Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2010, 12:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić: Zajednički interesi sa Hrvatskom

ZAGREB -

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas u Zagrebu da se između Srbije i Hrvatske otvara novi vid saradnje - političke i ekonomske, i istakao da privrede dve države moraju biti otvorene i konkurentne kako bi izdržale utakmicu.

Na otvaranju Biznis foruma, najvećem takvom skupu na kojem učestvuje 70 privrednika iz Srbije i 60 iz Hrvatske, Tadić je rekao da, ukoliko su tačne primedbe srpskih privrednika da nemaju isti tretman u Hrvatskoj kao hrvatska >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << preduzeća u Srbiji, očekuje da se to promeni.

Podaci PKS govore da u Srbiji posluje više od 200 hrvatskih firmi, dok je u Hrvatskoj je prisutno samo desetak predstavništava srpskih firmi.

"Takođe je veoma važno da sagledamo zajedničke resurse i iskoristimo šanse koje imamo u metalskoj industriji, kao i velike kapacitete u odbrambenoj proizvodnji", rekao je Tadić, dodajući da je važno istovremeno sagledati tržišta koja su nam prijateljska, a sve u cilju postizanja višeg standarda za građane u obe države.

Prema njegovim rečima, bratstvo i jedinstvo više ne postoji, ali su ostali večni zajednički interesi dve države.

Po Tadićevom mišljenju, ne postoji politika koja je dobra, a da se ne oslanja na privredu i proizvodnju: "Zalažem se za ekonomiju koja je utemeljena na privredi i proizvodnji. Proizvodnja je ono što je suštinsko."

On je dodao da nije lako proizvesti, prodati i izboriti se sa konkurencijom, ali da je to jedna od hroničnih bolesti i Srbije i Hrvatske. Prema njegovim rečima, u hronične bolesti obe zemlje spadaju i trgovinski deficit, loši pokazatelji uvoza i izvoza, zaduženost, kao u uvreženo shvatanje da je država nepresušan rezervoar novca iz kojeg se mogu podmiriti sve potrebe i rešiti svi problemi.

"Uloga političkih lidera je da takve predrasude razbijaju i otvaraju nove mogućnosti. Kada ja i Ivo Josipović nastupamo u Vukovaru i Paulinom Dvoru, to ima etičku dimenziju, ali doprinosi i opštoj saradnji", rekao je.

Tadić je ukazao i na značaj ulaganja u obrazovanje, jer države koje to ne čine, zaostaju na međunarodnoj sceni, a doprinos tome bi trebalo da daju i privrednici.

Ni Srbija ni Hrvatska ne mogu ostvariti visoku stopu rasta, ni standard, ukoliko ne promene strukturu privrede koja sada postoji, odnosno ne orijentišu se ka visokim tehnologijama i izvozu.

U suprotnom ćemo zaostajati i nećemo moći da se izborimo na međunarodnom tržištu.

Tadić je, međutim, upozorio da 50 posto građana u Srbiji ne želi nikakvo dodatno školovanje, ne želi da menja navike, ali želi bolji standard. "A to se može ostvariti samo ako se ulaže u sebe i stvara ambijent za investicije", zaključio je predsednik Srbije.

Josipović: Nema više opstrukcije privredne saradnje

Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je danas da ima "dobru vest" - a to je da u Hrvatskoj više nema političke opstrukcije u privrednoj saradnji sa Srbijom.

Na Biznis forumu Hrvatske i Srbije u Zagrebu, Josipović je rekao da je u "nekim drugim vremenima postojala politika opstrukcije, predrasuda i strahova od te saradnje, ali da je to vreme sada prošlo".

Predsednik Hrvatske je ukazao i da je neophodno da se slome ostaci politike koja iz svake saradnje pravi afere.

Osvrnuvši se na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da postoji utisak da srpska ulaganja u Hrvatskoj nisu dobrodošla, Josipović je to negirao.

"Negiram da u Hrvatskoj srpska ulaganja nisu dobrodošla, ali potvrđujem da je bilo slučajeva diskriminacije srpskih preduzeća u Hrvatskoj", rekao je on i dodao da je Tadića upoznao i s listom hrvatskih preduzeća koja su bila diskriminisana u Srbiji.

Hrvatski predsednik je naglasio da se samo zajedničkom saradnjom dve zemlje, ali i saradnjom sa ostalim zemljama regiona može postići dobar rezultat, pogotovo u bliskom vremenu kada će Hrvatska i Srbija biti delovi velikog evropskog tržišta sa strogim pravilima i zakonima.

"U prilici smo da uspemo na tržištu ako sarađujemo, inače se naše male privrede moraju nositi s privredama većih zemalja koje su razvijenije i koje imaju jaku političku podršku", primetio je on.

