Izvor: Politika, Beta, 13.Nov.2009, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko-italijanski samit u Rimu: Srbija u Evropi 2014. godine
Na jedinstvenom samitu u 130 godina diplomatskih odnosa Srbije i Italije zvanično potpisana deklaracija o strateškom partnerstvu dveju država, a istaknuta i godina ulaska Republike Srbije u EU
Od našeg dopisnika
Rim, 13. novembra – Uz zvuke himne „Bože pravde” (koja se prvi put čula unutar zgrade italijanske vlade, palate Kiđi u Rimu) i najviše državne i vojne počasti italijanski premijer Silvio Berluskoni dočekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpskog predsednika Borisa Tadića, čime je započet i italijansko-srpski samit.
Na ovom jedinstvenom i prvom važnom susretu srpske i italijanske vlade potpisano je više bilateralnih sporazuma od kojih je ipak najvažnija zajednička deklaracija o započinjanju strateškog partnerstva dveju država koju su potpisali premijer Srbije Mirko Cvetković i italijanski premijer Silvio Berluskoni.
Potpisano strateško partnerstvo dve zemlje predviđa, osim privilegovanih bilateralnih odnosa i ohrabrivanja italijanskih kompanija da iskoriste investicione mogućnosti u Srbiji kao i saradnje u oblasti energetike i visoke tehnologije, pre svega podršku ubrzanju punih integracija Srbije u Evropsku uniju.
Na konferenciji za štampu nakon potpisivanja sporazuma, italijanski premijer Berluskoni potvrdio je da je Italija insistirala na uspostavljanju tačnog datuma ulaska Srbije u Evropsku uniju. Tako je 2014. potvrđena kao krajnja godina kada bi Srbija trebalo da se pridruži Evropskoj uniji (iako je italijanski premijer izjavio da je Italija bila saglasna da godina pristupa bude 2012).
Koji je je glavni razlog rimskog samita i zašto je Italija izabrala baš Srbiju za svog strateškog partnera?
Pre svega, Berluskoni je istakao da dogovor sa Srbijom otvara put slobodnoj trgovini i razmeni Italije ne samo sa Rusijom već i sa ostalim zemljama istočne Evrope. Predsednik Tadić naglasio je da Srbija Italiji na taj način otvara tržište u kome trenutno živi 850 miliona ljudi. „Specifičnost Srbije jeste da predstavlja jedinu zemlju u regionu koja ima takve mogućnosti”, zaključio je Tadić.
Kad je reč o ekonomskoj strani samita, potpisan je niz sporazuma sa severnim italijanskim regijama Lombardijom, Friuli Venecijom, Đuliom i Venetom koje će, kako je istakao premijer Berluskoni, naročito imati koristi u bilateralnim odnosima sa Srbijom.
Tadić je još jednom dodao da jedina tačka o kojoj se mišljenja dveju vlada razilaze predstavlja pitanje Kosova. Na samitu, kao i na prijemu prethodnog dana u rezidenciji ambasade Republike Srbije (na kome su osim srpskih ministara, premijera Cvetkovića i predsednika Tadića prisustvovali i mnogi predstavnici srpske dijaspore u Rimu), Tadić je izjavio da Srbija nikada neće odustati od svog integriteta kao što, na kraju, ni druge evropske zemlje ne bi to učinile.
Ne samo ekonomska korist bilateralnih odnosa već i istorijska povezanost: „Mnogi rimski imperatori rođeni su upravo na teritoriji današnje Srbije”, dodao je italijanski premijer.
Pozitivna atmosfera i entuzijazam – pravi je opis samita održanog u petak u Rimu. Pored istaknutih primera bitnih za buduće strateško partnerstvo Srbije i Italije, kulturološka bliskost je stavka koja je više puta naglašavana. Berluskoni je svoju bliskost predsedniku Tadiću izrazio nazivajući ga Klunijem. Prijateljskom tonu razgovora doprinelo je i niz šala. „Ukoliko Dejan Stanković (koji trenutno igra u Interu) da gol u derbiju sa fudbalskim klubom Milan, moglo bi da dođe i do zahlađenja u našim pregovorima”, dodao je u šali Berluskoni. „Izbor Srbije za strateškog partnera kao i otvaranje ka zemljama istočne Evrope neće narušiti odnose Italije sa njenim zapadnoevropskim partnerima, a naročito ne sa SAD”, prokomentarisao je italijanski premijer pri kraju konferencije u palati Kiđi.
