Izvor: Politika, 20.Jul.2011, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uhapšen Goran Hadžić

Utvrđeno je da se od 2003. godine do danas krio u Rusiji i Belorusiji i da je pre nekoliko dana došao u Srbiju po novac; Slika Modiljanija ukazala na trag poslednjeg haškog begunca

Poslednja obaveza Srbije prema Tribunalu u Hagu juče je ispunjena hapšenjem bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića na Fruškoj gori. Time, posle 18 godina otkako je taj sud osnovan, i 45 izručenih osoba, naše vlasti više nemaju nijednu neispunjenu obavezu prema tribunalu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji procesuira optužene za ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ.

Poslednji haški optuženik uhapšen je posle efikasne akcije BIA koja je, prema saznanjima „Politike”, do Hadžića došla prateći njegove finansijere. U trenutku hapšenja, Hadžić je trebalo da preuzme novac za dalje skrivanje od svog dugogodišnjeg jataka koji je uhapšen zajedno sa njim.

Taktika praćenja finansijera Gorana Hadžića napravljena je, kako saznajemo, poslednjeg dana prošle godine, kada je pretresena kuća kolekcionara Zorana Mandića, inače, kuma Gorana Hadžića. Tada je kod njega pronađena fotografija slike, ulje na platnu, poznatog italijanskog slikara Amadea Modiljanija „Portret muškarca”, koja, po procenama, vredi između 10 i 15 miliona evra. Brzo je utvrđeno da ta slika pripada Hadžiću i da je kupljena u Francuskoj tokom devedesetih. Utvrđeno je i da je slika plaćena novcem od šverca nafte, čime se, između ostalog, bivši predsednik RSK bavio tokom ratova na području Hrvatske i Bosne. Činjenica da je slika bila spremljena za prodaju, ukazivala je na to da je Hadžić ostao bez novca za dalje skrivanje, pa je odlučeno da se prate njegovi finansijeri.

Do tog trenutka, srpske vlasti su imale podatke da se Hadžić krio u Ruskoj Federaciji. Do operativaca Akcionog tima za završetak saradnje sa Haškim tribunalom dolazile su informacije da se tamo, pod lažnim imenom, oženio, čak i dobio dete. Trag mu se izgubio tokom 2009. godine, kada se došlo do informacija da je iz Rusije prešao u Belorusiju. Tajne službe Srbije tu su izgubile njegov trag. Pretpostavljalo se da je imao podršku nekih delova Srpske pravoslavne crkve koji su mu omogućili jatake u Belorusiji.

Trenutno se utvrđuje na koji način je Hadžić ušao u Srbiju, a pretpostavlja se da je došao pre nekoliko dana. Zna se da je Hadžić bio veoma nepoverljiv i da je kontaktirao samo sa nekoliko dugogodišnjih prijatelja. To su uglavnom ljudi koje je Hadžić zadužio devedesetih, omogućivši im trgovinu na prostoru istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, ali i određeni ljudi iz Srpske pravoslavne crkve.

Naši sagovornici objašnjavaju i kako je došlo do nestanka Hadžića 13. jula 2004. godine, praktično pred očima haških istražitelja, nekoliko sati nakon što je tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte donela zapečaćenu optužnicu protiv njega u Beograd. Utvrđeno je da je tadašnji sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova javio „svom prijatelju Hadžiću” da je Del Ponteova optužnicu protiv njega ostavila u ovom ministarstvu.

U trenucima kada je Del Ponteova predavala optužnicu srpskim vlastima, porodična kuća Hadžića bila je pod prismotrom. Događaj od 13. jula 2004. dokumentovan je i vizuelno: Goran Hadžić se šetao po bašti u šortsu i majici, kad mu je zazvonio telefon. Javio se, razmenio nekoliko reči i ušao u kuću. Ubrzo je izašao obučen i sa torbom, seo u auto koji je u međuvremenu stigao i odvezao se u nepoznatom pravcu.

Dušan Telesković

objavljeno: 21.07.2011
Pogledaj vesti o: Boris Tadić,   Uhapšen Goran Hadžić,   Hag

Nastavak na Politika...

Beta: Završeno najteže poglavlje u saradnji sa Tribunalom

Vostok.rs: Hadžić prebačen u beogradski sud radi uručenja optužnice