Izvor: B92, 06.Okt.2011, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Samo je nebo granica
Aranđelovac -- Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je da bi zemlje regiona trebale zajedno da nastupaju na trećem tržištu, te da je tome samo nebo granica.
Tadić je, na Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope, istakao da se moraju aktivirati nacionalni i regionalni resursi, te da se region mora više povezati.
"Bez namere da oživljavam jugonostalgiju, konstatujem činjenicu da se naše privrede >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nisu udaljile toliko da ne možemo da razmišljamo o zajedničkom nastupu na trećim tržištima", rekao je predsednik Srbije obraćajući se učesnicima panela "Dogovor za novo doba".
Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje kojim putem treba da idu male države čije su male ekonomije najranjivije u velikim ekonomskim krizama.
"Svaka vlada ima svoju odgovornost za područje kojim upravlja, a svaki menadžer za svoju kompaniju, i postavlja se pitanje da li mi ovde na prostoru jugoistočne Evrope možemo da nađemo neko rešenje jer su delovi tog prostora naslonjeni jedni na druge. Imamo unutrašnji potencijal i ti unutrašnji resursi mogu biti odgovor na izazove krize", objasnio je Tadić.
Predsednik Srbije rekao da je potrebno što pre rešiti problem imovine preduzeća iz regiona koja imaju imovinu na teritoriji neke od država koje su proistekle iz bivše Jugoslavije.
On je, kako kaže, bio naklonjeniji modelu da se, kada je reč o povraćaju imovine, vrati sve za sve, ali da da se ipak primenio model postupnog rešavanja tog problema.
"Podržavam povratak imovine hrvatskih preduzeća u Srbiji, pod uslovom da se istovremeno vrati i imovina srpskih preduzeća u Hrvatskoj", rekao je Tadić.
Tadić u budućnost ne gleda optimistično
Tadić je, na primeru srpsko-hrvatskih odnosa, objasnio da regionalna ekonomska saradnja mora biti recipročna, odnosno da je neophodno otvoriti vrata za slobodniji protok investicija.
On je objasnio da je više puta razgovarao sa predstavnicima trgovinskih preduzeća iz Hrvatske o plasmanu srpskih poljoprivrednih proizvoda, i da je dobijao obećanja koja nisu ispunjena.
"To ne može da bude održivo, jer privreda je dvosmerna ulica. Ako je dobro hrvatskoj privredi, mora biti dobro i srpskoj privredi jer ne postoje zemlje koje su se brzo razvijale a da su imale siromašne susede", zaključio je Tadić.
Tadić je istakao da je neverovatno to što slovenački, srpski i hrvatski privrednici u proteklih deset godina nisu predložili nijedan zajednički privredni projekat u oblastima energetike, poljoprivredi ili novih tehnologija.
Predsednik Srbije je postavio i pitanje zašto se ne ide zajednički i koordinisano u modernizaciju železnice, koja je ključna za razvoj privreda svih zemalja regiona.
"Naprosto ne činimo sve što možemo da sarađujemo ekonomski, a to bi podiglo i naš medjunarodni kredibilitet", konstatovao je Tadić.
Srbija, naveo je primer, ne može da proizvede dovoljno voća za tržiste Moskve, ali bi Srbija, Hrvatska i Slovenija možda mogle da to zajedno učine.
Predsednik Hrvatske asocijacije poslodavaca Ivan Ergović, koji je i predsednik Nexe grupe koja posluje u Srbiji, ukazao je da je jedan od velikih problema regiona njegova nekonkurentnost, te da se sa tim u koštac moraju uhvatiti sve vlade i politike
Ergović smatra da je u rukama političe elite i mogućnost za poboljšanje poslovnog ambijenta, smanjenje poreskih opterećenja i privlačenja investitora.
Tadić je rekao da male države moraju početi same da traže rešenje, a ne da se rigidno prate utvrđeni ekonomski sistemi i ideologije.
Čitav svet se, prema njegovim rečima, nalazi na velikoj prekretnici, jer završava se jedna epoha i uspostavlja nova, kada su čak i ekonomije poput američke dovedene u pitanje i kada dolazi do pregrupisavanja na mestu svetskog ekonomskog lidera.
"Živimo u jazu, a on proizvodi konsternaciju i destruktivno dejstvo - iznad svega u malim državama. Danas male države očekuju da vide šta će se desiti u velikim državama i koliko nivoa dna imamo", konstatovao je Tadić.
Tadić je izrazio žaljenje zbog toga što, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju u čitavom svetu, ne može da u budućnost gleda sa velikim optimizmom.
Predsednici Srbije i Slovenije Boris Tadić i Danilo Tirk ocenili su da poslovna saradnja u regionu i nastavak evrointegracija predstavljaju odgovore na izazove svetske ekonomske krize.
Govoreći o političkim uslovima za poslovanje, Tirk je ocenio da je "stanje poboljšano " u odnosu na raniji period.
"Uloga politike je da rešava probleme, što nije karakteristično za istoriju zemalja na ovim prostorima. Ako hoćemo napred, onda u politici moramo jačati sve ono što jača uzajamno poštovanje, a iz toga proizlazi i poverenje i rešenja za probleme ", rekao je Tirk.
Govoreći o robnoj razmeni on je podsetio da nivo te razmene između Slovenije i Srbije iznosi gotovo milijardu evra ali da sa slovenačke strane postoji određeni suficit, što, dugoročno gledano, nije dobro ni za jednu stranu.
"Robna razmena predstavlja veliku priliki i treba je iskoristiti", rekao je Tirk, ističući i značaj zajedničkog nastupa na trećim tržištima.
Kada je rec o investicijama, slovenački predsednik je ukazao da je njegova zemlja kao investitor prisutna u svim država bivše SFRJ ali da bi bilo veoma dobro da i te zemlje imaju svoje investicije u Sloveniji.
Tirk je ocenio da je sada dobar trenutak da se promeni konzervativan stav u Sloveniji prema stranim investicijama, među kojima su one iz Srbije.
On je kazao da je ulazak srpske kompanije Nektar u slovenački Fruktal dobar potez u smislu jačanja poverenja i otvaranja novih poslovnih mogućnosti između dve zemlje.
Tirk je podsetio da postoji debalans u obimu međusobnog investiranja Slovenije i Srbije i precizirao da slovenačke investicje u Srbiju iznose 1,5 milijardi evra, dok su ulaganja iz srpska privrede u Sloveniju veoma mala.
Na pitanja kako privrednici mogu da pomognu političarima u donošenju odluka Tirk je istakao da je to moguće ako se naprave dobri poslovni aranžmani koji će biti inspiracija političkim liderima.
Tirk je dodao da takve poslovne inicijative mogu biti u raznim domenima i pozvao je privrednike iz Srbije i regiona da mu se obrate sa idejama.
