Izvor: RTS, 03.Feb.2012, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trilaterala na Jahorini
Ivo Josipović predložio sporazum o suđenju za ratne zločine prema mestu prebivališta. Boris Tadić podržao inicijativu, rekavši da će Srbija insistirati da se i u budućnosti procesuiraju ratni zločini. BiH protiv, nije bilo saglasnosti među članovima Predsedništva.
Lideri Srbije, Hrvatske i BiH pozdravili su na samitu trilaterale na Jahorini formiranje Veća ministara BiH, rezultate hrvatskog referenduma o članstvu u EU, kao i pomake koje su napravile Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i BiH u procesu evrointegracija.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se ne slaže sa stavom lidera LDP-a Čedomira Jovanovića da je Repubika Srpska genocidna tvorevina. Tadić je, međutim, dodao da nikome ne osporava pravo na politički stav.
Sastanku su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, kao i članovi Predsedništva Bakir Izetbegović i Nebojša Radmanović.
Posle sastanka trilaterale, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je spreman da se sastane sa Hašimom Tačijem samo ukoliko bi taj razgovor bio u funkciji rešavanja problema na Kosovu i Metohiji.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović pokrenuo je inicijativu da se optuženima za ratne žločine sudi prema mestu prebivalištva i predložio potpisivanje posebnog sporazuma koji bi to regulisao.
Inicijativu je podržao predsednik Boris Tadić, ali ne i Bosna i Hercegovina, jer među članovima Predsedništva BiH nije bilo saglasnosti o tome.
Josipović je rekao da bi sporazum o suđenju za ratne zločine prema mestu prebivališta doprineo efikasnijem procesuiranju, a da bi istovremeno onemogućio politizovanje slučajeva ratnih zločina. Ivo Josipović je istakao da niko ko je počinio zločine ne sme ostati nekažnjen.
Hrvatski predsednik veruje i da će Zakon o ništavosti optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih državljana koje su podignute u Srbiji u svakom slučaju "pasti u vodu", te da sporazum sa Srbijom o procesuiranju ratnih zločina prema mestu prebivališta počinilaca može bolje da reši takve probleme.
Boris Tadić je rekao da će Srbija insistirati da se i u budućnosti procesuiraju ratni zločini i pozvao sve države u regionu da u pravnim procesima odgonetnu šta se dešavalo za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, krivce za zločine stave iza rešetaka i doprinesu pomirenju.
"U tom pogledu Srbija više nije ista zemlja kao nekada", rekao je Tadić i dodao da je naša zemlja u toj oblasti proteklih godina uložila ogromne napore.
Prema Josipovićevim rečima, iako je napravljen ozbiljan napredak u svim zemljama u domenu kvaliteta samih suđenja, i danas postoje problemi, koji su se, kako je naveo, pokazali u slučaju Purde i nekim drugim primerima suđenja za ratne zločine.
Takvi slučajevi su pokazali da postoji potreba bolje koordinacije, pa i razgovora o drugačijoj nadležnosti da bi se izbeglo politizovanje slučajeva ratnih zločina, naveo je Josipović.
"Mislimo da je to vrlo važno da bi se efikasno progonili počinitelji ratnih zločina, a da bi se izbeglo politizovanje suđenja i da bi se lakše rešavala brojna pitanja u vezi sa ratnim sukobima, a u prvom redu pitanje nestalih", rekao je Josipović.
BiH bez jedinstvenog stava
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, rekao je da je Sarajevo odbilo inicijativu Josipovića, jer o tome ne postoji saglasnost u tročlanom predsedništvu BiH, ali da ipak postoji modalitet koji je samo na nivou radnog predloga.
"Ideja je da se sa naše strane da političko ovlašćenje tužilaštvu BiH da, po proceni tužilaca ili kolegijuma tužilaca, može da prepusti određeni slučaj drugoj državi ukoliko proceni da će tako suđenje biti efikasnije, a pristup dokazima bolji", naveo je Komšić.
Prema njegovim rečima, pitanje ratnih zločina posebno je osetljivo u BiH, koja je, kako je naveo, najviše pogođena ratom devedestih.
