Izvor: Blic, 10.Mar.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vilajet i kajanje
Šta god odluči, predsednik Srbije Boris Tadić mogao bi da se kaje! Ako odluči da raspiše opšte izbore, uključujući i izbor za predsednika Republike, bilo bi finansijski racionalno, ali politički rizično! Jer ako to radi da bi zadovoljio deo radikalne, populističko-nacionalističke političke ekipe koja to od njega traži, iskustveno bi trebalo da zna da taj profil političkih protivnika nikada nije zadovoljan i neće biti dok sami ne dođu na vlast.
Smisliće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neki drugi razlog predsednikovog poraza zbog ostavke i svega onog što bi podrazumevala takva odluka! Oni kopaju rupe u pamćenju svojih pristalica i zaluđenika, po receptu Dobrice Ćosića, koji je sistem selekcije bitnog od nebitnog nedvosmisleno prezentovao svojom najnovijom knjigom „Rat u Bosni".
Osim toga, Tadić im je već jednom napravio veliki ustupak zbog Ustava, kojim ga dan-danas stežu oko vrata. Sigurno je da bi predsednička kampanja doprinela političkom rejtingu Demokratske stranke jer se predsednik bolje kotira u javnosti od sopstvene partije. Istina je, takođe, da bi za tih pola godine eventualno poklonjenog predsedničkog mandata svašta nepopularno moglo da se desi - povećanje PDV-a, pad standarda, smanjenje vrednosti života - što bi bitno moglo da utiče na javno mišljenje o njemu, pogotovo ako njegova stranka ne pobedi na izborima.
Ali ako pobedi i bez njega kao kandidata za predsednika, uspeh bi mogao da se udvostruči pod uslovom da nova vlada s jakim premijerom do predsedničkih izbora preduzme i primeni ključne reformske mere s predvidivom vizijom budućnosti, ma koliko neprijatna bila. Primer iz susedne Hrvatske pokazuje da se i za tri meseca može uraditi mnogo, a kamoli za šest. Tada bi i izbor za predsednika bio šlag na torti!
Osim toga, Tadić ima neizmiren dug prema sopstvenim glasačima. Bilo bi zbilja previše da posle istorijskog dogovora DS i SPS, koji se trpi zapušenog nosa, pogotovo poslednjih dana zbog neverovatno samouverenih izjava Ivice Dačića i veličanja sopstvene uloge u tranziciji Srbije ka Evropi, istrpe i blisku saradnicu Slobodana Miloševića na funkciji šefa države, makar i privremeno!
I to bi, bez sumnje, ušlo u cenu koštanja dosadašnjih ustupaka Demokratske stranke koalicionim partnerima, a račun će biti ispostavljen na izborima.
Balkanska dosetka o tamnom vilajetu i kajanju, nažalost, ostaje konstanta srpske politike.
Povezane vesti: Predvorje Otkup grehova Ivkova slava Snovi i snoviđenja Čarapa na glavi
