Izvor: Politika, 04.Sep.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaustavna traka
Imali smo Ministarstvo za infrastrukturu, Nacionalni investicioni plan (držao je kasu), preduzeće „Koridori Srbije”, „Puteve Srbije”, koji imaju obaveze od oko 100 milijardi dinara ili nepunih milijardu evra... ali je i to bilo malo pa smo osnovali i „Nacionalni savet za infrastrukturu”. Boris Tadić bio je na njegovom čelu, tada predsednik Srbije. Taj savet je ukinuo Ustavni sud, ali ta odluka nije imala nikakav značaj na gradnju putne infrastrukture.
Rezultat: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 2000. godine do danas izgradili smo svega 112 kilometara autoputa. Godišnje tek nešto više od devet kilometara.
Sada je kolekcija institucija koje se bave koridorima upotpunjena. Imamo i ministra građevine zaduženog i za „Koridor 11”. U intervjuu za „Politiku” on je zatražio smenu direktora preduzeća „Koridori Srbije”. Ministar za saobraćaj i „Koridor 10”, koji bi za to trebalo da bude zadužen, nije se oglasio. Poštovao je zahtev premijera Srbije da se prekine „prepucavanje preko novina” i da se svi problemi rešavaju unutar vlade. Videćemo da li će sada biti bilo kakvih posledica. Ili će, kako to najčešće biva, sve zatrpati interes očuvanja koalicije na vlasti.
Da li će iko upitati Ustavni sud ima li sada „neprihvatljivog preplitanja funkcija i stvaranja konfliktnih odnosa u vrhu izvršne vlasti”?
Institucija ima još, ali to ne pomaže da se sazna koliko u proseku košta gradnja jednog kilometra autoputa. Licitira se od 2,5 preko 4,5 do 7,5 miliona evra. Svakako da mnogo toga zavisi od pripreme, terena, eksproprijacije, podloge, da li ima tunela, mostova. Ali ako sve tunele budemo gradili kao famoznu „Straževicu” eto nas u sledećoj deceniji bez završenih koridora.
To sve ne smeta da pljušte obećanja kako će sve biti završeno pre isteka ministarskog mandata. Da će „snovi biti ispunjeni”. Po koju cenu, to nam ne saopštavaju. Jedino što znamo je da to sve mi plaćamo. Kroz porez, registraciju, putarinu,...
Vozača ne zanima kako se zove koji ministar već kakvi su uslovi za vožnju. Zaista ne znam kako se zove ministar saobraćaja u Hrvatskoj, ali znam da su putevi odlični, tuneli osvetljeni, bezbedni, kao i da tamo još traju rasprave o trasama puteva i njihovoj ceni. Ipak, ključno je da je Hrvatska izgradila odličnu putnu mrežu, a Srbija nije.
Da bi Srbije došla do takve mreže puteva ne može da ima sto babica zaduženih za infrastrukturu. Iskustva prethodnih vlada su to pokazala, a početni nesporazumi ministara koji vole da se grle i ljube samo nas podsećaju na to. Zato što bi svako da ostvari svoj san i uđe u istoriju kao graditelj jednog ili drugog koridora u Srbiji cenu puta licitira i pre nego što je napravljen projekat.
Ministri zaboravljaju, sanjajući svoje snove, da je Evropa ucrtala koridore koji zaobilaze Srbiju i kojima Turci, Grci i Bugari mogu da stignu svojim domovima ne čekajući satima na našim poluobilaznicama i naplatnim rampama.
Goran Volf
objavljeno: 05.09.2012.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
