Izvor: Radio 021, 30.Dec.2014, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečiji dodatak dobijaju i bogatiji
Svako deseto dete koje dobija dečji dodatak odrasta u najbogatijim porodicama u Srbiji, glasi jedan od najzabrinjavajućih podataka, izveden iz istraživanja čiji su autori UNICEF i Republički zavod za statistiku (RZS).
Studija koja je rađena na reprezentativnom uzorku od 7.500 domaćinstava i 2.000 domaćinstava u romskim naseljima, od marta do maja, pokazala je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << dečji dodatak prima svega 48 odsto dece iz najsiromašnijih porodica i samo 60 odsto dece iz romskih naselja, a podaci takođe ukazuju da je najsiromašnijima najteže da ostvare ovu vrstu novčane socijalne pomoći.
Predstavnica UNICEF-a Aleksandra Jović objašnjava da je indeks blagostanja, to jest materijalni status porodice izračunat na osnovu posedovanja pokretne i nepokretne imovine i uslova života u kojima domaćinstvo živi, a ne na osnovu materijalnih primanja.
"Mi ne uzimamo u obzir novčane prihode domaćinstva, to jest ne pitamo odrasle članove porodice koliko zarađuju, već gledamo uslove u kojima porodica živi i onda svrstavamo domaćinstva u pet kategorija – u prvoj grupi nalaze se najsiromašniji, a u petoj grupi najbogatiji, to jest oni koji imaju najviše pokretne i nepokretne imovine. Tako smo došli do zaključka da 11 odsto najbogatijih domaćinstava dobija dečji dodatak. Zabrinjava podatak da veliki procenat najsiromašnijih porodica kaže da ne zna kako da se prijavi da bi dobilo dečji dodatak, a čak trećina najsiromašnijih ističe da su im radnici Centra za socijalni rad rekli da ne zadovoljavaju uslove za dečji dodatak", priča Aleksandra Jović.
Pravo na dečji dodatak u 2014. godini ostvarilo je 211.562 korisnika, to jest 397.837 dece, a iznos dečjeg dodatka za novembar iznosio je 2.622 dinara. Uvećani dečji dodatak iznosi 3.408 dinara.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ističu da se može uočiti da pravo na dečji dodatak u praksi ostvaruju i porodice koje to pravo ne bi trebalo da ostvare, uzimajući u obzir njihovo objektivno materijalno stanje. Objašnjavajući uzroke ove pojave, oni ističu da jedan broj korisnika ne prijavljuje sve članove zajedničkog domaćinstva, odnosno izjašnjava se o njima u zavisnosti da li im njihovo prisustvo i prihodi odgovaraju u postupku ostvarivanja prava. Poseban problem predstavlja imovina koju porodica poseduje i koristi, a koja se formalno ne vodi na podnosioca zahteva i članove domaćinstva, kažu u ministarstvu.
Predstavnici ovog ministarstva dodaju da je u toku rad radne grupe na izradi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, u cilju pronalaženja rešenja koje bi omogućilo da pravo na dečji dodatak ostvaruju porodice kojima je ovo pravo namenjeno.
Studija pod nazivom "Novčana davanja za decu i porodice sa decom u Srbiji – analiza i preporuke”, koju je za UNICEF uradila dr Gordana Matković, pokazala je da u Srbiji dečji dodatak prima 28,3 odsto dece i mladih do 18 godina, to jest nešto više nego svako četvrto dete.U ovoj studiji dr Matković skreće pažnju na činjenicu da se prilikom dodeljivanja dečjih dodataka uzimaju u obzir prihodi, imovinsko stanje i neki drugi uslovi, pa se javlja mogućnost grešaka u oba smera: da neka domaćinstva ne primaju dečje dodatke iako na to imaju pravo i da neka domaćinstva primaju dečje dodatke iako na to nemaju pravo.
Uzroci ovih nepravilnosti mogu biti raznovrsni: od neprijavljivanja onih koji po zakonu imaju pravo, preko manipulacije od strane onih koji nemaju pravo na dečje dodatke do administrativnih grešaka u službama za dečje dodatke.
Gordana Matković ističe da od ukupnog broja dece koja zadovoljavaju formalne uslove za dečje dodatke samo 40 odsto njih prima dečji dodatak, dok ga 59 odsto dece ne prima. Greška isključenosti je čak 59 odsto, što znači da troje od petoro dece koja imaju pravo na dečje dodatke ne ostvaruje to pravo. Sa druge strane, analizirajući koliko dece prima dečji dodatak a ne bi trebalo, jer ne zadovoljavaju zakonske uslove, ona kaže da greška uključenosti iznosi 52,8 odsto, što znači da nešto iznad polovine dece prima dečji dodatak, a na to ne bi trebalo da imaju pravo.
.jpg)
