Izvor: S media, 27.Okt.2010, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić i Josipović u Vukovaru
Predsednik Srbije Boris Tadić i hrvatski predsednik Ivo Josipović zajedno će u prvoj nedelji novembra posetiti mesta stradanja Srba, u Paulin dvoru kod Osjeka, i Hrvata, na dobru Ovčara kod Vukovara i položiti venac žrtvama, potvrdjeno je agenciji Tanjug u Kabinetu predsednika Tadića.
Na taj način dva predsednika će - uoči zvanične, uzvratne posete Tadića Hrvatskoj, koja je planirana za kraj novembra >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << - još jednom naglasiti svoju već iskazanu opredeljenost za pomirenje i dobrosusedske odnose Srbije i Hrvatske i zemalja regiona Zapadnog Balkana uopšte.
U Paulin dvoru je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih civila, a mesec dana ranije na poljoprivrednom dobru "Ovčara" ubijeno je oko 260 hrvatskih civila i zarobljenika, a identifikovano je 200 žrtava.
Tadić i Josipović su, svaki u svojoj državi, do sada bili dosledni zagovornici zatvaranja mračnih stranica istorije i prevazilaženja medjunacionalnih animoziteta, koji su pre dve decenije kulminirali oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.
Tokom posete hrvatskog predsednika Ive Josipovića Srbiji, u julu, novinari su predsedniku Srbije postavili pitanje da li će posetiti Vukovar, na šta je Tadić odgovorio da je spreman da poseti sva mesta stradanja.
"Ne treba niko da me pozove u Vukovar, naravno da ću doći u Vukovar, i mislim da je predsednik Josipović svojom političkom filozofijom doprineo rešenju tog problema obilazeći sva mesta stradanja", rekao je tada Tadić.
Tadić u Vukovaru do sredine novembra
Tadića i Josipovića i izvan Srbije i Hrvatske doživljavaju kao političare "nove generacije", kojima nije problem da preuzmu na sebe ispravljanje grešaka srpskih i hrvatskih političkih elita u prošlosti.
Razlog tome je činjenica da su do sada bili nepokolebljivi u odlučnosti da katkad žrtvuju političku popularnost kako bi postavili nove vrednosne standarde u regionu.
Josipović se, tako, uprkos glasnom negodovanju dela hrvatskog političkog establišmenta, u aprilu ove godine u Ahmićima poklonio žrtvama zločina koji su 1993. godine nad Bošnjacima počinile hrvatske snage, prisustvovao je, takodje u aprilu, obeležavanju 65 godina od proboja logoraša iz zloglasnog ustaškog logora u Jasenovcu, a 30. maja je zajedno sa premijerom RS Miloradom Dodikom u Sijekovcu kod Broda odao počast nevinim srpskim žrtvama iz tog mesta.
Tadić se prisustvom komemoracijama u Potočarima i insistiranjem na donošenju skupštinske deklaracije o osudi zločina u Srebrenici takodje izložio napadima srpske desnice.
Sudeći po reagovanjima, ni predstojeća zajednička poseta stratištima Srba i Hrvata u Paulin dvoru i, posebno, na Ovčari kod Vukovara neće biti poštedjena kontroverzi.
Proteklih meseci je iz ultradesničarske Hrvatske stranke prava najavljivano da će na eventualnu Tadićevu posetu Vukovaru biti odgovoreno protestom.
Predsednik HSP Danijel Srb je u avgustu ocenio da bi Tadić mogao da "iskoristi posetu za relativizaciju i umanjivanje odgovornosti Srbije za rat i nastale žrtve", odnosno za podelu odgovornosti za ratna stradanja izmedju Srbije i Hrvatske.
Dvojica predsednika će, medjutim, posetom Paulinom Dvoru, gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih civila, i Vukovaru, gde su mesec dana ranije počinjeni zločini nad hrvatskim civilima i zarobljenicima, još jednom potvrditi stav da nevine žrtve nemaju nacionalnost i konfesiju.
Te posete će, barem kada je reč o tragičnim dogadjajima u ta dva mesta, biti kruna procesa suočavanja sa prošlošću, koji je u Srbiji, i u Hrvatskoj, rezultirao krivičnim procesuiranjem odgovornih za počinjene zločine.
U Beogradu je, pred Većem za ratne zločine, za ubistvo više od 200 ljudi na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara osudjeno 13 pripadnika teritorijalne odbrane, a u Hrvatskoj je za ubistvo civila u Paulinom Dvoru osudjen Nikola Ivanković.
Usvajanje skupštinske Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici bila je jasna politička poruka Srbije da politika pomirenja u regionu, kad je o našoj zemlji reč, ima najširu institucionalnu podršku i uporište, a rad Tužilaštva za ratne zločine je praktična manifestacija te politike.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine do sada je procesuiralo 383 osobe. Optužnice su do sada rezulturale osudjujućim presudama za 48 osoba, u okviru 22 predmeta.
U toku su istrage protiv još 123 osobe.
Osudjenima za ratne zločine u postupcima koje je pokrenulo Tužilaštvo za ratne zločine izrečeno je ukupno 635 godina zatvora.
"Ako Srbija i Hrvatska imaju saglasnost o zajedničkoj budućnosti, i ako uspeju da smognu snage da gledaju na probleme prošlosti na način koji je sasvim drugačiji od tradicionalnog, ako budu imale zajedničke sednice vlada dve države i ako - bog da - jednom u budućnosti imaju i zajednički udžbenik istorije, time će pokazati iskrenu zrelost i spremnost da preuzmemo novu odgovornost u novom vremenu, kako bi projektovali budućnost celog regiona", rekao je predsednik Srbije u aprilu ove godine nakon neformalnog susreta sa Josipovićem u Bačkom Monoštoru.
(Tanjug)
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
