Izvor: S media, 14.Sep.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Tadić završio posetu Estoniji
Predsednik Srbije Boris Tadić završio je danas dvodnevnu zvaničnu posetu, susretom sa predsednikom Vlade Estonije Andrusom Ansipom i sa predsednicom parlamenta Ene Ergmom.
Estonski premijer je u sedištu Vlade upoznao predsednika Tadića sa konceptom elektronske uprave koji primenjuje estonska administracija, a koji je sproveden pod devizom "računari se ne mogu podmititi".
Vlada u Talinu je e-upravom u velikoj meri povećala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << efikasnost državne uprave, smanjila korupciju, a gradjanima omogućila da sve administrativne poslove, uključujući glasanje, i finansijske transakcije obavljaju putem Interneta.
Tadić je izrazio očekivanje da će kompjuterizacija državne uprave u Srbiji u bliskoj budućnosti dovesti do istih rezultata.
Estonija je, inače, ustupila Srbiji softver "X road" na kome počiva njena e-vlada, i koji će uz izvesna prilagodjavanja moći da bude iskorišćen za informatičku modernizaciju srpske uprave.
Estonija je danas u domenu informatičkih tehnologija najnaprednija medju država centralne i istočne Evrope. Ilustracije radi, čak 63 odsto estonskih domaćinstava ima Internet priključak, 53 odsto domaćinstava koristi širokopojasni Internet, visokoprotočne bežične veze postoje na čak 1.100 javnih mesta.
Predsednik Tadić se danas sastao i sa predsednicom parlamenta Estonije Ene Ergmom.
Prvog dana posete Talinu, Tadić se u dva navrata sastao sa predsednikom Estonije Tomasom Hendrikom Ilvesom, koji je naglasio podršku te države evrointegrativnim procesima na zapadnom Balkanu.
Na svečanoj večeri koju su u Tadićevu čast priredili predsednik Ilves i njegova supruga, istaknuto je da će, kada Srbija udje u fazu pregovora o članstvu sa EU, Estonija rado podeliti sa Beogradom svoja dobra i loša iskustva u tom procesu.
"Aktivni smo na svim frontovima gde je to moguće kako bi uveli Srbiju u EU. Iz našeg iskustva sa EU znamo da nema bolje garancije vladavine zakona, ljudskih prava, mira i demokratije. Zato smo tako snažno posvećeni EU i članstvu Srbije u njoj", rekao je Ilves u zdravici.
Ponekad je, prema njegovim rečima, put ka EU trnovit, i Estonija je na njemu često morala da savladava predrasude Brisela, sa čime se katkad suočava i Srbija.
Tadić je, zahvaljujući na dobrodošlici, rekao da će Srbija nastaviti da na putu ka EU odlučno sprovodi reforme i stvara stabilno okruženje u regionu i Evropi.
"Danas Srbija gradi infrastrukturu, smanjuje troškove administracije, stvara disciplinovaniju državnu upravu i čvrst bankarski sektor, naša makroekonomska politika je veoma čvrsta i želimo da budemo na tom polju najpozitivniji primer u jugoistočnoj Evropi", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je, medjutim, naglasio da je njegov apsolutni politički prioritet nastavak modernizacije infrastrukture, stvaranje radnih mesta i zatvaranje istorijskih konflikata u regionu.
"Kao posledica svega toga doći će i naše članstvo u EU, ali pre toga moramo da okončamo te poslove, i budite sigurni da ćemo nastaviti", kazao je Tadić.
Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves je u zvaničnoj poseti Srbiji boravio u oktobru prošle godine, a zatim je i u aprilu ove godine na povratku iz Istanbula bio primoran da se prizemlji u Beogradu zbog erupcije vulkana na Islandu, kada se takodje sastao sa predsednikom Tadićem. Dvojica predsednika su razgovarala i na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.
Dvojica predsednika su juče, osim o evrointegracijama, razgovarala o Kosovu i jačanju bilateralnih, pre svega ekonomskih odnosa.
Jedna od potencijalno najzanimljivijih oblasti ekonomske saradnje mogla bi, prema oceni sagovornika, biti eksploatacija i prerada uljnih škriljaca.
Estonija, jedina zemlja u svetu koja veći deo svojih energetskih potreba zadovoljava preradom uljnih škriljaca, Srbiji bi mogla da pomogne u geološkom istraživaanju i eksploataciji njenih nalazišta u okolini Aleksinca i Zaječara.
Srbija i Estonija u ovom trenutku imaju veoma skroman nivo ekonomske saradnje: godišnji iznos trgovinske razmene je u proteklih nekoliko godina bio izmedju 4,1 i 4,7 miliona evra. Estonija je, inače, na vrhuncu svetske finansijske krize, u 2009. godini, ostvarila trgovinsku razmenu od blizu 14 milijardi evra.
Estonija je nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine, a posebno po prijemu u Evropsku uniju i NATO 2004. godine, otpočela vrtoglav ekonomski i tehnološki razvoj, i danas je, prema procenama Svetske banke, rangirana kao 24. medju 183 država i regija po uslovima za poslovanje. Od zemalja EU bolje uslove za poslovanje nude samo Velika Britanija, Danska, Irska, Finska, Švedska i Belgija.
Svoj ekonomski razvoj u proteklim godinama Estonija duguje, pre svega, podsticajima iz EU, kao i velikim stranim investicijama, medju kojima prednjače one iz Švedske i Finske.
(Tanjug)
