Izvor: Press, 19.Nov.2010, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik na kvadrat

Izbor Borisa Tadića za predsednika DS-a ponovo otvorio pitanje da li se time krši Ustav, koji predviđa da „predsednik Srbije ne može obavljati drugu javnu funkciju", stručnjaci podeljeni Predsednik Srbije Boris Tadić ponovo će 18. decembra biti izabran za predsednika Demokratske stranke jer na Skupštini stranke neće imati protivkandidata. Međutim, ponovni izbor Tadića na čelo DS-a ponovo je otvorio pitanje da li time što >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << će osim državne obavljati i stranačku funkciju predsednik krši Ustav.Ustav Srbije u članu 115 navodi da „predsednik republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost", a pravni stručnjaci zbog nejasne definicije različito tumače da li je funkcija predsednika stranke „javna funkcija". Pitanje da li predsednik Srbije može da obavlja i funkciju lidera DS-a našlo se i pred sudijama Ustavnog suda, ali presuda nije doneta jer se sud, prema navodima medija, proglasio nenadležnim!
Vodinelić: Po Ustavu ne može
Profesor prava Vesna Rakić-Vodinelić nema dilemu i kaže za Press da je Ustavom Srbije zabranjena spojivost funkcija predsednika stranke i države.
- Naš ustav jasno kaže da predsednik republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Funkciju predsednika stranke shvatam kao javnu funkciju, pa i profesionalnu delatnost, zbog čega tumačim da kod nas postoji ustavna zabrana spojivosti te dve funkcije. Međutim, moje tumačenje ništa ne znači, jer Ustavni sud misli drugačije - kaže Rakić-Vodinelić.
Profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević, pak, kaže da je, „ako se Ustav strogo tumači", dozvoljeno da predsednik Srbije bude i lider stranke.
- Po slovu Ustava proizilazi da predsednik republike ne može obavljati drugu javnu funkciju i profesionalnu delatnost. E sad, šta je druga javna funkcija, uređuje se ustavom i(li) zakonom. Međutim, naši propisi nisu definisali da je uz vršenje dužnosti predsednika države zabranjeno istovremeno obavljati funkciju šefa stranke, već imati funkciju u još nekoj drugoj organizaciji vlasti ili profesionalnoj delatnosti, firmi, advokatskoj kancelariji... Dakle, biti predsednik države i stranke nisu nespojive funkcije - smatra Milosavljević.
On podseća da ni Ustav iz 1990. nije branio Slobodanu Miloševiću da bude predsednik i lider stranke, ali je Milošević zbog prigovora u javnosti posle izbora za predsednika zamrznuo stranačku funkciju.
- I tada se videlo da je zamrzavanje funkcije predsednika stranke samo forma koja ne znači ništa - kaže Milosavljević.
Predsednik nepriznatog Kosova Fatmir Sejdiu nedavno je podneo ostavku jer je bio i predsednik stranke, ali kosovski ustav u članu 88 piše da „predsednik ne može obavljati nijednu funkciju u političkoj partiji".
Čupić: Može, po zakonu
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže da postoji zakon koji dozvoljava Tadiću da bude „dupli predsednik".
- Ustav nije precizno definisao da li predsednik države ne može da obavlja neku stranačku funkciju, ali jeste Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. On jasno propisuje da javni funkcioner ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju sem stranačke. Zaključak je da je dozvoljeno obavljanje te dve funkcije, ali lično se zalažem da Srbija „prepiše" iskustva većine evropskih i država u regionu koje to ne dozvoljavaju - kaže Čupić.

Nastavak na Press...