Izvor: B92, 20.Sep.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić o Milenijumskim ciljevima
Njujork -- Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je solidarnost sa zemljama u razvoju jedini način da se očuvaju prirodna bogatstva, zdravlje i prosperitet čovečanstva.
Tadić je u Njujorku, na sastanku UN Milenijumskim ciljevima razvoja, poručio da je Srbija svesna svoje odgovornosti kada je reč o ostvarivanju tih ciljeva.
"Jedini način da čovečanstvo odgovori na izazove moderne civilizacije jeste da svaka država investira u nauku, inovacije i obrazovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u sinergiji sa politikom i ekonomijom", rekao je Tadić.
"Milenijumski ciljevi razvoja" je naziv za osam ciljeva na koje su se sve članice UN, deklaracijom potpisanom u septembru 2000., obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. godine.
Tu spadaju iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, promovisanje jednakosti polova, smanjenje smrtnosti kod dece, poboljšanje zdravlja majki, borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti, obezbeđenje ekološke održivosti i stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.
Predsednik Tadić je, obraćajući se predstavnicima država članica UN, istakao da je uveren da će Srbija do 2015. uspeti da ostvari svih osam milenijumskih ciljeva i naveo da je stopa siromaštva u Srbiji prepolovljena u proteklih pet godina.
"Radimo veoma vredno kako bismo uspostavili održiv i socijalno odgovoran dugoročni razvoj koji će biti u skladu sa strateškim namerama Milenijumskih ciljeva razvoja", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, Srbija je na deo milenijumskih ciljeva odgovorila Strategijom za smanjenje siromaštva, koja je integralni deo ostvarivanja centralnog strateškog cilja vlade - članstva u Evropskoj uniji.
Ostvarivanju milenijumskih ciljeva u Srbiji, kako je objasnio, doprinosi efikasna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i mere države na sprečavanju nekontrolisanog rasta cena osnovnih životnih namirnica.
Tadić je objasnio da Srbija na ostvarivanju milenijumskih ciljeva radi i insistiranjem na makroekonomskoj stabilnosti, socijalnoj odgovornosti, rodnoj razvnopravnosti, pravima manjina, kao i značajnim investicijama u socijalnu zaštitu i obrazovanje.
Kada je reč o očuvanju prirodne sredine, Tadić je izjavio da u države Jugoistočne Evrope imaju sve više problema u finansiranju ekoloških projekata.
"Međutim, nije problem samo pronalaženje načina da se finansira zaštita životne sredine. Na širem planu, mora se raditi na stvaranju ekonomije zasnovane na znanju.
Zato mi nastojimo da vodimo inventivnu obrazovnu politiku, podstičemo naučne inovacije i podižemo svest građana kako bi dalje narušavanje prirodne sredine bilo sprečeno i kako bi bio osiguran dugoročan održiv razvoj", rekao je Tadić.
Nakon trodnevnog sastanka posvećenog milenijumskim ciljevima, u četvrtak u UN počinje generalna debata koja se završava 30. septembra.
Generalna debata je serija istupanja, na kojima najviši predstavnici država nastupaju u takozvanom nacionalnom kapacitetu, i iznose svoje poglede na međunarodnu situaciju i na ono što smatraju da je značajno za njihovu zemlju.
Inovativno finansiranje za Milenijumske ciljeve
Inovativno finansiranje, po kojem je Francuska medju vodećim zemljama, treba da mobiliše kapital u korist Milenijumskih ciljeva razvoja (MCR) UN oporezivanjem sektora kao što su telekomunikacije i finansije.
Avionske karte, turizam, internet, mobilna telefonija, finansijske transakcije - inovativno finansiranje može biti u obliku raznih poreza koji nisu svuda popularni, uključujući SAD.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi govorio je danas zasedanju UN o MCR u Njujorku, zalažući se za posebno oporezivanje fondova.
"Inovativno finansiranje, oporezivanje finansijskih transakcija -možemo ovde odlučiti. Zašto čekati? Finansije su globalizovane", rekao je Sarkozi prvog dana samita.
"Ja ću pokušati, tokom mog predsedavanja grupama G20 i G8, da promovišem ideju inovativnog finansiranja", dodao je on.
Francuska, Japan i Belgija ko-predsedavaju "pilot grupom" od 60 zemalja uključenih u razvoj inovativnih mehanizama finansiranja koji nisu predvidjeni kao zamena za zvanične razvojne pomoći, već su mu dopuna.
Za Filip Dust-Blazija, specijalnog savetnika generalnog sekretara UN Ban Ki Muna za to pitanje, konvencionalno finansiranje nije dovoljno da zadovolji ogromne potrebe MCR.
"S obzirom na svetsku ekonomsku krizu, jasno je da ima budžetskih ograničenja Postoji jaz izmedju bogatih i sve više siromašnih zemalja", izjavio je Dust-Blazi za AFP.
"Nedostaju nam 40-45 milijardi dolara godišnje za finansiranje Milenijumskih ciljeva razvoja", ukzao je on.
Prva laboratorija za inovativne finansiranja je fondacija UNITAID koju su 2006. godine osnovale Francuska, Brazil, Čile, Norveška i Velika Britanija.
UNITAID dažbine od poreza na avionske karte usmerava u pomoć za suzbijanje AIDS-a, malarije i tuberkuloze.
Fondacija UNITAID je prikupila 1,3 milijarde dolara od 2006, rekao je Dust-Blazi, njen predsednik.
"Mi smatramo da inovativni finansijski mehanizmi efikasno pomažu zemljama u razvoju da obezbede dodatne resurse", piše u dokumentu koji šefova država treba da prihvate na samitu o MCR.