Jedinstvenosti samita u Rimu doprinosi i činjenica da je Srbija prva zemlja na Balkanu koja sklapa ovakvu vrstu dogovora sa Italijom. „Italija i Srbija izgrađuju odnose koji mogu biti primer u čitavom regionu. Ovih dana Srbija će dobiti i bezvizni režim. To je jedna velika pobeda i Franka Fratinija (sadašnjeg ministra spoljnih poslova Italije). Radi se o potezu bitnom za približavanje Srbije Italiji kao i svim ostalim zemljama članicama Evropske unije”, zaključio je predsednik Tadić.
-----------------------------------------------------------
Od našeg dopisnika
Rim, 13.novembra – Nakon italijansko-srpskog samita u Palati Kiđi ambasador Srbije pri Svetoj stolici Vladeta Janković najavio je susret predsednika Republike Srbije Borisa Tadića s papom Benediktom 16, zakazan za subotu:„Susret u Vatikanu je vrlo važan da bi se nastavio taj stabilno uzlazni odnos između dveju država.”
Glavne teme razgovora biće: podrška Vatikana Kosovu jer, kako izjavljuje Janković, „on do sada nije to priznao i veruje u silu međunarodnog prava, u božje i ljudsko pravo”; podrška Vatikana našim evropskim integracijama kao i bilateralni odnosi koji se tiču položaja Katoličke crkve u Srbiji.
Na pitanje ko može da pozove poglavara Katoličke crkve u jednu zemlju, Janković je potvrdio:„Radi se o dva potpuno odvojena nivoa. Jedno je nivo države a drugo je nivo crkve. Papa je pozvan u državnu posetu ali sam Vatikan izbegava i, koliko ja znam, nije ni odlazio u takve posete ako većinska crkva u zemlji koja se posećuje to ne podržava. Potrebna je eksplicitna podrška većinske crkve da bi se poseta realizovala. Što se države tiče, tu s naše strane nema nikakvih problema.”
O skorašnjoj poseti hrvatskog pevača Tompsona papi, Janković je istakao da je vrlo bitno razjasniti da papa jedanput nedeljno priređuje opšte generalne audijencije gde prisustvuje hiljadu ljudi i za koje svako može dobiti karte jer su besplatne.
Od te hiljade ljudi koji prisustvuju nedeljnoj audijenciji njih pedesetak dobijaju priliku da prođu pored pape, da mu se poklone, celivaju ruku.
„Prošle nedelje je pevač koga zovu Tompson imao tu priliku. Zadržao se 10-15 sekundi u razgovoru s papom. To ne predstavlja posetu papi”, rekao je Janković i dodao „da bi se tih pedesetak ljudi koji će imati neposredan kontakt s papom odabralo, presudnu ulogu igraju lokalne crkve”.
„One odlučuju ko bi mogao da ima tu čast da priđe papi. Prema tome, to je, pretpostavljamo, predložila Katolička crkva u Hrvatskoj. Taj događaj sa Srbijom apsolutno nema ništa. Ako postoji neka poruka, ta poruka se tiče odnosa države i crkve Hrvatske.”
M. L.
-----------------------------------------------------------
Tadić: Podrška Rima za učlanjenje Srbije u EU
Od našeg dopisnika
Rim, 12.novembra – Dva pitanja: ekonomija i vizni režim predstavljaju srce trodnevne posete predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića Rimu započete danas. Osim Predsednika Tadića, susretu će prisustvovati i premijer Mirko Cvetković kao i devet ministara Vlade Srbije.
Ključni element radne posete Rimu predstavlja italijansko-srpski samit koji se održava u petak kada će se srpski predsednik susresti sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem. Važnosti trodnevnog boravka doprinosi i poseta Borisa Tadića poglavaru katoličke crkve, Papi Benediktu Šesnaestom (predviđena za subotu) važna za jačanje odnosa i sa Vatikanom.
