Izvor: Press, 14.Jul.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Temelji pod kineski most
Predsednik Tadić i gost iz Kine Vu Banguo položili kamen temeljac za most preko Dunava Zemun - Borča, koji će se raditi iz kineskih kredita
Polaganjem kamena temeljca za izgradnju mosta koji će povezivati Zemun i Borču, predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo juče su i simbolično označili početak ozbiljne ekonomske saradnje dve države. Ceremoniji povodom početka izgradnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << „Mosta prijateljstva Kine i Srbije" prisustvovao je gotovo ceo državni vrh Srbije.Predsednik Boris Tadić je ocenio da je „kineska ekonomija ekonomija najvišeg stepena", sa ključnom ulogom u svetu.
- Izgradnja Mosta prijateljstva Kine i Srbije predstavlja novi model i novi dokaz prijateljstva i bliskosti naših naroda. Ovo je samo prvi veliki projekat i čeka nas još mnogo zajedničkih projekata - rekao je Tadić. Predsednik se osvrnuo i na političku ulogu Kine u svetu, rekavši da „Kina postaje jedan od najjačih činilaca svetske politike".
- Ne postoji tačka na svetu na kojoj se ne pita za mišljenje Kine, a kinesko prisustvo je pretpostavka razvoja - dodao je on.
Vu Banguo je ocenio da su odnosi Kine i Srbije na „najvišem nivou razvoja", ali da bi trebalo znatno ojačati ekonomske veze.
- Postoji velika distanca između političkih i ekonomskih odnosa, a mali su i obim trgovinske razmene i investicije. To pokazuje da postoji veliki potencijal za saradnju dve zemlje - rekao je Banguo.
Čekaju se kineske investicije
Svečanosti su prisustvovali i predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, premijer Mirko Cvetković, njegov zamenik Ivica Dačić, potpredsednici Vlade Mlađan Dinkić i Jovan Krkobabić, većina ministara i čelnici grada Beograda.
Izgradnja Mosta prijateljstva, investicije vredne 255 miliona dolara, prvi je zajednički projekat Srbije i Kine nakon što su u avgustu prošle godine u Pekingu srpski i kineski predsednici Tadić i Hu Đintao potpisali ugovor o strateškom partnerstvu. Takav sporazum, osim Srbije, Kina ima sa još samo četiri zemlje u svetu - SAD, Rusijom, Brazilom i Južoafričkom Republikom.
Objašnjavajući suštinu ekonomskog ugovora o strateškom partnerstvu, Milenko Gacić iz Ministarstva ekonomije ističe dve komponente.
- Prva je infrastrukturna, koja podrazumeva učešće kineskih i srpski firmi u izgradnji i kredite kineskih banaka. Druga komponenta su buduće kineske investicije u stare i nove pogona, sa ciljem zajedničkog nastupa na trećim tržištima. Na tome se radi vrlo ozbiljno - kaže Gacić.
Bez šanse za izvoz u Kinu
Ekonomski stručnjaci objašnjavaju da bi se interes Srbije od privredne saradnje sa Kinom mogao pokazati tek kroz kineske investicije. Srbija, naime, nema gotovo nikakvu šansu sa svojim proizvodima na kineskom tržištu, dok je Kinezima naše tržište premalo.
Tako je Srbija u 2009. godini u Kinu izvezla robu za 1,3 miliona dolara, što je gotovo 1.000 puta manje nego što je uvoz iz Kine, koji iznosi 1,2 milijarde dolara! Uz to, srpski izvoz je prošle godine bio gotovo pet puta manji nego 2001! Čak i od tih izvezenih 1,3 miliona dolara, dobar deo čini neispravna tehnička roba koju smo uvezli iz Kine, pa vratili!
Savetnik za ekonomsku saradnju sa inostranstvu u PKS-u Milenka Stojaković objašnjava da je Kinezima Srbija nedovoljno veliko tržište.
- Kinezima je Srbija nepoznato tržište, sa nepoznatim potencijalima i zato nije bilo njihovih velikih ulaganja. Kinezima naša zemlja može da bude interesantna pre svega jer odavde bez carine može da se izvozi u Rusiju, EU i države CEFTA. Drugim rečima, da ovde otvore pogone i zajedno sa nama proizvode robu, koja bi se tretirala kao srpska - kaže Stojakovićeva.
Kad je reč o srpskom izvozu u Kinu, ona objašnjava da tek tu Srbija ima male šanse:
- Ne bi trebalo time da se zanosimo. Nismo nimalo konkurentni na kineskom tržištu, kako po kvalitetu robe, tako ni po njenom obimu, s obzirom na to da nemamo tolike proizvodne kapacitete da bismo zadovoljili toliko tržište.
