Izvor: B92, 25.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor Miškovića i vlasti za Maksi
Beograd -- Delta holding će iako je registrovan na Kipru porez od prodaje 50 odsto Maksija platiti u Srbiji. Ekonomisti kažu da je u pitanju dogovor Miškovića i vlasti.
Direktorka za korporativne komunikacije Jelena Krstović najavljuje da će Delta holding uskoro realizovati prodaju najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji.
Krstović kaže da je Delta holding više puta ponovio nameru da proda 50 odsto Delta Maksi grupe i dodaje da može da potvrdi da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će ta namera uskoro biti realizovana.
"Prodaja polovine Delta Maksi grupe biće obavljena iz Srbije, što znači da će transakcija biti realizovana preko srpskih banaka, a porez će u celini biti plaćen po pozitivnim zakonskim propisima Srbije", navodi ona.
Tadić je u pravu
Krstovićeva je dodala da je predsednik Srbije Boris Tadić u pravu što je pozvao uspešne ljude i kompanije da se odreknu dela bogatstva u korist društva. „Mi u Delti već godinama, u skladu sa najvišim EU standardima, sprovodimo principe društvene odgovornosti. Naša kompanija je jedna od prvih u Srbiji koja je u sve segmente poslovanja uvela društveno odgovorno poslovanje, razvijajući pre svega održive projekte", izjavila je direktorka za korporativne komunikacije Delta holdinga.
Kako ona kaže, Delta holding je angažovao poreske savetnike iz renomirane svetske konsultantske kuće, koji već duže vreme rade na izradi plana restrukturiranja firme što će omogućiti plaćanje poreza u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima u našoj zemlji.
Na najave predsednika Tadića i Vlade Srbije o uvođenju dodatnih poreza za imovinu i prihode, kao i za firme koje posluju preko ofšor zona, Krstović odgovara da je ekonomska kriza i dalje veoma izražena i u Srbiji, i u regionu.
"Svi rešavamo delikatne zadatke: da obezbedimo adekvatne rezultate poslovanja da bismo pravdali kredite poslovnih banaka, isplaćivali redovne zarade zaposlenima, a pre svega, na vreme izvršavali poreske obaveze prema državi. Svako novo nametanje poreskih obaveza u ovom trenutku moglo bi da dovede u pitanje ispunjavanje navedenih obaveza i ugrozilo bi poslovanje velike većine firmi u našoj zemlji", kaže ona.
Mišković prodaje 'robu sa greškom'
Iako je Miroslav Mišković ovaj put odlučio da porez plati Srbiji i transkaciju obavi preko srpskih banaka, ekonomisti podsećaju da Mišković, prilikom prodaje Delta banke nije platio porez u Srbiji, pa zato ovaj njegov potez tumače kao dogovor sa političarima.
Podsetimo, Mišković je 2005. italijanskoj Banci Inteza prodao Delta banku za oko 350 miliona evra i na tu transakciju nije platio porez u Srbiji. Potpisivanju ugovora prisustvovali su i sadašnji ministri iz Vlade Srbije koji su tu prodaju nazvali jednom od najvećih od početka tranzicije u Srbiji.
Mišković i Forcan u sporu oko vlasništva
Inače, Miroslav Mišković se na Kipru sudi sa suprugom Milke Forcan oko vlasništva nad delom kompanije. Stručnjaci smatraju da bi novi vlasnici prilikom odluke o kupovini i o ovom sporu morali da povedu računa.
Potpredsednik vlade Božidar Đelić tvrdi da država već neko vreme traži način da primora bogataše da daju svoj doprinos društvu.
"To je jedan apel, u onome domenu koji se tiče društvene odgovornosti, jer Gejts i drugi to ne rade pod pritiskom nego zato što su svesni. I predsednik je rekao - ukoliko apel nije dovoljan biće zakona”, objašnjava Đelić i dodaje da je "već postojao pokušaj koji nije bio uspešan, sa porezom na ekstraprofit, jer je pokušano retroaktivno kroz regularne institucije poput Poreske uprave”.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da je Srbija i do sada imala zakonske instrumente kojima bi naterala biznismene koji imaju ofšor kompanije u inostranstvu da porez ovde plaćaju.
Oni kažu da je to zapisano u Zakonu o privrednim društvima iz 2004. godine. Goran Nikolić iz Centra za novu politiku napominje da to znači „da postoji zakonski okvir da se plati u porez u Srbiji ali je realno pretpostaviti da je ipak o tome postignut neki politički dogovor".
Bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović kaže da će svaki ozbiljan kupac dobro istražiti šta kupuje jer, kako podseća, novog vlasnika očekuju nerešeni sudski sporovi o monopolu Maksija.
„Može da ga proda, ali ga prodaje kao ’robu sa felerom’. Postoji nešto što se zove ’dju dilidžens’, odnosno provera svega što se tiče problema preduzeća i sporova koje to preduzeće ima", objašnjava ona.
Novi vlasnik je po zakonu dužan da se po potpisivanju sporazuma i ugovora o prodaji, u roku od 15 dana obrati Komisiji za zaštitu konkurentnosti koja dalje utvrđuje da li bi u slučaju kupovine dočlo do monopola na tržištu.
