Izvor: Politika, 19.Jun.2013, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grome moj, mišu moj...
U heterogenom društvu, o kojem govori i Nikolo Makijaveli, estradizacija se prenosi na ulicu i u skupštinsko zdanje
Sistem ogledala skicira portrete koji zavređuju divljenje ili tepanje. Ili opiranje.
Reke, ili kako kažu „nepregledne reke“, teku ka ušću, odnosno Ušću, mestu gde se održavaju koncerti velikih estradnih zvezda. Karleuša, Ceca... Dovoljno, za početak.
To je dimenzija koja se ne da zanemariti. Nije suštinska, ne predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otkrovenje, ali može biti podsticaj.
U heterogenom društvu, o kojem govori i Nikolo Makijaveli, estradizacija se prenosi na ulicu i u skupštinsko zdanje. Ako postoji politička sloboda, onda se može ubaciti „cum grano sallis“ – grumen soli, ili kako bi rekla Mira Stupica – „šaka soli“.
Prizor iz Kosovske ulice u Beogradu: vitka dama je, očigledno, upravo izašla iz frizerskog salona. Na nogama su joj cipele koje na sceni nose estradne zvezde. Nije lako u njima hodati po neravnom asfaltu. U pratnji je čoveka u odelu koji je, izgleda netom, obuo cipele takođe prvi put, jer je očigledno da ga žuljaju. Oni kao da su krenuli na snimanje neke estradne parade, a ne u skupštinsko zdanje. „Mala tajna“ otkriva da zvezde koje su uzor i onima iz vladinih kancelarija, posle nastupa izuvaju svoje cipelice u kojima se s mukom hoda.
Desilo se to i Pepeljugi... Silom prilika, u žurbi, pre otkucaja sata koji neumitno otkucava vreme.
Teško je brižljivo razdvojiti pojmove, eleganciju, stil, modu i pristojan izgled. Uostalom, osvajanje vlasti podrazumeva odskok od ranijeg. Ta, i partizanke, kažu oni koji pamte, brzo su se odrekle gojzerica i vunenih čarapa nauštrb „najlonki “.
Centrifugalne sile i centripetalni sistem, bez sumnje, imaju svoj uticaj. To nisu tamne mrlje.
Posle Fahrete Jahić nailazi parada zvezda sa više ili manje erotskog naboja. Jeleni Karleuši i Svetlani Ceci Ražnatović toga ne nedostaje.
Zahvaljujući svojoj visokoj profesionalnosti, na samom su vrhu. One imaju svoj život i svoju karijeru, dom, i brižne su majke. Nesumnjive su im veze sa politikom, policijom i kriminalom...
Ekstravagancija i varke svake obmane kao i ideja o „visokoj školi marifetluka“ koju je promovisao Zuko Džumhur, ne utiču na nezavisnost i sigurnost države. Kao što se pitanja o vrednosti Andrićevog ili Mešinog književnog dela mogu, takođe, učiniti nesuvislim.
„Grome moj...“ ili „mišu moj...“ Ili, pak,pesma o „tri kuće i tri reda“ koje, eto, zida deda za svoje unuke, od para zarađenih u tuđini, dok neki mlađani pevač peva: „Uspeo sam u životu!“...
Šta su ideali kojima treba težiti, čuveno je ono otvoreno pitanje iz bajke. Ponovni ulazak u polje politike, opet, dodiruje spoljne efekte, novonastalu eleganciju savetnika predsednika republike, recimo, ili novu frizuru guvernerke.
Zapravo, to i nije politika, ali jeste njen deo. Teško je održivo izvlačiti zaključke tim povodom. Svaki poduhvat u tom smislu je neodrživ.
U „reci ljudi“ ka ušću svi nose konzerve piva. Ranije su, ko se još seća, ljudi koji su šetali, nosili u ruci fišek trešanja. No, pivo čini čoveka srećnim... a i jevtinije je.
Književnik i novinar
Muharem Durić
objavljeno: 19.06.2013.
Pogledaj vesti o: Ceca
