Izvor: Press, 13.Jan.2015, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodatak za decu bogataša
Propisi zastareli, imućni roditelji prijavljuju lažne prihode
SAMO polovina mališana u Srbiji koji primaju dečji dodatak je iz najsiromašnijih porodica, a 60 procenata njih je iz romskih naselja. Najteže do ove vrste pomoći dolaze upravo oni koji najmanje imaju, dok se mnogo lakše „snalaze“ oni kojima novac i ne pripada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << tačnije oni koji lažiraju papire. Čak 11 odsto najbogatijih domaćinstava u Srbiji svakog meseca dobija novac, a troje od petoro dece koja imaju pravo na dečje dodatke ne uspe da ostvari to pravo.
Ovo su samo neki od podataka do kojih se došlo u istraživanju Unicefa. Studija je rađena na reprezentativnom uzorku od 7.500 domaćinstava i 2.000 domaćinstava u romskim naseljima.
Aleksandra Jović, predstavnica Unicefa, objašnjava da indeks blagostanja, odnosno materijalni status porodice zavisi od posedovanja pokretne i nepokretne imovine i uslova života u kojima domaćinstvo živi, a ne izračunava se na osnovu materijalnih primanja.
- U istraživanju nismo pitali odrasle članove porodice koliko zarađuju, već smo gledali uslove u kojima oni žive i onda smo napravili pet kategorija domaćinstava, od prve u kojoj su najsiromašniji do pete u kojoj su najbogatiji, odnosno oni koji imaju najviše pokretne i nepokretne imovine - priča Aleksandra Jović. - Zabrinjava, međutim, podatak da 17 procenata najsiromašnijih porodica kaže da im je procedura za dečji dodatak jako komplikovana, a čak 23 odsto ističe da su im radnici Centra za socijalni rad rekli da ne zadovoljavaju uslove za dečji dodatak i oni su to prihvatili.
Naša sagovornica naglašava da bi sistem bio mnogo pravedniji, između ostalog, ako bi se eliminisao zahtev da roditelji imaju zdravstveno osiguranje, pošto ga sada imaju gotovo svi.
- Katastarski prihod kao uslov za ostvarenje prava na dečji dodatak je zastareo i neažuran i isključuje veliki broj dece iz poljoprivrednih domaćinstava na ovo pravo, te ga stoga treba zanemariti - kaže Jović. - On nije menjan od 1994. i ne uzima u obzir sve imovinske i tehnološke promene nastale tokom prethodnih decenija.
Nadležni ne poriču da dečji dodatak u Srbiji primaju i oni koji ne bi trebalo i da poseban problem predstavlja imovina koju porodica poseduje i koristi, a koja se formalno ne vodi na podnosioca zahteva i članove domaćinstva.
U Ministarstvu za rad naglašavaju da radna grupa priprema Nacrt o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, u cilju pronalaženja rešenja koje bi omogućilo da pravo na dečji dodatak ostvaruju porodice kojima je on namenjen. Očekuje se da on uđe u skupštinsku proceduru u prvoj polovini ove godine.
- Ima raznih zloupotreba, ali nismo sigurni da je to baš toliki procenat, kao što tvrdi Unicef - kažu u Ministarstvu. - Smatramo da je najveći problem što u mnogim privatnim firmama većina navodno prima minimalac, ljudi rade na crno, zvanično nemaju prihode i dobijaju dodatak za decu... Novi propisi uneće više reda i kontrole, pa se takođe neće dešavati da su porodilje zaposlene kao kućne pomoćnice sa platom od 250.000 dinara, a da je broj majki na bolovanju radi produžene nege deteta neuporedivo veći nego što pokazuje zvanični zdravstveni bilten mališana.
