Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2011, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić o Hadžićevom hapšenju: Završeno najteže poglavlje u saradnji sa Tribunalom
BEOGRAD, NOVI SAD -
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je poslednji haški begunac uhapšen jutros u 8.24 u rejonu Fruške gore.
"Srbija je završila najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom i nastaviće da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Završena je turobna stranica naše istorije", rekao je Tadić na konferenciji za novinare.
Tadić je kazao da je Srbija hapšenjem Hadžića ispunila zakonsku obavezu i moralnu dužnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Predsednik Srbije čestitao je pripadnicima Bezbednosno informativne agecije na hapšenju Hadžića.
Demantujem sve spekulacije vezane za manastir Krušedol i objekte Vojske Srbije, rekao je Tadić.
"Radili smo veoma naporno u prethodne tri godine na hapšenju begunaca. Rad na hapšenju Osame bin Ladena trajao je gotovo deceniju. Radili smo teško i sistematično i na kraju su usledili rezultati", rekao je Tadić.
Postupak izručenja do sedam dana
Procedura izručenja haškog optuženika Gorana Hadžić Tribunalu u Hagu može da traje do sedam dana.
Hadžiću će kod istražnog sudije biti pročitana optužnica, a nakon toga će posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu doneti odluku da li su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje.
Prema proceduri ekstradicionog postupka predviđenoj Zakonom o saradnji s Haškim tribunalom, rok za podnošenje žalbe na rešenje istražnog sudije o ispunjenosti pretpostavki za izručenje Ratka Mladića tribunalu je tri dana.
O žalbi odlučuje tročlano vanraspravno veće suda u roku od tri dana.
Žalba može biti poslata poštom i žalba ne odlaže izvršenje.
Prema proceduri, ministarka pravde potpisuje izručenje kada se ispune svi uslovi za to.
Hadžić je, posle sedam godina skrivanja, uhapšen jutros u rejonu Fruške gore.
Haški tribunal je 16. jula 2004. otpečatio optužnicu koja Hadžića tereti za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sredu od avgusta 1991. do kraja juna 1992.
Nekoliko sati pre nego što je optužnica predata zvaničnom Beogradu, Hadžić je napustio svoju kuću u Novom Sadu (gde je živeo poslednjih godina) i od tada je bio u bekstvu.
Povodom zahteva za otkrivanje pomagača haškim optuženicima, Tadić je rekao da će u javnosti biti objavljeno ko je kome pomogao u skrivanju posle sveobuhvatne istrage.
"Ne očekujem nikakve reakcije iz EU povodom hapšenja Hadžića, jer je to bila obaveza Srbije", rekao je Tadić. "Govorili su da je sada najvažnije hapšenje Hadžića, iako mnogi moji sagovornici nisu znali da izgovore njegovo ime".
Tadić je ponovio da nikakvi pritisci u vezi sa hapšenjem Mladića i Hadžića nisu bili efektivni, jer su Srbiju iznad svega vodili moralni razlozi, zakonske obaveze i svest da je to uslov za pomirenje u regionu.
"Potpuna je iluzija i da će pritisci dati rezultate i kada je u pitanju Kosovo. Mi ne radimo pod pritiskom", rekao je Tadić.
Nakon hapšenja Hadžić je prebačen u pritvor u Beogradu.
Protiv Hadžića Haški tribunal je podigao optužnicu za ratne zločine.
Hadžić je rođen 7. septembra 1958. godine u opštini Vinkovci, Hrvatska. Pre sukoba u Hrvatskoj, radio je kao magacioner VUPIK-ovog pogona u Pačetinu, u opštini Vukovar, Hrvatska.
Od mladosti je bio član Saveza komunista. Pre 1990. godine, Goran Hadžić je bio predsednik Mesne zajednice Pačetin. U proleće 1990. godine, kao kandidat Saveza komunista - Stranke za demokratske promene, izabran je za odbornika u Skupštini Opštine Vukovar.
