Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Apr.2011, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić završio posetu Kuvajtu

KUVAJT -

Predsednik Srbije Boris Tadić učešćem na poslovnom forumu završio je danas trodnevnu posetu Kuvajtu tokom koje se sastao sa emirom Sabahom al Ahmedom al Džabarom al Sabahom.

Tadić je sa srpskom delegacijom posetio Privrednu komoru Kuvajta, gde je razgovarao sa predsednikom te komore Alijem Tunajanom ali Ganimom, prenela je kuvajtska novinska agencija KUNA.

Agencija navodi da je ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je u delegaciji Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << primio zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Kuvajta Ahmed al Humud al Sabah.

Sastanak je protekao u prijatejskoj atmosferi, a u razgovoru su razmenjena mišljenja o brojnim temama od zajedničkog interesa. Sastanku je prisustvovao i načelnik Generalštaba kuvajtske vojske Ahmad al Kaled al Sabah, navodi KUNA.

Tokom trodnevne posete srpske delegacije Kuvajtu potpisana su četiri međudržavna sporazuma: Memorandum o razumevanju u oblasti odbrane, trgovinski sporazum, sporazum o vazdušnom saobraćaju i sporazum o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše.

Srbija će dati najbolje uslove poslovanja

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je danas kuvajtske privrednike da ulažu u Srbiju i poručio da mogu računati na najbolje uslove poslovanja, a predstavnici kuvajtskog biznisa uzvratili su spremnošću da srpske kompanije uključe u vladine projekte u vrednosti od preko milijardu dolara.

"Daću podršku svakom vašem privredniku i investitoru i garantujem, kao predsednik republike, da ćete u Srbiji imati najbolje moguće uslove poslovanja", istakao je Tadić otvarajući Biznis forum Srbije i Kuvajta, na kojem učestvuju predstavnici tridesetak srpskih kompanija.

Prema Tadićevim rečima, velike mogućnosti za unapređenje privredne saradnje Srbije i Kuvajta su u oblasti poljoprivrede, turizma, građevinarstva i odbrambene industrije.

Bogati Kuvajt, naime, raspolaže desetinom svetskih rezervi nafte, ali je samo 0,84 odsto zemljišta obradivo.

Tadić je podsetio da Srbija ima značajne kapacitete u proizvodnji hrane i da su velike površine još u državnom vlasništvu, te da je moguća i saradnja s privatnim srpskim kompanijama koje postižu odlične rezultate i raspolažu savremenim tehnologijama za proizvodnju.

Kad je reč o saradnji u oblasti zdravstva, Tadić je istakao prirodne resurse i kapacitete banja u Srbiji, koje "vrlo brzo mogu dostići standard u Evropi", kao i Vojno-medicinsku akademiju, "čuvenu u vojno medicinskim analima", čija je tehnologija primenljiva i u drugim zemljama.

Govoreći o odbrambenoj industriji, Tadić je podsetio da je reč o kapacitetima poznatim u svetu.

"Istorija saradnje s Kuvajtom dobro je poznata iz vremena bivše Jugoslavije. Naši vojno remontni zavodi imaju veliki potencijal. Verujem da možemo da pronađemo zajednički interes", naglasio je predsednik Srbije.

Srbija je dala Kuvajćanima ponudu za remont i modernizaciju 149 tenkova M-84, koje je Kuvajt 1990. godine kupio od bivše Jugoslavije, a ministar odbrane Dragan Šutanovac nada se da će juče potpisani sporazum o saradnji u oblasti odbrane značiti "korak napred" u dobijanju tog posla.

Tadić je na Biznis forumu zaključio da su "mir i stabilnost fundamentalni interes i Srbije i Kuvajta" i Kuvajćanima poručio da će "u Srbiji uvek imati prijatelje, kao što su imali i u prošlosti".

Predsednik je podsetio da su naša preduzeća učestvovala u obnovi i izgradnji Kuvajta, te da su predstavnici nekih od tih preduzeća učesnici i današnjeg foruma, što potvrđuje da su spremni da se ponovo uključe u poslove u ovoj arapskoj zemlji.

