Izvor: KMnovine.com, 10.Mar.2015, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbrka u glavi
Srpski patrijarh Irinej, 17. februara je u rimokatoličkoj crkvi sa rimokatoličkim kardinalom Hočevarom proslavio Dan državnosti Srbije, koji se obično slavi 15. februara na Sretenje.
Detalj sa "proslave"
17. februar je dan kada je projekat Zapada, tzv. Republika Kosovo, proglasila nezavisnost. Obično jedna država dane kada je okupirana proglašava za dane žalosti, sve dok se ta okupacija >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << ne poništi i okupirana teritorija ne oslobodi. Ipak, u Srbiji, o kojoj postoje predlozi da se u bližoj budućnosti preimenuje u „Republiku Apsurdistan“ 17. februara se nije tugovalo, nego slavilo. (Videti – Beogradska nadbiskupija je 17. februara obeležila Dan državnosti).
Proslava Dana državnosti (Srbije ili Kosova?)
u Beogradskoj nadbiskupiji, 17. februara.
To što se slavilo, nije neko ni čudo, jer ako prođete romskom mahalom na Veliki Petak može vam se desiti da osetite i miris ćevapa. Jednostavno, u Srbiji postoje i ljudi koji ne dele nasleđe pravoslavnog identiteta i imaju neke svoje praznike, a praznici i tuge pravoslavnih ih se ne dotiču. Najtragičnije je što je 17. februara slavio čovek koga kolokvijalno zovu „srpski patrijarh“, mada postoji ubeđenje da se on samo tako lažno predstavlja.
Dakle, srpski patrijarh, ili tzv. srpski patrijarh Irinej, 17. februara je u rimokatoličkoj crkvi sa rimokatoličkim kardinalom Hočevarom proslavio Dan državnosti Srbije, koji se obično slavi 15. februara na Sretenje. Verovatno 15. februara, gospodin Irinej, nije imao vremena da u zajedničkoj molitvi slavi u rimokatoličkom hramu, ali, svakako 17. februar nije najbolje rešenje. Ako je i od ekumeniste, mnogo je.
Istorijska pravda
Dok Srbi obeležavaju 17. februar kao dan žalosti i nepravde (ustvari, više ga obeležavaju Česi i Poljaci nego Srbi, jer svake godine izlaze na ulice i protestvuju zbog nepravde koja se desila na Kosovu i Metohiji), ovaj isti dan šiptarski nacisti (koje treba razlikovati od poštenih Šiptara) obeležavaju kao svoj najveći duhovni i nacionalni praznik. Koga i kako vide šiptarski nacisti kao najvećeg ideologa njihove borbe za istrebljenje Srba sa Kosova, pokazala je Atifete Jahjaga, lokalna marioneta Zapada sa elementima šiptarskog nacizma. Ona je prilikom susreta sa papom Franciskom, koji je sličan njoj po tome što je tip „lidera“ koji ne odlučuje, već poput glumca ispunjava obaveze prema zapadnjačkoj eliti, izjavila da je projekat „Republika Kosovo“, „…bio inspirisan instrukcijama pape Jovana Pavla 2. i strpljenjem i humanošću Majke Tereze.“ (Pogledati tekst o tome)
Otuda je, se može nazvati istorijskom pravdom, to što papisti u Beogradu i gospodin Irinej slave Dan državnosti Srbije 17. februara. Papisti su bili glavni inspiratori odvajanja Kosova od Srbije, a g. Irinej je podržao izbore i integraciju Srba u ovu fašizoidnu banana-državu. Pošto im je državnost Srbije zadnja rupa na svirali, onda je i pravilno da je slave na dan okupacije Srbije.
Stepinčeve „mošti“ u istorijskoj litiji uzduž i popreko Zagrebačke nadbiskupije
Kada su mošti sv. Kneza Lazara, uoči 600 g. Kosovskog boja prenošene preko Srbije, to je značilo obnovu Kosovskog zaveta od strane Srba. Doček moštiju po gradovima Srbije bilo je formalno pristajanje Srba na ideju da su i oni istog duha i iste vrednosti poštuju kao sveti Knez. Kada su mošti sv. Vladike Nikolaja prenesene iz Amerike u Srbiju, to je značilo da se Srbi kaju, preumljuju, i vraćaju vrednostima u koje je verovao sv. Vladika Nikolaj. Da li su Srbi u tim prilikama bili iskreni prema Bogu istorija će pokazati, ali, nešto su obećali.
Sad, kad je 3 dana posle proslave Državnosti Srbije započeo molitveni hod sa ustaškim vojnim vikarom Stepincem, koji će uzduž i popreko biti nošen da bi mu čast uznosili mladi i stari Hrvati, to znači da se Hrvati zavetuju da budu isto ono što je bio Stepinac, da isti prozelitistički i pokatoličavajući duh koji je njime vladao vlada i njima, to znači da će se i oni koristiti povoljnom konstelacijom globalizma da što više preotmu od okupirane „braće“ Srba, kao što se Stepinac koristio povoljnom konstelacijom nacizma da što više Srba i Jevreja pokatoliči.
U Srbiji se već govori da Stepinac nije bio baš toliki negativac, i to ne govori Nataša Kandić i neki ekstremni mazohisti, već saradnik crkvenih časopisa Živica Tucić, jedan od ideologa ekumenizma u Srbiji. Kolokvijalni srpski patrijarh Irinej nije reč rekao protiv nove litije u susednoj nezavisnoj državi. On je svojevremeno opravdavao hrvatski zločin „Oluju“ zarad dobrih ekumenskih odnosa. Ako se neko vidi u svečanom društvu onih koji slave ratnog zločinca Stepinca, onda i takav postaje svojim ćutanjem saučesnik u zločinu. Ovde, naravno, ne potežemo pitanje ispravnosti gostovanja na molitvi u jeretičkom hramu. Samo pokrećemo pitanje posledice jeresi, a to je moralna ravnodušnost. Iz moralne ravnodušnosti, verovatno, i proishodi zbrka u glavi koja se ovaplotila u slavljenju Dana državnosti Srbije 17. februara.
Pogledajte takođe: KONSULTACIJE JAHJAGA-TEODOSIJE
Pripremila ekipa Fb stranice „Pravoslavlje život večni“
