Izvor: Blic, 21.Maj.2010, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Privrednici da vode računa o interesima Srbije
Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je juče poruku privrednicima da vode računa o interesima Srbije, naglasivši da ne bi smelo da se događa da neki domaći biznismen ostvaruje profit u Srbiji, a da ima registrovane firme u inostranstvu. Tadić je u Nikoziji istakao da se ne meša u slobodu poslovanja domaćih privrednika, ali da želi da im uputi „apel i jasnu poruku” da vode računa o „interesu zemlje u kojoj privređuju i iz koje potiču”.
- Primećujem da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogo naših privrednika ima registrovane kompanije na Kipru. Ono što sam uvideo kao potencijalni problem je kao što je bilo u prošlosti za vreme vlada Vojislava Koštunice, da se prodaju neka preduzeća koja ostvaruju profite na tržištu Srbije, a registrovana su na Kipru. Tada novac ne ide u Srbiju već u banke na Kipru, a naše banke i država ne dobijaju ništa od poreza - ukazao je predsednik Srbije.
Toplica Spasojević, čije su tri kompanije registrovane na Kipru, koji slovi za poreski raj, pitali smo kako razume poruku predsednika Tadića, ali nam je u kratkom telefonskom razgovoru rekao da ne želi ništa da komentariše. Potpuno iste odgovore smo dobili i od Zorana Drakulića i kompanije „Delta holding”, čiji je osnivač takođe kiparska firma.
Međutim, broj srpskih preduzeća u kojima je osnivač pravno ili fizičko lice sa Kipra je daleko veći - prema podacima Agencije za privredne registre, takvih preduzeća u Srbiji ima 682, među njima su i „Fresh&Co”, „Javor” iz Ivanjice, „Klas”, „Termoelektro”, „Verat”" Of-šor firme su osnivači bar četiri preduzeća Miroslava Miškovića - „Delta holding”, „Delta sport”, „Delta MC”, „Delta rentakar”. Sa Kipra su i bar dve Drakulićeve firme - „Ju point” i „Klas”, kao i najmanje tri firme Toplice Spasojevića - „ITM grup”, „ITM industrokomerc” i „ITM Monet”.
Stručnjaci procenjuju da je država, zahvaljujući poslovanju of-šor kompanija, u poslednje tri godine ostala bez 2,3 milijarde dinara, koliko iznosi porez na dobit čije su plaćanje vlasnici ovih firmi izbegli. I to je samo deo štete koju država trpi zbog činjenice da su domaći privrednici maksimalno iskoristili poreske rajeve za legalan biznis.
Gotovo da nema zemlje - poreskog raja koji srpski biznismeni nisu iskoristili da osnivanje of-šor kompanija, ali im je Kipar omiljena destinacija. Zahvaljujući skoro nepostojećoj poreskoj kontroli, nemoguće je ući u trag novcu, niti utvrditi ko iza tih firmi stoji. Delimično je razlog i neopremljenost srpske Poreske uprave.
Suština of-šor kompanija je da se otkloni plaćanje raznih vrsta poreza, da se izbegne kontrola finansijskog poslovanja, ali i devizna, carinska spoljnotrgovinska kontrola i da se preko „iznajmljenih” vlasnika i direktora prikrije identitet i imovina stvarnih vlasnika. Srpskim biznismenima su sve te pogodnosti veoma poznate, o čemu i svedoči podatak da mnogi od onih koji su Vladi nudili da kao menadžeri uđu u propale srpske firme, dobar deo svog profita stvaraju na osnovu of-šor kompanija.
Stručnjaci za ovu oblast objašnjavaju da se osnivanje ovakvih firmi ne može zabraniti, jer i nije nelegalno, i da je glavni instrument da zaradu zapravo izbegavanje da se plati porez veštačkim umanjivanjem profita.
