Izvor: Politika, Tanjug, 25.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suđenje nije potrebno ni Zagrebu ni Beogradu

Najava predsednika Borisa Tadića da će Srbija sačekati sa kontratužbom protiv Hrvatske poruka novom predsedniku Hrvatske

Srbiji je ostalo još tri meseca da pokuša da se dogovori sa Hrvatskom o tome da ne idu pred Međunarodni sud pravde jer 22. marta ističe rok koji je sud dao Srbiji da odgovori na hrvatske optužbe za genocid, ali i da sama podnese kontratužbu.

Najava predsednika Borisa Tadića da će Srbija još malo sačekati pre nego što odgovori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontratužbom, koja je već spremljena jer još postoji nada da se odnosi sa Hrvatskom mogu poboljšati, nije prvi pokušaj Srbije da susedu pruži ruku pomirenja. Najbliže dogovoru bilo se proletos kada je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u jednom intervjuu rekao da se sa vlastima u Srbiji razgovara o povlačenju tužbe, ali je zbog velikog pritiska hrvatske javnosti vrlo brzo demantovao da se u Zagrebu razmišlja o takvoj ideji tvrdeći da je pogrešno citiran i da je samo rekao da srpska strana to predlaže.

I dok su političari bili na korak od dogovora desničarski nastrojen deo javnosti i u jednoj i u drugoj državi nije raspoložen za ovu ideju. Prema njihovom mišljenju proces se mora održati jer je to jedini način da se dokaže šta se dešavalo tokom devedesetih godina i ko je u stvari bio žrtva genocida. Stručnjaci za međunarodno pravo, međutim, tvrde da je „lestvica” za genocid vrlo visoko postavljena još u slučaju spora između Bosne i Hercegovine i Srbije kada je genocidom proglašen samo zločin u Srebrenici tako da su šanse da se neki drugi zločini okarakterišu na ovaj način vrlo male.

Među pravnim stručnjacima, kako kaže dr Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Parizu, smatra se da je „bosanski”slučaj mnogo ubojitiji nego Hrvatski jer Hrvatska ima svoju „Ahilovu petu” poput „Oluje” i „Bljeska”.

„Suđenje nije potrebno ni Zagrebu ni Beogradu. Izjava predsednika Tadića je upravo bila poruka u tom pravcu – kontratužba je spremna, a imamo vremena da je podnesemo. To je poruka budućem hrvatskom predsedniku da bi bilo dobro po dve zemlje da se ta priča završi jer može napraviti veliku štetu”, kaže Simić.

A da postoji šansa da ruka pomirenja iz Beograda bude prihvaćena posredno potvrđuje i predsednički kandidat SDP-a Ivo Josipović, kome se daje najviše izgleda da na Pantovčaku zameni Stjepana Mesića. On je u intervjuu nedavno objavljenom u „Politici” rekao između ostalog „da je tužba podnesena davno, u trenutku kada nije bilo ozbiljnog pomaka u otkrivanju sudbine zatočenih i nestalih osoba, vraćanja otetog kulturnog blaga i kažnjavanja ratnih zločinaca. Od tada učinjeni su mnogi pomaci" Kada bi se problemi rešili na zadovoljavajući način tužba ne bi bila potrebna”.

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Milan Simurdić saglasan je sa Simićem da je prava stvar pokušaj Srbije da ovu temu skloni sa dnevnog reda bez otvaranja sudske rasprave. U Beogradu se, kako ističe, dobro sagledava kakve bi posledice po bilateralne odnose, ali i regionalnu saradnju moglo proizvesti suđenje.

„Bez obzira na ishod proces bi loše uticao na bilateralne odnose u momentu kada dve države pokušavaju da učine odlučujuće iskorake prema EU. Da li bi to značilo i zastoj u procesu evropskih integracija ne mogu da tvrdim, ali hrvatski tvrdi stav malo podseća na stav Slovenije oko razgraničenja sa Hrvatskom”, ističe Simurdić i dodaje da su hrvatski političari u posebno delikatnoj situaciji uoči predsedničkih izbora te da je teže očekivati da će neko smoći hrabrosti za pomirljive tonove prema Srbiji.

Prema Simićevim rečima do neke nagodbe eventualno bi moglo da dođe tek po završetku predsedničkih izbora. „Imajući u vidu raspoloženje u Hrvatskoj pogotovo na desnici svakom predsedniku koji bi želeo da napravi nagodbu sa Srbijom bila bi potrebna ubedljiva pobeda da bi imao snage da tako nešto uradi. S druge strane, svakome ko bude izašao kao pobednik iz predsedničke trke biće potrebna neka vrsta nagodbe jer čini se da priča sa tužbom i kontratužbom sigurno ne bi izazvala oduševljenje u Briselu”, kaže Simić.

Prema Simurdićevim rečima vođenjem spora dve zemlje bi bile pretvorene u taoce prošlosti umesto u aktere budućnosti. To ne znači da bilo šta treba ostaviti ispod tepiha. Međutim, zna se šta se od svake države u regionu očekuje na putu ka EU i bolje je, kako kaže, da gledamo kako to možemo zajedno da ostvarimo nego da gledamo kako ćemo se saplitati.

J. Cerovina

-----------------------------------------------------------

Pupovac: Srbi u Hrvatskoj će pokrenuti razgovor između dve zemlje

Tužbe nisu pošten obračun kako to mnogi doživljavaju. I Srbiji i Hrvatskoj je jasno da sud neće presuditi ni u korist jedne od dve države i kada je to jasno obema stranama onda se postavlja pitanje zašto trošiti novac, političku energiju i zašto jedni drugima saplitati noge, kaže za „Politiku” Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća. On smatra da tužbe nisu način za suočavanje sa prošlošću iz devedesetih godina već da se naprotiv time ona oživljava.

„Srbi u Hrvatskoj će u danima koji dolaze učiniti sve da se sa srpske i hrvatske strane pokrenu mehanizmi za razgovor a to je najvažnije jer toga nije bilo. Bilo je pokušaja, ali nije bilo razgovora”, najavljuje Pupovac.

Na pitanje koliko bi spor otežao položaj Srba u Hrvatskoj, on kaže da bi se vratilo stanje iz devedesetih, bez realne šanse da se prodiskutuje šta se zaista desilo Srbima u Hrvatskoj. To bi, kaže, dodatno komplikovalo odnose Beograda i Zagreba što Srbima u Hrvatskoj ne odgovora jer se bez saradnje dve države položaj Srba u Hrvatskoj ne može bitno popraviti, a posebno položaj izbeglica.

[objavljeno: 26/12/2009]

Nastavak na Politika...