Izvor: Blic, 03.Jun.2011, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Natalitet u Srpskoj na leđima privrede
BANJALUKA - Republika Srpska od 2002. godine beleži konstantan pad nataliteta, a za obnovu stanovništva nedostaje 30 odsto dece. Neslavni trend nastavljen je i u 2010. godini, kada je registrovan pad rođenih u odnosu na prethodnu godinu za 4,3 odsto. Negativni prirodni priraštaj imaju čak 54 opštine.
Istovremeno, Fond dečje zaštite poslodavcima duguje 23 miliona za naknade za porodiljsko odsustvo. Tvrde da 50 miliona KM koliko se od poslodavaca godišnje naplati od doprinosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne može da podmiri troškove za porodilje, materinski i dečji dodatak. I sami priznaju da prilikom davanja prava niko nije vodio računa o tome koliko se iz privrede može izvući, a posledice toga dolaze na naplatu.
Projekcije fertiliteta u RS
Godina Broj stanovnika
2016. 1.237.275
2026. 1.154.092
2036. 1.049.113
2046. 929.528
2056. 813.922
*Podaci iz Strategije reforme penzionog sistema RS
U Fondu kažu da postoje dva rešenja: da se obezbede dodatni izvori prihoda ili da se prava usklade sa prilivom novca. Drugim rečima, da se majkama isplaćuje onoliko koliko se prikupi.
Kako bi se spasao Fond, vlasti posežu za nepopularnom merom dodatnog opterećenja poslodavaca. Usvoje li se izmene zakona o radu i dečjoj zaštiti, poslodavci će ubuduće imati obavezu da isplate dve umesto jedne plate porodilji na početku odsustva. Osim poslodavaca, ovim merama oštro se protive i udruženja za zaštitu ženskih prava.
Predsednica Udruženja "Lara” iz Bijeljine Radmila Žigić, koja je i sama poslodavac, kaže da država nije preuzela obavezu povećanja nataliteta i finansiranja prava porodilja.
- Doprinose iz kojih se plaćaju naknade za porodilje plaćaju poslodavci, što znači da oni praktično finansiraju ta prava. Osim toga, prava porodilja ne mogu da budu prava iz rada, nego su to prava zagarantovana Ustavom. Zato je država obavezna da na sebe preuzme taj teret - smatra ona.
Žigićeva dodaje da se zalažu da se porodiljske naknade reše kao u Hrvatskoj. Tamo sva prava finansira država, a jedina obaveza poslodavca je da ženu, ukoliko ona to želi, nakon odsustva primi nazad na posao.
Direktorka Džender centra Vlade RS Spomenka Krunić upozorava da se u vreme ekonomske krize umanjuju ili ukidaju prava različitih socijalnih grupa, među kojima su i žene, a da se pritom ne rade ozbiljne analize posledica.
- Naš stav je da se dostignuti nivo zagarantovanih prava ne može ukinuti ili umanjivati. Finansijski modaliteti ostvarivanja tih prava treba da budu deo šire društvene rasprave institucija, socijalnih partnera i stručne javnosti - napominje Krunićeva.
Direktor Fonda dečje zaštite Momir Popić kaže da među 800 poslodavaca kojima se duguje refundacija plata ima i velikih firmi. Princip prioriteta isplate je jasan - koja firma uplati više doprinosa, ta pre dobije novac. Popić priznaje da 50 miliona KM, koliko se prikupi od doprinosa, nije dovoljno za isplatu porodiljskih naknada, materinskog i dečjeg dodatka.
Kao rešenje predlažu povećanje perioda koji pada na teret poslodavaca i da se kao merilo uzima prosek plate porodilje za celu godinu, a ne tri meseca, kao do sada. Time bi se, smatra, izbegla dosadašnja praksa da poslodavac radnici poveća platu tri meseca pred odsustvo i tako uveća iznos naknade od države. Popić kaže da takvima nisu hteli da priznaju prava, a sada se zbog toga vode i 33 upravna spora teška 300.000 KM.
- Razumem položaj poslodavaca, ali da nema principa solidarnosti sa sadašnjom stopom doprinosa za jedno porodiljsko odsustvo žena bi trebalo da radi 35 godina - objašnjava Popić.
.jpg)
