Izvor: Blic, 25.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci se ne odriču uticaja u regionu
Predsednici Srbije i Turske Boris Tadić i Abdulah Gul i tročlano Predsedništvo BiH – Nebojša Radmanović, Bakir Izetbegović i Željko Komšić, susrešće se sutra u Karađorđevu na drugom od tri planirana trilateralna sastanka gde će razgovarati o odnosima u regionu, bilateralnoj saradnji tri zemlje i potencijalima za razvoj ekonomske saradnje, potvrđeno je „Blicu” u kabinetu predsednika Srbije.
Prvi sastanak Tadića, Gula i bivšeg presedavajućeg Predsedništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << BiH Harisa Silajdžića održan je 24. aprila 2010. u Istanbulu i tada su se trojica lidera saglasili da regionalna politika ubuduće treba da se zasniva na osiguranju bezbednosti, stalnom političkom dijalogu i očuvanju multietničkih, multikulturalnih i multiverskih osobenosti regiona. Dogovor tri lidera ozvaničen je i u zajedničkoj Istanbulskoj deklaraciji usvojenoj na samitu. Tada je dogovoreno da se naredne dve godine održe još dva sastanka, prvo u Srbiji, a potom u BiH.
Sama deklaracija je izazvala oprečne reakcije u BiH. Učešće samo Silajdžića na sastanku u RS izazvalo je ozbiljno negodovanje, a Radmanović je tada rekao da je potpisivanjem Istanbulske deklaracije Silajdžić prekršio Ustav BiH, jer je potpisao bez saglasnosti ostala dva člana Predsedništva BiH. Rezultat toga je da će samitu u Karađorđevu prisustvovati predstavnici sva tri naroda u BiH.
I danas, godinu dana kasnije, samit u Karađorđevu različito se tumači u BiH.
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović ranije je rekao da je ovo neformalni radni sastanak na kojem će biti razgovora o „saradnji tri zemlje i svemu što ide uz to". On ni danas nije želeo da precizira više detalja o ovom sastanku, dok je od Bakira Izetbegovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, stigla samo podrška.
– Ne vidim tu ništa sporno, pogotovo jer se radi o unapređenju saradnje tri zemlje – rekao je Izetbegović za „Blic”.
Za razliku od zvaničnika, analitičari u trilateralama vide pokušaj i nameru Turske da se promoviše u faktor mira i stabilnosti na Balkanu iz sopstvenih i bošnjačkih interesa.
– Veliki politički interes Turske je da evropskim partnerima pokaže svoju moć da arbitrira i bude faktor pomirenja na evropskom prostoru, a Balkan je, kada je Turska u pitanju, idealna teritorija za takav poduhvat zbog njihovog tradicionalno jakog uporišta. Međutim, svojim sve jačim prisustvom Turska takođe šalje poruku Bošnjacima i muslimanima da je ona sila zaštitnik, koja ima moć da arbitrira i pomogne Bošnjacima izloženim „agresivnim politikama” Srba i Hrvata – kaže za „Blic” Ugo Vlaisavljević, profesor na Sarajevskom univerzitetu i dobar poznavalac odnosa Turske i regiona.
Vlaisavljević smatra da se, zbog istorijskih prilika i rovitih odnosa zemalja regiona, prisustvo Turske na Balkanu može pravdati samo činjenicom da zvanične politike Srba, Hrvata i Bošnjaka pristaju na takav uticaj.
– Ako makar jedni ne pristaju, Turska će biti samo remetilački faktor – zaključuje Vlaisavljević.
Povezane vesti: Samit Srbije, Turske i BiH u utorak u Karađorđevu Tadić i Dodik: Povećati ulaganja u energetiku Tadić i Incko za novu etapu dobrosusedskih odnosa Srbije i BiH Dušan Spasojević novi ambasador Srbije u Turskoj Mićunović: Silajdžić bio prepreka u odnosima BiH i Srbije
