Izvor: Studio B, 01.Apr.2011, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić, Pahor i Jadranka Kosor za jačanje saradnje
Premijeri Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor, i predsednik Srbije Boris Tadić založili su se u Smederevu za poboljšanje privredne saradnje i zajedničko rešavanje otvorenih pitanja i suzbijanje organizovanog kriminala.
Tadić, Pahor i Kosor su na sastanku u vili "Zlatni breg" u Smederevu potpisali zajedničku izjavu u kojoj su se založili za jačanje ekonomske saradnje.
Tadić i Jadranka Kosor su na konferenciji za novinare izrazili spremnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << da se do kraja reši pitanje nestalih u ratovima 1990-ih godina i najavili donatorsku konferenciju u septembru za rešavanje problema smeštaja izbeglica. Tadić i Kosor su izrazili međusobnu podršku u evro-integraciji dve zemlje, dok je Pahor rekao da će Slovenija u Evropskom savetu podržati završetak pristupnih pregovora Hrvatske i da Srbija dobije status kandidata.
"Postoje serije bilateralnih sporova koji nisu još rešeni, ali mi smo duboko uvereni da i najteži problemi mogu i moraju biti rešeni u najskorijem periodu", rekao je Tadić. "Na današnjem sastanku dogovorili smo se o zajedničkom nastupu na trećim tržištima, kao i da nadležna ministarstva u našim vladama potpišu zajednički dokument" o tome, rekao je Tadić i ocenio da će to poboljšati privrede sve tri zemlje.
Hrvatska premijerka je naglasila da su najviše razgovarali o privrednoj saradnji oceniviši da je "dobra privredna saradnja važna za stabilnost Jugoistočne Evrope". "Svakako da smo pokazali još jedanput spremnost da sarađujemo u područjima u kojima vidimo naš interes", rekla je Kosor.
Kao dobar primer saradnje, Kosor je navela zajedničko preduzeće za železnički transport "Kargo 10". Istakla je da takva mogućnost postoji i u automobilskoj industriji i građevinarstvu gde se zajedničkim nastupom na trećim tržištima povećavaju šanse za uspeh.
Tadić je rekao da su privede tri zemlje komplementarne i da mogu nastupati zajedno na velikim tržištima što pojedinačno ne bi mogle. Pahor je rekao da je u Sloveniji građevinarstvo opalo i da je veoma važno "da jedni druge pomažemo i zajedno nastupamo". "Možemo razmišljati pored Rusije i o zemljama severne Afrike posle stabilizacija prilika", rekla je Kosor.
Kosor je kazala da je Hrvatska predana završetku pristupnih pregovora tokom kojih je morala da savlada 120 merila za prijem u EU. Istakla je da Zagreb podržava evrointegracije Srbije što je potvrđeno predajom prevoda evropskih dokumenta u šta je Hrvatska uložila osam miliona evra. "Evroatlantska perspektiva je sasvim sigurno najbolji jamac sigurnosti i stabilnosti jugoistoka Evrope", rekla je Kosor.
Tadić je ocenio da je završetak pristupnih pregovora Hrvatske sa EU "izuzetno važan politički događaj, ne samo za Hrvatsku, nego i za region". To je i znak ostalim zemljama da mogu postati članice EU ako ispune uslove, dodao je on. Srbija želi da ove godine postane kandidat za prijem i da bude utvrđen datum početka njenih pregovora sa EU, a to želi i za Makedoniju, Crnu Goru, BiH i Albaniju. Srbija želi da čitav region bude u EU, rekao je Tadić.
Pahor je rekao da je uspešna evrointegracija važna i za rešavanje bilateralnih i multilateralnih pitanja i podvukao da se "ne radi samo o interesu tih država, već i o interesu EU". "Učlanjivanje države u EU je u prvom redu stvar ispunjavanja uslova. Pristup države je i političko pitanje", rekao je Pahor i dodao da će se založiti da Hrvatska u julu završi pristupne pregovre, a da Srbija do kraja ove godine postane kandidat za prijem u EU.
Troje lidera je ukazalo i na značaj zajedničke borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Veoma je važna borba protiv organizovanog kriminala, jer je to naša zajednička borba. I mislim da smo postigli izuzetne rezultate našim bilateralnim saradnjama ali i na trilateralnom nivou", rekao je Tadić i kao uspešan ocenio postupak posle ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića u Zagrebu.
Jadranka Kosor je navela da je borba protiv kriminala i korupcije dostigla "visoke standarde" i izrazila spremnost za veću saradnju državnih institucija. Hrvatska i Srbija dogovorile su se o donatorskioj konferenciju u septembru za rešavanje pitanje izbeglica, rekao je Tadić i dodao da je izražena spremnost za rešavanje problema nastalih tokom ratova.
Tadić je rekao da se Hrvatska i Srbija suočavaju s iskušenjem optužnica za ratne zločine i procese koji su vođeni i naveo da će srpsko tužilaštvo sprovesti reviziju ranijih optužnica što će omogućiti da odgovorni za ratne zločine odgovaraju, izrazivši očekivanje da će i Hrvatska izvršiti analizu procesa. "Jedno je nedvosmisleno: Svi koji su počinili ratne zločine treba da odgovaraju. I nikada od optužnica za ratne zločine ne možemo odustajati", rekao je Tadić.