"Za nas jeste prirodno da insistiramo da se sudi prema mestu izvršenja zločina", rekao je Komšić i dodao da su Srbija i Hrvatska otvorile mogućnost sklapanja bilaterlanog sporazuma, a da će BiH raditi na traženju načina da se i BiH priključi toj vrsti saradnje.
"Takav predlog, međutim, mora da prođe organe BiH i da se o njemu izjasne Veće ministara i ministar pravde", naveo je Komšić.
Na pitanje novinara kako će tužilaštvo BiH prihvatiti takav predlog kada je stopiralo slučajeve u kojima se sudi za zločine počinjene nad Srbima, poput Doborovoljačke ulice, on je rekao da se ne slaže sa tom konstatacijom, ali i da ne može da komentariše rad tužilaštva.
Komšić je, odgovarajući na pitanje sa kojom se konstatacijom ne slaže, rekao "sa tom da brojite zločine i počinioce zločina na taj način".
Tadić: Saradnja u doba krize
Na sastanku je bilo reči i o ekonomskoj saradnji regiona, kao i o borbi protiv organizovanog kriminala.
Predsednik Boris Tadić rekao je da bi bilo dobro da države u regionu podrže kandidaturu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za funkciju predsednika Generalne skupštine UN.
"U politici i u diplomatiji postoji 'nevidljivo knjigovodstvo', o kome je pisao i Ivo Andrić, naš zajednički pisac", rekao je Tadić.
Tadić je istakao da bi bilo najbolje da u svim regionalnim pitanjima glasovi iz regiona budu objedinjeni, ali nije osporio pravo i država i pojedinaca da o bilo kom pitanju imaju svoj stav.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić rekao je da na sastanku na Jahorini nije bilo reči o Jeremićevoj kandidaturi. Komšić je rekao da je protiv kandidature Jeremića iz ličnih razloga. "Nisam siguran da je zaslužio moje poverenje", rekao je Komšić.
Predsednik Boris Tadić je rekao da države regiona u uslovima svetske ekonomske krize moraju da iskoriste sve unutrašnje ekonomske resurse, ali i da učine sve da pomognu državama evrozone da se izbore sa problemima.
Tadić je istakao da radna mesta u regionu zavise od situacije u evrozoni, ali i od sposobnosti samih država Balkana da iskoriste sve svoje skrivene resurse.
Objasnivši da je fokus u razgovoru stavio upravo na vezu ekonomskih kretanja u svetu i situacije u regionu, Tadić je konstatovao da nijedan od lokalnih napora ne može da donese rezultate ako kriza na širem planu ne bude savladana.
"Potrebno je u vremenu pred nama pronaći sve potencijalne unutrašnje resurse za razvoj, kao što su mineralna nalazišta, kompanije koje bi zajedničkim nastupima mogle osvajati poslove na trećim tržištima ili naučna saradnja", rekao je Tadić.
Željko Komšić je rekao da je na sastanku data puna politička podrška borbi protiv organizovanog kriminala, što je, kako je rekao, bila i glavna tema razgovora.
Na sastanku je, kako je rekao, bilo reči i zajedničkom apliciranju za fondove EU za prekograničnu saradnju, zatim o međusobnom zastupanju u konzularnim stvarima u trećim državama, pripremama za promenu graničnog režima i zajedničkim kandidaturama za sportska dešavanja.
Na Jahorini su uvedene jake mere bezbednosti, a za praćenje skupa akreditovano je više od 150 izveštača iz BiH i inostranstva.
Na prošlogodišnjem trilateralnom sastanku na Brionima dogovoreno je da se lideri triju država okupljaju bar dva puta godišnje, a dogovorenu visoku frekvenciju trilateralnih kontakata opravdava i činjenica da se samo šest meseci kasnije predstavnici Srbije, Hrvatske i BiH sastaju u znatno izmenjenim političkim okolnostima. U Hrvatskoj je, naime, u međuvremenu izabrana socijaldemokratska vlada.
Iako su neformalne trilaterale u jugoistočnoj Evropi proteklih nekoliko godina bile jedan od omiljenih formata za rešavanje regionalnih problema, pa su tako postojali srpsko-bosansko-turski, srpsko-hrvatsko-mađarski i srpsko-hrvatsko-slovenački trilateralni susreti, stručnjaci procenjuju da su za stabilnost regiona redovni kontakti predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH daleko najvažniji.
