Izvor: B92, 14.Jul.2011, 05:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delta Maksi nije bio monopolista?
Beograd -- Belgijskom Delezu dozvoljeno je da preuzme "Delta maksi", jer je Komisija za zaštitu konkurencije donela odluku kojom je odobrena koncentracija.
To što je odlučeno da preuzimanje ne ugrožava konkurenciju, sada se može smatrati i prećutnim stavom države da ni Delta nije bila monopolista, uprkos tome što se godinama spekulisalo o tome da na teritoriji Beograda "Delta maksi" ima monopol. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"To što država nikada nije kaznila Deltu, znači da nema razloga da sada pričamo o tome da li je Delez monopolista. Osim toga, u Srbiji nije ni kažnjivo to što neko ima monopol, već jedino ako ga zloupotrebljava. A ako je odobreno preuzimanje, jasno je da država smatra da zloupotreba nema", ocenjuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
Kompanija Delta je objavljivala nekoliko analiza, kojima su pokušavali da dokažu da Bajalovićka greši. Tako su objavili da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o ukupnoj maloprodaji hrane, pića i cigareta u 2006. godini, u Beogradu zauzimaju 34,7 odsto tržišta, zajedno sa „Ce marketom”, Tempom, koji je deo pravnog lica Delta maksi, i Pekabetom. Na zahtev Delte, analizu su radile i Privredna komora Srbije i Konzit, ali je napravljena studija Pravnog fakulteta u Beogradu.
Tržišni udeo Delta maloprodaje u 2006. godini iznosio je 69,4 odsto beogradskog tržišta, sudeći prema broju maloprodajnih objekata, piše u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije kojim se zabranjuje spajanje „C marketa” i „Primera C”, a koje je doneto u decembru 2007. godine.
Naime, dok je na čelu ovog antimonopolskog tela bila Dijana Marković-Bajalović, nalazi komisije pokazivali su da prema kvadraturi prodajnog prostora najveći srpski trgovac ima 69 odsto tržišnog kolača, dok prema ukupnom godišnjem prihodu Delta zauzima 63,4 odsto tržišta.
U Komisiji su tada isticali da pod relevantnim tržištem podrazumevaju ponudu prehrambene robe i robe široke potrošnje namenjene svakodnevnom ili povremenom snabdevanju domaćinstava u maloprodajnim objektima tipa samousluga, diskonta, supermarketa i hipermarketa. To znači da su tu uključene nespecijalizovane trgovine na malo, pretežno hranom, duvanom i pićem.
Konkurenti Delti su, kako stoji u rešenju, bili Merkator S, Rodić M, Veropulos, Si market, Jabuka, Idea i Višnjica. Komisija tada nije uključila u relevantna tržište specijalizovane prodavnice hranom, odnosno neprehrambenim proizvodima, jer nemaju isti obim ponude.
"Tržište maloprodaje oligopolskog karaktera"
Prema saznanjima Danasa, Komisija se pri donošenju najnovije odluke vodila ekonomskom analizom Instituta ekonomskih nauka, u kojoj se navodi da je tržište Srbije „umereno koncentrisano", ali da će „vrlo brzo, već možda krajem 2012. ili u 2013." ući u zonu visoke koncentracije.
U studiji se navodi da je za samo pet godina tržište maloprodaje od niske došlo u zonu umerene koncentracije aktivnosti i da bi za godinu do dve moglo da dođe „do daljeg jačanja monopolizacije kao krajnjeg najnesavršenijeg oblika tržišne strukture sa velikim posledicama po efikasnost privrednog sistema i narušavanje principa nezavisnosti proizvođača i potrošača, odnosno do flagrantnog narušavanja osnovnog principa efikasnog tržišta - slobode izbora i maksimiranja korisnosti".
Analiza je pokazala da deset kompanija već ima preko 70 odsto tržišta, "što znači da je tržište maloprodaje oligopolskog karaktera". Takođe, od deset najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, čak tri dolaze iz portfolija Delte - Maksi, C market i Pekabeta. Sva tri lanca će sada preći u ruke Deleza.
U analizi IEN-a je navedeno i „svi pokazatelji bez izuzetka govore da postoji rastuća koncentracija u maloprodaji uz konstantan rast maloprodajne marže ključnih trgovinskih lanaca".
Prema podacima iz ove studije, prosečna maloprodajna marža Maksija prošle godine bila je 23,38 odsto i nalazi se u konstantnom rastu još od 2008. godine kada iznosila 20,82 procenta. Pekabeta, koja se nalazi u sastavu Delte, ima još višu maržu i zapravo najvišu maržu u Srbiji, koja je u 2010. iznosila čak 44,18 procenata.