Predsednik Privredne i industrijske komore Kuvajta Ali Mohamed Thanian Al-Ganim istovremeno je pozvao srpske firme da konkurišu za poslove u okviru "ambicioznog plana budućeg razvoja" koji je usvojila ovdašnja vlada, a čija je ukupna vrednost više od milijardu dolara.

"Naš plan zasniva se na privatizaciji i tržišnoj orijentaciji, na velikim projektima. Podrazumeva izgradnju gradova i luka, ostrva, naftnih polja, komunikacija i saobraćaja, novih elektrana, i druge džinovske projekte koji su potrebni kako bi se ostvarila naša vizija da postanemo regionalni finansijski i trgovinski centar", dodao je Al-Ganim.

Izgradnja na ostrvima potencijalno bi mogla da bude izuzetno zanimljiv i obiman posao. Kuvajt, naime, ima devet ostrva, od kojih je zasad samo jedno naseljeno.

Predsednik kuvajtske komore je primetio da trgovinska razmena Srbije i Kuvajta "nema obim koji bismo želeli" i izrazio nadu da će se "povećati broj trgovinskih prilika i da će ova poseta doprineti tome da dođe do jačanja biznisa između dve zemlje".

Ekonomsku saradnju dve zemlje karakteriše skromna robna razmena koja je 2010. godine iznosila samo 1,3 miliona dolara.

Ranije, preduzeća iz Srbije su gradila i sagradila vodeće privredne objekte u Kuvajtu, poput luka Dohe i Failake. Bila su takođe angažovana na postavljanju lukobrana Salmija sa jahting klubom, vodotornjeva visine 187 metara i kapaciteta 9.000 kubika, koji su postali simbol Kuvajta, kao i avio-baze, beduinska naselja, ministarski kompleks vredan 172 miliona dolara, a radila su i na podzemnim spremištima za vodu.

Novi početak ekonomske saradnje

Tradicionalno dobri politički i prijateljski odnosi Srbije i Kuvajta traju više od pola veka, a pratila ih je i veoma razvijena privredna saradnja u vojno-ekonomskom i finansijsko-bankarskom sektoru, obimnoj robnoj razmeni i posebno u oblasti izgradnje kapitalnih objekata u Kuvajtu, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, na otvaranju foruma srpskih i kuvajtskih privrednika.

Poslovni forum srpskih i kuvajtskih privrednika otvorili su predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Trgovinsko industrijske komore Kuvajta Ali Mohamed Al Ganim.

Srpsku privrednu delegaciju predvodi predsednik PKS, prema čijim rečima su naši građevinari ostavili svoj potpis na brojnim objektima poput luke Doha, luke Failaka i Šuvejh, lukobrana Salmija sa jahting klubom, vodotornjeva, koji su u to vreme predstavljali jedinstveno građevinsko rešenje u svetu i kao takvi, postali simbol modernog Kuvajta.

Sa druge strane, Kuvajt je poželjan partner kao investitor u Srbiji, najpre u oblastima zdravstva, turizma, poljoprivrede, infrastrukture - u izgradnji Beogradskog železničkog čvora, energetike - uključenjem u projekte Panevropskog naftovoda i Sistema produktovoda kroz Srbiju, kao i kroz privatizaciju postojećih preduzeća ili grinfild investicije.

Predsednik PKS je podsetio da je Vlada Srbije usvojila neophodne zakone koji su obezbedili pogodan ambijent za strane investitore.

U zavisnosti od delatnosti, regiona i broja novozaposlenih radnika, finansijski podsticaji se kreću od 2.000 do 10.000 evra po zaposlenom.

Između Srbije i Kuvajta obezbeđene su olakšice u međusobnom poslovanju na osnovu usvojenih bilateralnih sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji, zatim o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i u oblastima turizma i zdravstva.

Bugarin je naglasio i da su PKS i Trgovinsko -industrijska komora Kuvajta takođe potpisale Sporazum o saradnji januara 2004. godine i izrazio nadu da je ovaj Biznis forum novi početak u međusobnoj ekonomskoj saradnji Srbije i Kuvajta.