Josipović je izrazio spremnost da, kako je rekao, podeli iskustva Hrvatske u približavanju EU, iako su ona ponekad i bolna, ali i ukazao na potrebu zajedničkih iskustava iz vremena saradnje s nesvrstanima koju je, kako je rekao, upropastila ideologija, a na treći svet bacila stigmu.

Josipović je nabrojio područja u kojima se može razvijati saradnja Srbije i Hrvatske, od industrije do energetike, ističući da je poljoprivreda prirodno područje saradnje pri čemu su hrvatska preduzeća uspešno investirala u Srbiju.

Predsednici Tadić i Josipović će, posle učešća na privrednom skupu, posetiti opštinu Krnjak, gde će se sastati sa predstavnicima lokalnih vlasti sa područja Banije i Korduna i predstavnicima srpske zajednice.

Oni će zatim obići opštinu Gračac i Sajam ličkih proizvoda, a u selu Deringaj će se susresti sa jednom povratničkom porodicom.

Dvojica predsednika ocenili su, posle jučerašnjeg sastanka, da su Srbija i Hrvatska u poslednjih deset meseci rešile mnoga otvorena pitanja, a da je pitanje nestalih prioritet među onima koja još nisu rešena.

Tadić i Josipović založili su se za otvaranje arhiva u obema zemljama kako bi ovo pitanje bilo rešeno, jer, kako je primetio Josipović, bez toga proces pomirenja u regionu ne može biti dovršen.

Oni su, takođe, istakli da je važno da obe zemlje ne odustanu od dobrosusedske saradnje i založili se za nastavak politike pomirenja.

Predsednik Srbije sastao se juče i s hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor, predsednikom Hrvatskog sabora Lukom Bebićem, kao i sa predstavnicima Srpskog narodnog veća i Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta".

Saveznici na ekonomskoj sceni Evrope

Predsednik hrvatske privredne komore Nadan Vidošević ukazao je danas da Srbija i Hrvatska udružene zajedno mogu postati relevantan činilac na ekonomskoj sceni Evrope.

"Sanjam dan kada ćemo biti saveznici na evropskom i svetskom tlu", kazao je Vidošević, na otvaranju Biznis foruma u Zagrebu, na kojem prisustvuje više desetina hrvatskih i sprskih privrednika.

Vidošević i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin ocenili su da obim trgovinske razmene između dve zemlje stalno raste, ali da je vreme za više oblike privredne saradnje i izlazak na treća tržišta.

Vidošević je rekao da su Srbija i Hrvatska u dvostranoj robnoj razmeni postigle puno, ističući podatak da su do ove krize 24 puta povećale međusobnu trgovinu i da nijedna evropska zemlja nije napravila takav uspeh.

On je takođe ocenio da je na investicionom planu puno napravljeno, ali da kroz više oblike saradnje može da se poveća nastup na trećim tržištima.

Vidošević je podsetio da su hrvatske i srpske firme poslovale na tržištima Rusije, Azije i niza drugih zemalja i da bi trebalo ponovo obnoviti takav vid saradnje.

Predsednik hrvatske komore rekao je da se velike šanse nalaze i u kooperativnim poslovima sa Srbijom, ističući kao jedan od mogućih aranžmana i uključivanje hrvatskih firmi u lance dobavljača za Fijatovu fabriku u Kragujevcu.

Srbija, sa druge strane, ima šansu da uzme učešće u poslovima koje imaju brodogradilišta u Hrvatskoj, rekao je Vidošević.

Predsednik PKS podsetio je da o uspešnoj saradnji između dve zemlje govori i podatak da je u 2008. godini krize obim trgovinske razmene iznosio 1,2 milijarde dolara.

Bugarin je rekao da je Srbija u toj razmeni beleži deficit koji nije veliki i moguće ga je smanjiti u narednoj godini.

On je ukazao da su viši oblici privredne saradnje, kao što su zajednička ulaganja i stvaranje uslova za izlazak na treća tržišta, veoma potrebni kako bi se podigle ekonomije dve zemlje.

Bugarin je ukazao da to što najviši državni vrh "daje impuls" ovom forumu ukazuje na to da je pružena politička podrška privrednicima.

Čelnik PKS je dodao da u narednom periodu treba raditi na ukidanju carinskih barijera i liberalizaciji u sektoru usluga, precizirajući da se tu pre svega misli na saobraćajne usluge, IT, osiguranje i proces javnih nabavki, što će ojačati privrede dve zemlje.