Zatim je pristupio Srpskoj demokratskoj stranci. 10. juna 1990. godine je izabran za predsednika SDS-a za Vukovar. U martu 1991. godine je već bio predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora SDS-a u Kninu i potpredsednik Regionalnog odbora SDS-a za Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem u Pakracu.
Arhivska fotografija Gorana Hadžića iz 1993. godine
Pre 25. juna 1991. godine, Goran Hadžić je bio jedan od vođa Srpskog nacionalnog veća, političkog foruma Srba koji je pokrivao Slavoniju, Baranju i zapadni Srem.
Dana 25. i 26. juna 1991. godine, SNV je transformisan u Vladu Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Istovremeno, Goran Hadžić je postavljen za vršioca dužnosti predsednika Vlade samoproglašene SAO SBZS.
Dužnost predsednika Vlade, vršio je od 25. juna do 25. septembra 1991. godine. 25. septembra 1991. godine, Goran Hadžić je zvanično imenovan za predsednika Vlade samoproglašene SAO SBZS, kako je objavljeno u Službenom listu.
Dana 26. februara 1992. godine, Goran Hadžić je izabran za predsednika Republike Srpske Krajine i na tom položaju je ostao do decembra 1993. godine.
Hadžić je deveti haški begunac kojeg je Srbija uhapsila u poslednjih osam godina.
Hadžić optužen za zločine u istočnoj Slavoniji
Bivšeg vođu Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, koga su uhapsile vlasti Srbije, Haški tribunal je optužio za zločine nad nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1991-92.
Hadžić je poslednji, 161. optuženi koji će se naći u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. U bekstvu je bio od 2004, kada je tužilaštvo u Hagu obelodanilo optužnicu protiv njega.
Bivši premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, optužen je u 14 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.
Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske.
Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.
Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici.
Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući zene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zločine počinile su Teritorijalna odbrane i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu.
Hadžić je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje "desetina hiljada" hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja, "uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar najmanje Hrvatske 2.500 stanovnika Erduta".
Stotine hrvatskih i drugih nesrpskih civila dugotrajno su zatvarani, premlaćivani, mučeni i ubijani, navodi tužilaštvo, a često su bili vođeni i na prisilni rad.
Prema nesrbima su vlasti kojima je na čelu bio Hadžić, po optužnici, uvodile diskriminantivne mere, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje sa rukovodećih položaja u lokalnim institucijama.
Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004, neposredno pošto je tužilaštvo Tribunala dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu. Tadašnja glavna tužiteljka Karla Del Ponte (Carla) je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu.
Tužiteljka je sugerisala da je neko iz vlasti dojavio Hadžiću da pobegne, zato što je optužnica protiv njega podignuta.
Hadžić je poslednji, 161. optuženi koji će se naći u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Do sada su okončani postupci protiv 125 optužena - 64 su osuđena, 12 ih je oslobođeno.
Kazne su do sada izdržala 32 osuđena. Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja.
Na izdržavanju kazne u jednoj od oko 15 evropskih zemalja je 25 osuđenih, a na prebacivanje na izdržavanje kazni čekaju njih četvorica.
Tribunal je postupke protiv 13 optuženih ustupio nacionalnim pravosuđima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. U toku su postupci protiv 36 optuženih.
Svetski mediji izvestili o hapšenju Hadžića
Lažni identitet
Poslednji haški optuženik Goran Hadžić imao je lažni identitet koji je koristio, a u trenutku hapšenja bio je bez brade, saznaje B92.
Posljednjih dana u javnosti su se čule vesti da je Hadžić uhapšen, ali je to ubrzo iz državnog vrha demantovano, sa uveravanjima da se intenzivno priprema hapšenje poslednjeg haškog optuženika, kao i da su sve aktivnosti države usmjerene na njegovo pronalaženje.