Predsednik PKS je ukazao na Biznis forumu kuvajtskih poslovnih ljudi i predstavnika više od 20 srpskih kompanija, da danas Srbija nastupa prema Kuvajtu kao nezavisna država, koja želi da otvori novu stranicu u privrednoj saradnji, u skladu sa potencijalima i potrebama dve zemlje.

On je naglasio da je Srbija je na putu ka punopravnom članstvu u evropskoj porodici naroda, a srpska privreda je u prošloj godini pokazala znake blagog oporavka od posledica krize, sa rastom bruto društvenog proizvoda od 1,5 odsto.

Tome je u značajnoj meri doprinela primena važećih sporazuma o slobodnoj trgovini, kako multilateralnih sa EU, CEFTA, EFTA tako i bilateralnih, sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Turskom, kao i Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Posle plenarnog dela sastanka, usledili su konkretni poslovni razgovori srpskih i kuvajtskih partnera, navedeno je u saopštenju PKS.

Šansa za srpsku privredu

Kuvajt je izuzetno atraktivno tržište za ekonomsku saradnju, s obzirom na komparativne prednosti kao što su stabilna politička situacija, liberalna ekonomska politika vlade i veliki prihodi od nafte, ali i stalna potreba za uvozom robe, hrane, radne snage i tehničke inteligencije, ocenili su eksperti Privredne komore Srbije uoči današnjeg biznis foruma privrednika dve zemlje.

Posle petoktobarskih promena u Srbiji, Kuvajt je bio aktivan učesnik tokom veoma važnih pregovora SCG i Pariskog kluba (Kuvajt je jedan većih poverilaca), gde je pružio punu podršku našoj zemlji za otpis dela našeg duga u skladu sa "napuljskim uslovima", ali se, kad je reč o sopstvenom potraživanju, opredelio za "rusku formulu", odnosno da se to pitanje bilateralno reguliše.

To pitanje je konačno rešeno 23. decembra 2009. godine u Kuvajtu, potpisivanjem Sporazuma o reprogramu duga između Republike Srbije, kao zajmoprimca i Kuvajtske državne agencije za investicije (KIA), kao zajmodavca.

Posle završetka rata u Iraku, odnosno, nakon promene režima u Bagdadu, Kuvajt je postao jedan od glavnih punktova za ekonomski prodor prema toj zemlji.

U skladu s tim, kuvajtsko tržište je potpuno otvoreno i preplavljeno proizvodima iz celog sveta, uključujući i one proizvode za koje procenjujemo da bi bili i naša šansa kao što su hrana, voda, meso, lekovi, nameštaj, proizvodi crne i obojene metalurgije.

Istovremeno, to tržište je i veoma probirljivo, ali velike platežne moći, tako da je sposobno da apsorbuje veliku ponudu, pod uslovom dobrog kvaliteta i konkurentnih cena.

S obzirom na veoma oštru konkurenciju i činjenicu da srpska građevinska operativa više nije konkurentna kao pre, mogućnosti za saradnju sa Kuvajtom bile bi daleko veće ukoliko bi srpska građevinska preduzeća, koja imaju izuzetne reference u ovom regionu, osnivala zajedničke kompanije sa lokalnim partnerima, jer je moguće angažovanje na specifičnim poslovima u kojima lokalne kompanije nemaju iskustva, smatraju u srpskoj Komori.

To bi omogućilo stalno prisustvo u ovoj zemlji, ali je značajno i sa aspekta zajedničkog nastupa u trećim zemljama na realizaciji projekata koje finansira OPEK i drugi arapski fondovi, uz kreditiranje isporuka opreme iz naše zemlje.

Svetska finansijska kriza je, međutim, umnogome otežala i zaustavila investicije u građevinarstvu u Kuvajtu, tako da ostaje da se ispita mogućnost saradnje u izgradnji infrastrukture, konkretno železnice, na specifičnim poslovima.

Modernizacija tenkova

Vojno-privredni sektor je, takođe, adut Srbije, a ugovor preduzeća SDPR sa kuvajtskom stranom o modernizaciji ranije isporučenih tenkova M84, potvrđuje značaj i rejting naše vojne industrije u svetskim razmerama.