Početak susreta obeležen je posetom srpskog predsednika italijanskom kolegi Đorđu Napolitanu kao i predsedniku italijanske skupštine Đanfranku Finiju. Tadić je rekao da je sa italijanskim predsednikom Napolitanom razgovarao o bilateralnim odnosima, investicijama italijanskih kompanija u srpsku ekonomiju i industriju, kao i integracijama zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
Jedina tačka po kojoj se italijanski i srpski predsednik nisu složili i dalje predstavlja pitanje Kosova i Metohije. Ipak Tadić je dodao da Italija u tom smislu ima neku vrstu izbalansiranog pristupa prvenstveno zbog kasnog priznanja Kosova i ne učestvovanja u javnoj raspravi Međunarodnog suda pravde.
Najinteresantniji deo razgovora sa predsednikom Napolitanom bila je vizna liberalizacija. Predsednik Tadić je rekao: „Dobili smo jasnu podršku Italije za učlanjenje Srbije u Evropsku uniju. Italija će biti jedan od naših ključnih partnera u procesu evrointegracija”. Predsednik Tadić izrazio je očekivanja da će do kraja godine Srbija biti na beloj šengen listi i dodao da su dva čoveka posebno zaslužna za napredak Srbije na ovom putu: italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini i komesar za proširenje EU, Oli Ren. „U Italiju sam došao kao dečak od 11 godina 1969. kada nisu bile potrebne vize a sada kao ostareo čovek od 51 godine moći ću ponovo da dođem bez vize i time se krug zatvara”, zaključio je predsednik Tadić.
Novost susreta, prema rečima predsednika, predstavlja upravo zajednički sastanak – samit dve vlade predviđen za petak. „Italija je jedna od najznačajnijih država u Evropskoj uniji po političkom uticaju. To će biti prilika da se definišu naši odnosi u mnogim oblastima: zaštita životne sredine, energetike, poljoprivrede.„Predsednik je dodao i da će samit posebno doprineti potpisivanju sporazuma i razvoja već dosta dobrih odnosa sa najrazvijenijim italijanskim regijama na severu: Friuli Venecijom Đulijom, Venetom i Lombardijom. Tadić je posebno istakao važnost saradnje sa bogatim italijanskim severom jer je reč o saradnji sa regijama koje imaju veću ekonomiju nego mnoge evropske zemlje. Najbolji primer za to, kako komentariše Tadić, predstavlja italijanska regija Veneto koja ima razvijeniju ekonomiju od Grčke i Portugalije zajedno. Ne radi se ipak samo o ekonomskoj već i o geopolitičkoj važnosti pozicije pomenutih oblasti. Tadić je istakao da su za ključni strategijski interes Srbije po tom pitanju najvažnije države Italija, Austrija, Južna Nemačka i Češka.
Na konferenciji za novinare istaknuto je i pitanje energetike. Tadić je izjavio da veruje da će do 2015. projekat „Južni tok” biti završen i da je podrška Italije po tom pitanju fundamentalna. „Nemoguće je videti budućnost zapadnog Balkana u Evropskoj uniji a da Srbija nije tu ključni faktor”, zaključio je.
Na pitanje o kandidaturi Masima d’Aleme (jednog od predstavnika italijanske opozicije, nekadašnjeg premijera saglasnog za NATO intervenciju 1999) za ministra spoljnih poslova Evropske unije Tadić je izjavio: „Masimo d’Alema i ja smo stari poznanici i mi smo regulisali sve naše odnose. Mislim da će izbor D’Aleme za drugog čoveka Evropske unije biti od velike koristi za građane Srbije i za perspektivu čitavog zapadnog Balkana. Osim što je Evropska unija bitna za Srbiju, Srbija treba da razmisli kako da postane atraktivna za Evropsku uniju. Zato mislim da je D’Alema jako bitan po tom pitanju”, zaključio je srpski predsednik.
Važno je napomenuti da je na osnovu podataka u poslednjih osam meseci Italija na prvom mestu po izvozu srpske robe dok je izvoz na italijansko tržište obuhvatilo 27,6 odsto izvoza Srbije u Evropsku uniju (14,7 odsto ukupnih isporuka Srbije u inostranstvo).
Marina Lalović
[objavljeno: 13/11/2009]