Advokat Toma Fila rekao je za B92 da će procedura njegovog izručenja Haškom tribunalu teći kao i u slučaju Ratka Mladića, odnosno prvo sledi identifikacija uhapšenog u pritvorskoj jedinici, zatim upoznavanje s procedurom i optužnicom, a, nakon što sudsko veće donese odluku o njegovom izručenju, Hadžić može krenuti put Haga.
Svetske novinske agencije pod oznakom hitno javile su vest da je uhapšen poslednji haški begunac Goran Hadžić.
Rojters prenosi vest o hapšenju Hadžića pozivajući se na neimenovanog srpskog zvaničnika.
AP ističe da će njegovim hapšenjem, manje od dva meseca nakon hapšenja Ratka Mladića, biti uklonjena najveća prepreka u nastojanju Beograda da se reintegriše u međunarodnu zajednicu posle godina međunarodnih sankcija.
BBC, takođe, prenosi vest o hapšenju Hadžića navodeći da je optužen za ubistvo više stotina Hrvata.
I austrijski elektronski mediji pod naznakom hitno objavili su vest o hapšenju poslednjeg haškog optuženika.
Austrijska novinska agencija, radio i televizijske stanice istakle su da je Srbija uhapsila poslednjeg haškog begunca.
Mediji u prvim informacijama navode da je Hadžić optužen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj, te da je 2004, samo par sati pred hapšenje u Novom Sadu, nestao.
Van Rompej i Eštonova: Važan korak ka EU
Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozdravili su hapšenje Gorana Hadžića ocenivši da se radi o "još jednom važnom koraku u ostvarivanju evropske perspektive Srbije".
"EU pozdravlja hapšenje Gorana Hadžića koje su izvršile srpske vlasti. Radi se o još jednom važnom koraku za Srbiju u ostvarivanju njene evropske perspektive i podjednako važnom koraku za međunarodnu pravdu", naveli su Van Rompej i Eštonova u zajedničkom saopštenju.
"Pozdravljamo odlučnost i posvećenost srpskih vlasti", dodali su oni.
Van Rompej i Eštonova su istakli da, posle hapšenja Ratka Mladića, ovo hapšenje šalje pozitivan signal EU i susedima Srbije, ali najviše od svega signal o vladavini prava u samoj Srbiji.
"Srpska nacija je u procesu suočavanja sa prošlošću i okretanja stranice ka boljoj evropskoj budućnosti", naveli su oni.
Van Rompej i Eštonova su izrazili očekivanje da će Hadžić biti isporučen Haškom tribunalu bez ikakvog odlaganja i istakli da puna saradnja sa ovim sudom nastavlja da bude od suštinskog značaja za put Srbije ka članstvu u EU.
Drašković: Dobro što je uhapšen Miloševićev kaplar
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković pozdravio je hapšenje poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića i istakao da je sada neophodno otkriti i privesti pravdi sve koji su štitili haške optuženike.
"Dobro je što je uhapšen taj mali kaplar Slobodana Miloševića koji je nanosio veliku štetu Srbiji", rekao je Drašković agenciji Beta.
Sada se moraju otkriti i pravdi privesti i ljudi iz paralelnih i moćnih tajnih službi koji su štitili i skrivali i njega i sve ostale optužene sa ciljem da spreče evropski put Srbije, osvoje vlast i vrate zemlju dve decenije unazad, istakao je Drašković.
Korać: Država da istraži mrežu pomagača
Hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića najjasnije pokazuje da je u obaveštajnoj službi, policiji i delovima pravosudnog sistema postojala mreža pomagača za njegovo skrivanje, izjavio je predsednik Socijaldemokratske unije (SDU) Žarko Korać.
"Nisam iznenađen hapšenjem, očigledno je neko počeo da radi svoj posao. To je uspeh i pokazuje ozbiljnost države", kazao je Korać agenciji Beta.
On je, međutim, istakao da bi država pokazala još veću ozbiljnost kad bi se "i u ovom slučaju istražila važna činjenica da je Goran Hadžić direktno obavešten da se sakrije u trenutku kad je stigla optužnica iz Haškog suda".