Saradnja u oblasti turizma bi mogla postati veoma bitna, imajući na umu da je nacionalna turistička ponuda, sa planinskim, banjskim i rekreativnim centrima, izuzetno atraktivna za turiste iz svih zemalja Zaliva. Tome bi, svakako, doprinelo uvođenje direktne avio linije "Jat ervejza" iz Beograda do El Kuvajta, navodi PKS.

Ne treba izostaviti ni sektor petrohemije, koji je, uz izgradnju infrastrukturnih objekata i razvoj poljoprivrede, jedan od prioriteta Kuvajta, a gde naša preduzeća realno mogu da dobiju poslove na održavanju ili kao podizvođači u izgradnji novih postrojenja.

Nekretnine i turizam

Na osnovu do sada pokazanog interesa, kuvajtski kapital bi najpre mogao da se angažuje u sektoru nekretnina i turizma kroz ulaganja u izgradnju poslovnih, hotelskih i banjskih kapaciteta. Potencijalni sektor je poljoprivreda, pri čemu bi sa potencijalnim partnerima trebalo napraviti dugoročne aranžmane ulaganja u proizvodnju zdrave hrane i uzgoja krupne i sitne stoke radi izvoza u Kuvajt.

Robna razmena Srbije i Kuvajta je skromna i u 2010. godini je u tu zemlju ostvaren izvoz u vrednosti svega 161.000 dolara, a uvoz 1,16 miliona.

U 2010. godini u Kuvajt smo najviše izvozili drvena, tapacirana sedišta, transformatore sa tečnim dielektrikom, aparate za mehanoterapiju, preparate za kosu, proizvode za ulepšavanje i negovanje kože, instrumente i aparate za zubarstvo, a uvozili polietilen, etilen glikol, polimere etilena, delove za motore.

Najveći izvoznici bili su "Simpo" Vranje, "ABS Minel trafo" Mladenovac, "Farma plus" Beograd, "Vecom", "Tehnodent" Vrnjačka Banja, a uvoznici "Ultrapolymers" Beograd, "Resinex fac" Novi Sad, "Invej" Beograd, "Đovani plast" Svrljig, "Tipoplastika" Gornji Milanovac.

Izgrađeni simboli

Još davne 1964. između dve zemlje je potpisan Sporazum o tehničkoj saradnji, a 1980. Kuvajt je bio prva zemlja koja je pružila materijalnu podršku jugoslovenskom Programu ekonomske stabilizacije, što je imalo pozitivan uticaj i na finansijske institucije drugih zemalja.

Tih godina je započela i veoma plodna saradnja između dve zemlje koja se očitovala u stalnom povećanju robne razmene koja je 1980. iznosila 22,3 miliona dolara.

Najvažniji izvozni proizvodi tadašnje Jugoslavije bili su predivo i tkanine, nameštaj, rezana građa, prehrambeni proizvodi, vozila i prikolice, deterdženti, keramičke pločice, papir i drugo.

Posebno je bila razvijena saradnja u oblasti izgradnje kapitalnih objekata u Kuvajtu.

Građevinska preduzeća - "Energoprojekt", "Ivan Milutinović", "Rad", "Unioninženjering", izgradila su mnoge, izuzetno značajne privredne objekte kao što su luke Doha i Failaka, dovršenje luke Šuvajh, postavljanje lukobrana Salmija sa jahting klubom, vodotornjeve visine 187 metara, kapaciteta 9.000 kubika koji su postali simbol ove zemlje.

Jedan od značajnijih sektora, koji je uz manje oscilacije, konstantno imao značajno mesto u privrednoj razmeni dve zemlje je sektor vojno-privredne saradnje (tenk M-84).

U periodu posle 1990. došlo je do zastoja u privrednim odnosima dve zemlje, što se očitovalo u smanjenom obimu robne razmene i gotovo potpunom odsustvu jugoslovenskih preduzeća u realizaciji investicionih projekata u Kuvajtu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...