Izvor: B92, 17.Maj.2011, 04:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predizborno trošenje zabrinulo MMF

Beograd -- Čelnike Međunarodnog monetarnog fonda zadužene za Srbiju brine to što je država spremna da u predizbornoj godini troši više nego što je prvobitno planirala.

Poseta Borisa Tadića, predsednika države, Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu na kome je u duetu s Dušanom Petrovićem, stranačkim kolegom i novim ministrom poljoprivrede i trgovine, najavio veću pomoć poljoprivredi, zabrinula je MMF. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Crvenu lampicu u MMF-u „upalio” je i sam premijer Mirko Cvetković koji je pre nekoliko dana obelodanio da će uvesti olakšice za novo zapošljavanje što je, takođe, jedan oblik subvencije koja može da poveća budžetski deficit.

Članovi Fiskalnog saveta juče nisu bili voljni za osvrt na najsvežije upozorenje MMF-a, ali nije nikakva tajna da su na identične rizike upozorili u svom prvom kvartalnom izveštaju koji je objavljen u drugoj polovini aprila. "Analiza o fiskalnim kretanjima u prvom tromesečju pokazala je da je deficit ukupne države za sada u skladu sa ciljem da ove godine iznosi 4,1 odsto BDP-a, ali da postoje značajni rizici da se ta granica premaši", naveo je tada Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Nema sumnje da će svoje rezerve da Srbija, uprkos taze zakonskim propisima o fiskalnoj odgovornosti, nije u stanju da upravo to bude – odgovorna prema javnoj potrošnji – čelnici MMF-a kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, a što ne i guverneru NBS Dejanu Šoškiću, saopštiti koliko počev od sutra, kada misija svetskog finansijskog policajca dolazi u još jednu posetu Srbiji.

Ovoga puta da razgovara o sklapanju takozvanog aranžmana iz predostrožnosti koji ne bi podrazumevao novo zaduživanje, već nadzor stručnjaka ove finansijske institucije. Već sada se najavljuje da bi ovaj predostrožni aranžman mogli da imamo od septembra ove godine.

Potencijalno veća potrošnja pred izbore neće biti jedina tema zajedničke „predostrožnosti” naših čelnika i MMF-a.

Nov proračun BDP-a za 2009. godinu, koji je saopštila zvanična statistika, a koji ukazuje da je pad ekonomske aktivnosti bio nešto veći od prvobitno saopštenog, takođe je još jedno od pitanja kojim će morati da se pozabave učesnici sastanka s obe strane stola. Jer, taj novi momenat pokazuje da je udeo javnog duga u BDP-u Srbije veći i samim tim nepovoljniji za nas.

Za Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, upozorenja čelnika MMF-a da u Srbiji javna potrošnja može da se otrgne kontroli na tome se praktično i – završava.

Profesor ekonomije Miroljub Labus smatra da je besmisleno tražiti od političara takva obećanja. "Izgleda da ni drugi ne veruju da je moguće odrediti maksimalnu granicu zaduživanja države, pa predlažu političkim partijama da se kunu da će poštovati zakon koji su i inače obavezne da poštuju", čudi se Labus. On smatra da je Srbiji neophodna spoljna kočnica i dodaje da bi to bilo jedino valjano rešenje za obuzdavanje potrošnje.

"Mi sada nemamo aranžman s MMF-om i to je pažljivo proračunato da se on završi u aprilu ove, inače, predizborne godine. Fiskalni savet može samo da da mišljenje da tekući rashodi nisu u saglasnosti s definisanim fiskalnim pravilima. Međutim, nema ovlašćenje da kažnjava one koji krše fiskalna pravila, niti da stopira projekte koji nisu u skladu sa zakonom, ali je dužan da o svojim nalazima obavesti Skupštinu Srbije". kaže Nikolić.

Po njegovoj oceni, odgovornost je na političarima koji će „vagati” da li politička korist koju dobiju ovim uvećanim trošenjem budžetskih sredstava prevazilazi štetu koja upravo nastaje takvim činjenjem.

"Novi statistički podaci o padu BDP-a za 2009. godinu koji pokazuju da je manjak bio 3,5 odsto umesto prvobitnih 3,2 odsto praktično sužavaju prostor za novo trošenje. Prostor za zaduživanje sada mora da preispita i da se ranije postavljena fiskalna pravila pooštre, jer je udeo javnog duga potcenjen. Jer, udeo javnog duga u BDP-u nije više 40 odsto, već dva do 2,5 procentnih poena više", kaže on.

Nikolić dodaje da bi "nove okolnosti trebalo da Ministarstvo finansija nateraju na rigorozniju politiku trošenja, jer limit zaduživanja države je 45 odsto BDP-a. Rejting države ka budućem zaduživanju se dovodi u pitanje".

I Profesor međunarodnih finansija Zoran Grubišić smatra da je Srbiji potrebna kontrola. "Srbija je lider u regionu po visini administrativnih troškova u budžetu, pre svega plata u državnim firmama i agencijama", kaže Grubišić, a njegovo mišljenje deli i stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog ekonomskog instituta, kaže da je interesantan predlog čelnika MMF-a da se partije obavežu na poštovanje fiskalnih pravila značajan, a da se politička rasprava vodi o tome ko bi trebalo da plaća javnu potrošnju, što je rasprava o poreskom sistemu, i o tome na šta bi se javna sredstva trošila, znači o strukturi javne potrošnje.

"Predlog mi se čini potpuno nerealan. Najpre, nije jasno čemu bi partijska obećanja služila, kada već postoji zakon o fiskalnoj odgovornosti. Ako se ne očekuje da poštuju zakon, koja je uverljivost političkih obećanja. Uz to, potpuno je nerealno od partija u Srbiji očekivati ozbiljnu raspravu o porezima i o preraspodeli javnih izdataka u predizbornoj kampanji", smatra Gligorov.

On dodaje da "izborni sistem u Srbiji podstiče partije da svima obećavaju sve, jer se u suprotnom očekuje neto gubitak glasova zbog karaktera proporcionalnog sistema, gde svaka partija gubi na obema stranama, dakle i ulevo i udesno, a učvršćuje samo podršku koju i inače ima".

Po njemu, pritisak javnosti trebalo bi da ide u tom pravcu da se partije izjasne šta će činiti ako uđu u vladajuću koaliciju, ali ono što je zaista važno jeste da one partije koje preuzmu vlast krenu odmah u poresku i reformu javnih rashoda uz ambiciozan program privatizacije i poboljšanja uslova privređivanja privatnog sektora. Možda bi, kaže, stendbaj program sa MMF-om mogao da bude od koristi upravo u tom momentu.

Nastavak na B92...

Studio B: Cvetković: Aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti