Izvor: Glas javnosti, 30.Jan.2012, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić, Josipović i tri člana Predsedništva BiH u petak na Jahorini
BEOGRAD - Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić I Ivo Josipović, i članovi Predsedništva BiH sastaće se 3. februara na Jahorini.
Ovaj sastanak potvrđuje opredeljenje triju država za jačanje dobrosusedskih odnosa, ali bi, prema nezvaničnim najavama, mogao biti i povod za predlaganje konkretnih političkih inicijativa.
Prethodni sastanak trilaterale održan je u julu prošle godine na Brionima, na temu saradnje u procesu evrointegracija i mogućnosti čvršćeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << povezivanja kompatibilnih privreda Srbije, Hrvatske i BiH.
Ovogodišnji sastanak događa se, međutim, u znatno izmenjenim političkim okolnostima, budući da je u Hrvatskoj u međuvremenu izabrana socijaldemokratska vlada, koja ima više sluha za regionalne inicijative predsednika Josipovića.
Josipović će, naime, prema saznanjima zagrebačkog "Globusa", predložiti predsedniku Srbije i članovima Predsedništva BiH potpisivanje zajedničkog međudržavnog sporazuma o saradnji u istrazi ratnih zločina.
Zagrebački nedeljnik piše da je Josipovićev predlog zapravo prva važna politička inicijativa pokrenuta nakon promene vlasti u Hrvatskoj i da nema sumnje da će izazvati reakcije, kako na hrvatskoj političkoj sceni, tako i u celom regionu.
Takođe, u članku se navodi da sadašnja hrvatska administracija takav sporazum smatra jedinom pravom alternativom spornom Zakonu o ništavosti određenih pravnih akata pravosudnih organa bivše JNA, SFRJ i Republike Srbije, koji je bivša vlada premijerke Jadranka Kosor donela praktično u poslednjim danima svoje vladavine.
Iako su neformalne trilaterale u jugoistočnoj Evropi proteklih nekoliko godina bile jedan od omiljenih formata za rešavanje regionalnih problema, pa su tako postojali srpsko-bosansko-turski, srpsko-hrvatsko-mađarski i srpsko-hrvatsko-slovenački trilateralni susreti, stručnjaci procenjuju da su za stabilnost regiona redovni kontakti predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH daleko najznačajniji.
Direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov izjavio je da su ti trilateralni kontakti od ključnog značaja za opstanak BiH kao funkcionalne države, s obzirom da su Srbija i Hrvatska potpisnice i garanti Dejtonskog sporazuma i matične države dva od tri konstitutivna naroda u BiH.
Popov je ocenio da će međunarodna zajednica sa posebnom naklonošću podsticati srpsko-hrvarsko-bosanske trilateralne susrete, kako bi se amortizovale ambicije dela hrvatskih političara za stvaranje trećeg entiteta kao i želje Republike Srpske da se u najvećoj mogućoj meri distancira od institucija u Sarajevu.
"Jahorinskom trilateralom će se verovatno uputiti poruka da se nastavlja praksa saradnje i da se daje doprinos suseda političkoj stabilizaciji u BiH, što koincidira sa naporima međunarodne zajednice da se od BiH napravi funkcionalna država", kazao je Popov.
Sigurno je, međutim, da opstanak i funkcionisanje BiH neće biti jedina tema predstojećeg satanka na Jahorini, budući da je, nakon uspeha nedavnog referenduma u Hrvatskoj, ta zemlja već jednom nogom u EU, a ovo će biti odlična prilika da se još jednom potvrdi kao regionalni lider u procesu evrointegracija.
Nova vlada u Zagrebu je, inače, postavila je regionalnu ekonomsku i političku saradnju u sam centar svoje programske agende, a godinama unazad to čini i predsednik Srbije Boris Tadić, čiji su personalni i politički odnosi sa predsednikom Ivom Josipovićem već duže vreme percipiraju kao uzoran model za prevazilaženje postkonfliktnog perioda u regionalnim odnosima na Balkanu.
.jpg)