Kosor je rekla da su razgovarali o pitanju nestalih osoba, navodeći da je to za hrvatsku vladu "nulto pitanje". Ona je kazala da je na sastanku izražena spremnost da se ne ponove slučajevi kakav je bio postupak protiv hrvatskog branitelja Tihomira Purde i navela da je potrebno što pre da počne da radi radna grupa koja će analizirati pojedinačne slučajeve.
Povodom tužbi, Tadić je rekao da je Srbija spremna da razgovara o povlačenju tužbi, ali da je to pitanje na vladama, dok je Jadranka Kosor rekla da je hrvatska vlada zadužena za to pitanje, ali da o njemu nije razgovarala. Ona je ponovila da je za Hrvatsku "nulto pitanje" zatočenih i nestalih, kao i povratak kulturnog blaga.
Tadić je naveo da je trgovinska razmena povećana, kao i da je povećan nivo investicija pri čemu ne postoje veliki deficiti u trgovinskoj razmeni. "Naši odnosi idu uzlaznom linijom. Rešavamo probleme koje smo nasledili iz godina raspada Jugoslavije. Postajemo korak po korak primer drugim regionima", istakao je Tadić.
Cvetković i Kosor se nadaju jačoj ekonomskoj saradnji
Predsednici Vlada Srbije i Hrvatske Mirko Cvetković i Jadranka Kosor su, posle sastanka u Beogradu, izrazili nadu da će ekonomska saradnja dve zemlje u narednom peridu biti konkretnija i jača. "Ekonomska saradnja Srbije i Hrvatske se iz godine u godinu poboljšava i produbljuje, ali i dalje postoji prostor za njen razvoj", kazao je Cvetković na konferenciji za novinare.
Premijer je kazao da su razgovrali o zajedničkom nastupu dve zemlje na trećim tržištima, dok je predsednica Vlade Hrvatske navela mogućnosti za zajednički nastup građevinske, automobilske i prehrambene industrije Srbije i Hrvatske na međunarodnom tržištu. "Imajući u vidu da obe zemlje proističu iz sličnog miljea, i imaju mnogo međusobnih komparativnih veza u privrednim strukturama, to će omogućiti da taj nastup bude koristan i uspešan", kazao je Cvetković.
S Cvetkićem se složila i njegova hrvatska koleginica koja je kazala da je zajednički ekonomski nastup "na tragu" i da se nada skoroj realizaciji toj projekta. Predsednici dveju vlada su konstatovali potrebu za saradnjom pravosudnih organa Srbije i Hrvatske, i razmatrali rešavanje pitanja nestalih, i povratka izbeglica.
Predsednica vlade Hrvatske je za drugu polovinu ove godine najavila donatorsku konferenciju o povratku izbeglica i istakla da je problem izbeglica za njenu vladu "tehničko, a ne političko pitanje". "Pitanje svih koji su na spisku nestalih osoba i davanje odgovora njihovim porodicama... za nas je i humanitarno i prvorazredno pitanje ljudskih prava. Smatram da bi to trebalo da bude 'nulta tačka' naših razgovora na svim nivoima", kazala je Kosor i izrazila želju da se slučaj nedavnog hapšenja hrvatskog ratnog veterana Tihomira Purde više nikad ne ponovi.
Ona je navela da za to postoji dobra volja, kao i da je "trasiran put" za izbegavanje sličnih slučajeva u budućnosti. "Predložila sam premijeru Cvetkoviću da organizujemo regionalnu konferenciju na koju bi bili pozvani i tužioci, i ministri pravosuđa, i pravnici, kako bismo pronašli pravi put za rešavanje takvih pitanja", rekla je Kosor.
Predsednici dveju vlada su se složili u oceni da će uzajamno podržati evropski put Srbije i Hrvatske, i izrazili nadu da će Hrvatska ove godine okončati pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, a Srbija postati kandidat za prijem i da će za početak pregovora o tome EU utvrditi i datum. Pošto se sa Jadrankom Kosor složio u oceni da postoji dobra volja za rešavanje problema međusobne granice dve zemlje, Cvetković je naveo da je moguće da taj problem bude rešen do leta i da granice neće biti prepreka na evropskom putu Srbije.
Srpska izbeglička udruženja predala pisma ambasadi Hrvatske u Beogradu
Predstavnici 100 izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske predali su danas u hrvatskoj ambasadi u Beogradu otvorena pisma predsedniku vlade i države Jadranki Kosor i Ivu Josipoviću, zahtevajući podršku za pravično rešavanje imovinskih i drugih prava izbeglica.
"Molimo Josipovića i Kosor da podrže i predlog Deklaracije koja je upućena šefovima klubova i Sabora, a kojom se traži poštovanje ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske", rekao je, posle predaje peticije, predsednik Koalicije udruženja Miodrag Linta.
On je dodao da je suština inicijative izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske da hrvatski Sabor donese deklaraciju kojom bi Hrvatska preuzela odgovornost za stradanje i gubitke koje su imali Srbi u vreme ili posle rata u Hrvatskoj .
Linta je rekao da su oni "papire" predali na pisarnici i da ih niko iz amasade nije primio na razgovor.
On je kazao da bi, na osnovu Deklaracije, trebalo da bude ustanovljen i mehanizam o načinu rešavanja imovinskih, stecenih i drugih prava izbeglih i prognanih grupa i da bi trebalo da se formiraju radne grupe koje bi omogućile da svaki pojedinac i porodica dobiju natrag svoju imovinu ili da se dogovori pravična nadoknada i njen iznos.
