Izvor: Kurir, 10.Nov.2010, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STRUJOMER
Poštovani predsedniče, bila sam iskreno potresena što država nema para da izmiri svoje račune za komunalije, grejanje, struju i ostalo, te sam se dosetila da - u svojoj humanitarnoj „napali“, koju iskazujem u novije vreme - pokušam da Vam pomognem.
Pre svega u nastupu, jer je kao takav isuviše „ubedljiv“ za ukus, razum i emociju naroda, jer on, zapravo, očituje Vaše lično turobno raspoloženje u vezi sa finansijskim sredstvima države, koja ne može ni da se zagreje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ni da se opere.
Nešto veselije od turobnog raspoloženja neplaćenih računa zvuči Vaša nedavna izjava kako se „budite sa Severinom“, za koju tvrdim da je marketinški plasirana kao uvod za izvinjenje u Vukovaru, što je duhovito prokomentarisano u naslovu lista Danas pod naslovom „Obadva, obadva su žalila“!
Sve što kao egzibicioni umetnik političkog performansa, advertajzinga i mikro-glumišta, koje je - paradoksalno - ipak iskreno, ostvarite - jeste: efekat. Mislim da je taj efekat više dnevni, dnevnički, godišnji, no što je decenijski i istorijski, iako Vam se to može ljubazno pripisati. Zapravo je cinično, posle Vašeg veličajnog nastupa u Vukovaru, da se obazirete na banalne i trivijalne probleme komunalija koje država nije platila zbog nedostatka sredstava, odnosno zbog siromaštva. Time ste i eksplicitno i implicitno izjavili da živimo u očitom siromaštvu, koje se ne tiče samo „običnih ljudi“, već i same države. A ko to ne zna?
Gde se ovde, u ovom kontekstu, krije SRAMOTA?! Krije se u lapidarnoj izjavi kako je država dužna čitavih dvesta deset miliona zbog sopstvenog, državnog siromaštva. Krije se u nerazrešenim sporovima oko korupcije i velelepnih tajkunskih domašaja. Krije se u neregulisanim pojmovima pravosuđa i ministarstva finansija.
Krije se u zakukuljenim izveštajima Ministarstva zdravlja i poprilično zamuljanim obećanjima Ministarstva prosvete. Krije se u socijalnoj politici koja sve više buja na televizijama koje se bave humanitarnom pomoći i akcijama koje će doprineti umanjenju neumanjivog siromaštva.
Zaista je paradoksalno da akademskim građanima bez zaposlenja, sa decom od godinu dana, seku struju i oduzimaju brojilo u rani jutarnji sat, a da se Vi kao predsednik Srbije oglasite sa tekstom „država nema para“. Najbolji marketinški potez koji biste kao predsednik mogli učiniti, čak i bez savetnika, bio bi da Vam isključe struju, grejanje, vodu i ostalo, a da se potom, u pomrčini i prohladnim prostorijama, neopranih ruku od državnog poslovanja - oglasite na osvetljenom mediju kao dužnik!
Poštovani predsedniče, niko nema para, ali je potpuno prirodno, kao i za predsednika Amerike Obamu, da Vi o tome zapravo nemate pojma. Rekoste da ćete se pobrinuti, još ciničnije, raspitati o dugovanjima države, ali se pitam kako se običan dužnik može pobrinuti i raspitati za sopstvena dugovanja i dalje uslove naplate bez medijske potpore i javnog nastupa?!
Kao psihologu Vam kažem da se ništa ne događa bez direktnog učešća u problemu obustave bilo čega. Dakle, ništa se ne događa deklarativno i virtuelno. Sve se događa u hladnoći, mraku i bezizlaznoj situaciji. Ko god se slika, prethodno mu je bilo toplo, lepo i upravo je izašao iz đakuzija. Onaj kome su odneli strujomer otišao je po njega plativši račun. A Vi?
