Izvor: RTS, 13.Jul.2010, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o novom poslovniku
Poslanici Skupštine Srbije završili raspravu o Predlogu novog poslovnika o radu parlamenta. Opozicija najviše kritikovala skraćeni postupak za raspravu o pojedinim zakonskim predlozima.
Skupština Srbije završila je raspravu o Predlogu poslovnika o radu parlamenta koji su podneli poslanici vladajuće koalicije, a sutra će početu raspravu o Predlogu zakona o trgovini.
Izbor novog guvernera Narodne banke Srbije nalazi se takođe na dnevnom redu vanredne sednice >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Skupštine Srbije, a jedini kandidat je predsednik Saveta NBS Dejan Šoškić. On je prihvatio predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da bude na čelu centralne banke, posle ostavke guvernera Radovana Jelašića.
Poslanici vladajuće većine ocenili su da je kandidat za novog guvernera kvalitetan kadar, koji je sposoban da se uhvati u koštac sa problemima.
Predstavnici opozicije naveli da od novog guvernera ne očekuju mnogo i izrazili sumnju da NBS neće biti pod političkim uticajima.
Debatu o Poslovniku obeležila je oštra kritika opozicije i stav vladajuće većine da će nova pravila o radu povećati efikasnost i kontrolnu ulogu parlamenta.
Predlogom novog poslovnika se, između ostalog, predviđa smanjenje broja radnih tela sa 30 na 19, a postojeći odbori će rad nastaviti do konstituisanja novog saziva skupštine.
U novom poslovniku, novina je i da predsednik najvišeg zakonodavnog tela nakon rasprave o predlogu zakona može da odredi dan za glasanje za taj predlog, a kaznene odredbe u tekstu novog poslovniku u odnosu na sadašnji izražene su u procentima u odnosu na visinu plate.
Ispred 122 poslanika, koji su predložili poslovnik, poslanicima se obratio predsednik Radne grupe za izradu poslovnika, poslanik Demokratske stranke Boško Ristić koji je naveo da se predstavljenim rešenjima usklađuje sadržina pojedinih normi sa Ustavom i zakonom u smislu potpunog ostvarivanja funkcija Skupštine, a to su predstavnička, zakonodavna, kontrolna i izborna.
Prema njegovim rečima, predviđeno je da će svaki odbor imati po 17 članova izuzev odbora koji će se baviti kontrolom službi bezbednosti koji će imati devet članova iz razloga efikasnosti i specifičnosti materije o kojoj se radi.
Predviđeno i da Skupština zaseda tri dana u nedelji, a da dva dana budu rezervisna za rad radnih tela.
Posebna novina je, kako je rekao Ristić, da Skupština razmatra izveštaje nezavisnih regulatornih tela i ima ovlašćenja u "smislu kontrole nad njihovim radom koja neće ugroziti samostalnost tih tela".
"Ovaj poslovnik ima za cilj da pojača odgovornost nosilaca javnih funkcija za vršenje te javne funkcije. Želimo da uvedemo novu parlamentarnu praksu, a to su češći razgovori i dogovaranja između vladajuće većine i opozicije", rekao je Ristić.
Kritika opozicije
Poslanici opozicije u načelnoj raspravi o Predlogu poslovnika o radu skupštine izneli su niz primedbi, među kojima i ocene da je "antievropski", da nije ojačana uloga parlamenta i da je "restriktivniji" nego raniji.
Poslanici LDP su ukazali na "nedostatak" javne rasprave i kao najveću zamerku izneli skraćeni postupak za usvajanje pojedinih zakona.
"Poslovnik daje mogućnost manipulacije time što će Vlada moći da kao predlagač traži posebnu ubrzanu proceduru, tvrdeći da je zakon evropski, iako nema mogućnosti da poslanici utiču na stav Vlade", rekao je poslanik LDP-a Ivan Andrić.
Prema LDP, poslovnik je "antievropski" i ne obraća pažnju na suštinu problema - postavljanje jasnih pravila po kojima bi parlament funkcionisao u budućnosti.
Naprednjaci su naveli da poslovnik nije pojačao ulogu parlamenta i da je značaj skupštine njime doveden "na najniže moguće grane", objašnjavajući da pod tim smatraju i vreme dato poslanicima za raspravu, i procedure po kojima se donose zakoni, "posebno skraćenim postupkom".
"Obesmišljen je institut poslaničkih pitanja. Ako vam ministar ne odgovori na postavljeno pitanje vi nemate prava na sledećih tri plus dva minuta da pojasnite pitanje. Instituti kontrole su svedeni na još nižu meru", kaže Jorgovanka Tabaković iz SNS-a.
Poslanici Srpske radikalne stranke su kazali da će "poslovnik dokrajčiti principe parlamentarne demokratije u Srbiji" i da ima više restrikcija nego postojeći.
Iz Demokratske stranke Srbije su poručili da neće glasati za Predlog poslovnika, uz ocenu da nipodaštava opoziciju i da će, ako bude izglasan, "služiti na čast" onima koji za njega glasaju.
"Efikasan sistem ne mora biti demokratski. Vi vidite šta ćete da radite, to je pitanje vaše volje. Najbolje je da povučete ovaj predlog", istakao je funkcioner DSS-a Miloš Aligrudić.
Poslanička pitanja
Poslanica SRS Vjerica Radeta je rekla da je stranka podnela krivične prijave povodom, kako je navela, hajke na lidera radikala i haškog optuženika Vojislava Šešelja i navoda o naručivanju ubistva.
Prema njenim rečima, SRS je krivičnu prijavu podneo i protiv lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića. Radeta je navela da je laž da je Šešelj tražio bilo čije ubistvo.
Poslanik LDP-a Ivan Adrić tražio je od predsednice parlamenta da zakaže sednicu kolegijuma i Odbora za ustavna pitanja povodom, kako je naveo, diskriminacije bošljačke manjine u vezi sa izborom za nacionalni savet koju sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i ministar Svetozar Čiplić.
Predsednica Slavica Đukić-Dejanović je navela da će na kolegijumu biti reči o toj temi.
Povodom zahteva šefa poslaničke grupe DSS Miloša Aligrudića da se zakaže sednica Administrativnog odbora o mandatu Dragana Šormaza, koji je polovinom maja isključen iz DSS, Slavica Đukić-Dejanović rekla je da razgovarala sa predsednikom Administrativnog odbora i da će on zakazati sednicu.
Poslanik Nove Srbije Srđan Spasojević pitao je ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića koji je pravni osnov zaključka Vlade po kojem je odbornička većina u Kraljevu koju čine NS, DSS i SRS svedena na 22 odbornika.
U skupštini je održano i više odbora koji su razmatrali predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu vanredne sednice, a na Odboru za evropske integracije usvojen je predlog izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, kojim je predviđeno da umesto zatvorske, počinioci najtežih saobraćajnih prekršaja mogu da dobiju novčanu kaznu.
.jpg)