Jedan od jednostavnijih načina je sledeći: of-šor kompanija fakturiše usluge firmi ovde, na primer za istraživanje tržišta, propagandu, konsalting, softver, organizaciju i slično. Faktura može biti 50.000, ali i 500.000 evra i više. Za firmu u Srbiji to je trošak koji automatski znači manju dobit i manji porez. Drugi način je da biznismen pozajme novac od sopstvene of-šor firme, i to po kamati mnogo većoj od tržišne. Iako sam sebi plaća kamatu, njegovoj firmi to se knjiži kao trošak, i smanjuje dobit, a samim tim i porez.
Treći način je da of-šor firma ovdašnjoj kompaniji fakturiše neki proizvod ili uslugu po ceni većoj od realne. Na primer, softver koji košta 100.000 evra, fakturiše na 120.000 evra, čime ne plaća porez na razliku od 20.000, nego se taj novac prebaci na neki od računa vlasnika of-šor kompanije. Ako je jaka poreska administracija, sve preko 100.000 evra ne priznaje se u trošak, nego se za tu sumu uveća dobit kompanije, i na to se plati porez.
Kiparske, a srpske
Istraživali smo koje su uspešne srpske kompanije na spisku od 682 of-šor firme registrovane na Kipru. Na listi su uspešne i poznate kompanije i još zvučnija imena srpskog biznisa koja iza njih stoje. Tu su sve ćerke firme „Delta holdinga” čiji je zvanični osnivač i vlasnik 100 odsto kiparska firma „Hemslejd”. Miroslav Mišković je, prema zvaničnim podacima, samo predsednik Upravnog odbora. Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, to je samo deo spiska.
Miroslav Mišković
- Delta holding, osnivač i 100 odsto vlasnik Hemslejd, Kipar (Mišković naveden kao predsednik UO)
- Delta MC, osnivač Hemslejd, Kipar
- Delta Maksi, osnivač Hemslejd, Kipar
Zoran Drakulić
- Ju point, vlasnik 97,21 odsto je East point trading limited sa Kipra, a Zoran Drakulić ima 1,23 odsto kapitala
- Klas, vlasnik 64,9 odsto je East point sa Kipra dok 17,6 odsto ima još jedna kiparska firma RC2 limited
Toplica Spasojević
- ITM grupa (Spasojević predsednik kompanije), osnivač i 100 odsto vlasnik
Dagenam trejd, Kipar
- ITM industrokomerc, osnivač i 100 odsto vlasnik Dagenam trejd
- ITM Moneta, 50 odsto vlasnik Dagenam sa Kipra
Dušan Stupar
- Javor Ivanjica, vlasnik 72,25 odsto kapitala je Univerzal trgovina, iza koje stoji istoimeni holding Dušana Stupara, a vlasnik 18,43 odsto je fizičko lice sa Kipra Aristides Aristidon
Ostala Preduzeća
- Verat, vlasnik 100 odsto ovog provajdera je Kerseyco trading limited, Kipar
- Pionir, osnivač i vlasnik 96,39 odsto kapitala je Amasis Enterprise sa Kipra
- Švepko, firma koja proizvodi šveps u većinskom je vlasništvu MD tradinga sa Kipra - 90 odsto
- Ekoprodukt, 100 odsto u vlasništvu Avonside Enterprises limited
- Freš co, 100 odsto u vlasništvu firme NESVO, Kipar
- "Masel grupa”, vlasnik 40 odsto kapitala je firma Ruberta Trading limited sa Kipra
- Teleoptik, osnivač i vlasnik 100 odsto je firma Feuderview, Kipar
Model poslovanja
Za osnivanje of-šor kompanije propisana je obaveza uplate osnovnog kapitala. Plaća se porez na dobit preduzeća u iznosu od 4,25 odsto. Vlasnik nerezident of-šor kiparske firme nema obavezu plaćanja poreza na dividendu. Postoji obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja, ali ne postoji devizna kontrola, niti obaveza otkrivanja identiteta pravih vlasnika. Pravi vlasnik mora da se otkrije jedino u slučaju da of-šor kompanija želi da otvori račun u kiparskoj banci. Ali i u tom slučaju samo banka zna njegov identitet i dužna je da ga čuva kao poslovnu tajnu.