On je ocenio da je Hadžićev slučaj najjasnije pokazao da je u obaveštajnoj sluzbi, polciiji i, kako je kazao, verovatno i u nekim delovima pravosudnog sistema postojala mreža pomagača.
Todorović: Poslednji čin u tragediji
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović ocenio je da je hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića "poslednji čin u tragediji srpskog naroda koji će ostaviti trajne istorijske posledice".
"Nakon Haga sada će se nastaviti pritisci sa Kosovom kako bi se korak po korak ono uspostavilo kao nezavisna država, i to uz pomoć Srbije", kazao je Todorović agenciji Beta.
On je naveo da će se nakon Kosova nastaviti parčanje Srbije i njenih delova Vojvodine i Raške.
"Sami smo sebe doveli u položaj koji ćemo teško ispraviti. Jedanaestogodišnja vladavina DOS-a ostaće zabeležena kao najgori period u istoriji srpskog naroda", kazao je Todorović.
Srpska radikalna stranka osudila je hapšenje poslednjeg haškog begunca, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića.
SRS u saopštenju navodi da je "očigledno da je režim Borisa Tadića spreman da, po nalogu sa Zapada, isporuči svakog Srbina antisrpskom Haškom tribunalu" i smatra da je to samo još jedna u nizu potvrda "da našom državom upravljaju Brisel i Vašington".
Marković: Srbija je sad zreo kandidat za EU
Predsednik Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković izjavio je danas da je Srbija hapšenjem haškog optuženika Gorana Hadžića postala "zreo" kandidat za ulazak u Evropsku uniju (EU).
"Srbija je izvršila još jednu međunarodnu obavezu hapšenjem Hadžića. Očekujem, pošto smo ispunili sve zahteve Evrope, da smo sad zreli kandidati za ulazak u EU", kazao je Marković agenciji Beta.
On je rekao da je Srbija još Dejtonskim sporazumom prihvatila međunarodne obaveze i da sad očekuje kandidaturu u EU imajući u vidu da je Hadžić poslednji haški optuženik iz Srbije.
Del Ponte: Veliki uspeh srpskih vlasti
Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ocenila je da je hapšenje Gorana Hadžića veliki uspeh srpskih vlasti koji će ubrzati njen put ka Evropskoj uniji.
"Srpska vlada je time napravila ogroman korak napred za demokratsku i mirnu budućnost zemlje. To je od velikog političkog značaja", podvukla je ona u izjavi Tanjugu.
Del Ponte je izrazila uverenje da je hapšenje Hadžića, kao i prethodno izručenje Ratka Mladića, veoma važno i na putu Srbije u EU, te ocenila da će se zasigurno Srbija sada brže kretati u pravcu ka članstvu Unije.
"Srpska vlada je odlično delovala, jako inteligentno i u korist budućnosti zemlje", podvukla je ona, dodajući da će sada put ka EU biti lakši.
Hapšenje Hadžića je, prema njenim rečima, i ogroman uspeh za međunarodno pravosuđe.
"Možemo reći da su sada svi optuženi za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije uhapšeni. Mandat Saveta bezbednosti UN je ispunjen. To je jako bitno. Verujem da je sve učinjeno da svi odgovorni za ratne zločine budu uhapšeni i da se nađu pred sudom. To je važno za žrtve", poručila je Del Ponte.
"Ovim se može reći da je misija uspešno okončana", podvukla je ona dodajući da će Tribunal moći, kada se završe suđenja, to jest i apelacioni procesi, da zatvori svoja vrata.
Bilt: Čestitke Srbiji
Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt ocenio je da je hapšenjem Gorana Hadžića završeno jedno važno poglavlje u istoriji regiona i čestitao Srbiji na hapšenju Hadžića.
"Dvadeset godina posle početka ratova i dezintegracije Jugoslavije, hapšenjem poslednjeg optuženika Haškog tribunala zatvoreno je važno poglavlje u istoriji regiona. Toplo čestitam Srbiji," rekao je Bilt, a prenosi Rojters.
