Izvor: Blic, 04.Avg.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Feliksovi feniksi

Malo je ljudi kao Feliks Pašić (1939-2010) koji se više posvećivao drugima nego sebi. Još je manje takvih pozorišnih hroničara među nama koji je, kao on, sa strašću, ne držeći ruke u džepovima, ostavljao građu o našem pozorišnom vremenu, kao kritičar, sa Cecom Bojković kao osnivač „Ludusa“ novina ili urednik monografija o glumcima, rediteljima i pozorištima. Bio je precizan i sistematičan, kao stvoren da za istoriju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostavi što više podataka o najefemernijoj umetnosti među umetnostima.

Po listovima posejane su njegove kritike pune razumevanja za pozorišni fenomen. Po domaćim i državnim bibliotekama, između ostalog, stoje kao rečiti spomenici, monografije o Beogradskom dramskom pozorištu, „Zvezdari teatru", „Gradu teatru Budva", o Miri Trailović, Muciju Draškiću ili Joakimovim potomcima, dobitnicima nagrade „Joakim Vujić" u Kragujevcu, kao i posebno značajna bogato dokumentovana monografija o dvema istorijskim pozorišnim turbulencijama oko komada „Čekajući Godoa" i zabrani predstave „Kako su cvetale tikve". Ona sadrži dokumenta ne samo o sramnima koji su zabranjivali, nego, možda i važnije, o odvažnima koji su se borili protiv zabrana. Feliksovim televizijskim portretima glumaca nema broja. U tim njegovim zapisima rečima ili kamerom sve te pojave i ličnosti, kao feniksi iz pepela vremena, vaskrsavaju svakog onog dana kad ih neko čita ili gleda.

Kad bismo zajedno učestvovali na nekoj tribini, Feliks je imao u ruci zabeleške na osnovu kojih će govoriti. Sav je treperio od usredsređenosti da sve što kaže bude tačno i sveobuhvatno. Nije se oslanjao na nadahnuće, već na znanje. Kad bi neko od nas nešto rekao protiv činjenica, zamerio bi, ne sa podsmehom, već ozbiljno, što grešimo. Ako bih mu uputio pohvalu za nešto njegovo rečeno i napisano ili zapisano, prešao je preko toga, sa „gospodskom šutnjom", smatrajući valjda da je to normalno. Svoju boljku je bolovao u krugu porodice. Telefonsku slušalicu nije uzimao kad bih i se javio Zorici da čujem kako je Feliks.

Drago mi je što je dočekao da mu se, negde krajem ovog proleća, rode dvoje unuka, devojčica Lenka i dečko Relja. Mora biti da se tako lakše rastao sa životom.

Nastavak na Blic...