Poseta Krupi

Pomoćnica ministra kulture Srbije Dušica Živković izjavila je Tanjugu da će obnovljena riznica pravoslavnog manastira Krupa u severnoj Dalmaciji, biti zvanično otvorena danas prilikom posete predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Iva Josipovića.

Obnova manastira je završena povraćajem 27 ikona krajem prošlog meseca, navela je Živkovićeva koja je i predsednica Mešovite srpsko-hrvatske komisije.

Članovi komisije su krajem prošle godine obišli manastir Krupa i uverili se da su stvoreni adekvatni konzervatorski uslovi za povraćaj kulturnog blaga koje je tokom devedesetih sklonjeno u Srbiju da bi se sačuvalo od uništenja i krađe.

Prema rečima Živkovićeve, proces povraćaja kulturnih dobara u Hrvatsku biće završen 2012. godine.

Svi predmeti iz pravoslavnih manastira i crkava, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, koji su tokom rata odneti iz Hrvatske, konzervirani su sredstvima Ministarstva kulture Srbije, dok je Ministarstvo kulture Hrvatske bilo zaduženo za obnovu tamošnjih hramova kako bi se obezbedili uslovi za povraćaj značajnog elementa srpskog identiteta u Hrvatskoj, dodala je ona.

Višegodišnji rad na konzervaciji predmeta prepušten je Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Vojvodine.

Živkovićeva je najavila da će u decembru na sastanku Mešovite komisije biti predat konačan spisak svih ikona koje se čuvaju u Srbiji i definisan tačan broj preostalih predmeta iz crkvi Svetog Georgija u Boboti i Svetog Dimitrija u Dalju.

Manastir Uspenija Presvete Bogorodice u Krupi nalazi se ispod planine Velebit, blizu izvora istoimene reke, a sagrađen je u vreme kralja Milutina, 1317. godine.

Predanje kaže da su mu temelje postavili monasi iz manastira kod današnje Bosanske Krupe.

Prvi put od utemeljenja obnavljan je u vreme cara Dušana, 1345.

O tome svedoči zapis na svodu manastirske crkve. Srpski kraljevi Milutin, njegov sin Stefan Dečanski i unuk Stefan Dušan, izdavali su manastiru darovnice u vidu zemljišta za izdržavanje, a kasnije su to i Turci potvrđivali fermanima iz Stambola.

U mletačko-turskim ratovima manastir Krupa je teško stradao u više navrata, a u 20. veku desilo se isto u dva navrata: 1941. i 1995.

Prvi put su ga oskrnavile Pavelićeve ustaše, a drugi su ga put i pored nastojanja hrvatske države da ga potpuno zaštiti, znatno opustošili hrvatski građani.

Manastir Krupa čuva vredna duhovna i kulturna svedočanstva, uprkos čestim pustošenjima u prošlosti i zajedno sa srednjovekovnim manastirima Krka i Dragović svedoči o srpskom prisustvu u tim krajevima.

Šezdesetih godina 20. veka otkrivene su freske u manastirskoj crkvi i to one koje je 1622. godine freskopisao hilandarski monah Georgije Mitrofanović, poznato po tome što je oslikao Hilandarsku trpezariju.

U Krupi su čuvane ikone italo-kritske škole, rad Jovana Apake. Čuva se i čestica moštiju sv. Jeroteja. Tu je i kivot iz manastira Rmnja koji je donesen u Krupu u toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Manastirska riznica čuvala je i tri antiminsa: jedan je jerusalimskog patrijarha Teodosija, drugi patrijarha Arsenija IV Šakabente iz 1743. i treći je tzv. Krupski iz 1739. godine.

Manastir Krupa je prihvatao brojna velika pera srpske književnosti: u njemu je izvesno vrijeme boravio Dositej Obradović; Simo Matavulj je u manastiru boravio četiri godine i, prema sopstvenom iskazu tu naučio skrivene lepote srpskog jezika.

Prema podacima Ministarstva kulture Srbije od 2001. godine je u procesu povraćaja kulturnih dobara Republici Hrvatskoj, vraćeno više od 20.000 predmeta, najvećim delom iz pravoslavnih manastira i crkava, koji su tokom devedesetih godina sklonjeni kako bi se sprečilo da budu ukradeni ili uništeni.

Nažalost mnogo kulturnog blaga od neprocenjivog značaja je tokom rata nestalo i za njim traga Interpol.

Svi predmeti iz riznica pravoslavnih manastira i crkava u Hrvatskoj, kako je objasnila Živkovićeva, vlasništvo su Srpske pravoslavne crkve, uz čiju saglasnost se i vraćaju, ali predstavljaju i kulturno blago Hrvatske, s obzirom da potiču iz manastira sa njene teritorije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...