Članica evropskog parlamenta Ana Marija Koraca Bilt, koja je bila u snagama UN u Hrvatskoj u vreme kada je Hadžić bio lider hrvatskih napominje da on nije bio "posebno upečatljiva ličnost."
"Bio je mnogo diskretniji od drugih kao osoba i po onome što je radio," navela je ona.
Vorlik: Zatvoreno važno poglavlje
Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik ocenila je da je hapšenjem poslednjeg haškog optuženika Gorana Hadžića Srbija zatvorila važno poglavlje i učinila važan korak ka unapređenju evropskih aspiracija građana Srbije.
"Sa zadovoljstvom sam primila vest o hapšenju Gorana Hadžića i želim da čestitam predsedniku Tadiću, Vladi Srbije i posebno članovima Akcionog tima na postojanosti u ispunjavanju preostalih obaveza Srbije prema Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, " istakla je Vorlikova.
Egereši: Izvesnija evropska budućnost Srbije
Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši pozdravio je hapšenje poslednjeg haškog begunca i ocenio da je na taj način građanima Srbije skinut težak teret sa leđa.
"Hapšenje je bila ne samo naša zakonska, već i moralna obaveza prema svim žrtvama ratnih zločina. Sada je izvesnija evropska budućnost Srbije", rekao je Egereši na konferenciji za novinare.
On je pohvalio i profesionalan rad nadležnih državnih organa u hapšenju Hadžića.
"Svako mora da odgovara imenom i prezimenom za počinjene zločine, jer duboko verujem da kolektivna krivica ne postoji", kazao je Egereši.
SPS: Zatvoreno frustrirajuće poglavlje, otvorena vrata EU
Hapšenjem poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića zatvoreno je "frustrirajuće poglavlje" novije istorije i Srbiji su širom otvorena vrata Evropske unije, izjavio je danas šef poslaničke grupe SPS-JS u republičkom parlamentu Branko Ružić.
"Očekujemo da reakcija EU bude kompatibilna našim iskrenim naporima. Važno je da su sve moguće vanredne prepreke do kraja uklonjene", rekao je Ružić Tanjugu.
On je naglasio da je tim hapšenjem i ujedno okončanjem najvažnijeg dela saradnje sa Tribunalom u Hagu Srbija potvrdila kredibilitet i posvećenost vladavini prava i demoktratskim vrednostima.
Senić: Srbija ispunila moralnu obavezu i zakonsku dužnost
Član uprave Ujedinjenih regiona Srbije Vlajko Senić izjavio je danas da je hapšnjem haškog optuženika Gorana Hadžića Srbija ispunila moralnu obavezu i zakonsku dužnost.
"Zatvoreno je i ovo poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom. Sada je vreme da Srbija sve svoje snage okrene ka reformama koje su uslov evrointegracija", rekao je Senić agenciji Beta.
Reforme, prema njegovim reformama, treba da budu usmerena na zakone koji su predviđeni agendom za ispunjavanje uslova za pristupanje Evropskoj uniji, a koji bi trebalo da budu usvojeni u narednih mesec-dva.
"Nema više izgovora ni političkih prepreka da smognemo snage da obezbedimo uslove za bolji život u Srbiji", istakao je Senić.
Rasmusen: Srbija ispunila međunarodne obaveze
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen čestitao je danas vlastima Srbije na hapšenju Gorana Hadžića ocenivši da je Srbija time ispunila svoje međunarodne obaveze.
"Posle transfera Ratka Mladića Hagu, ovo hapšenje će omogućiti zatvaranje najbolnijeg poglavlja u nedavnoj evropskoj istoriji," istakao je Rasmusen u saopštenju iz Brisela.
Po njegovim rečima, budućnost Srbije ležzi u "konstruktivnoj saradnji sa susedima i evroatlantskom porodicom," a NATO će nastaviti da pomaže regionu Balkana, preneo je AP.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
