Izvor: Politika, 17.Dec.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle Pekinga i Rima i sa Moskvom strateški sporazum
Srbija najavljuje da će i sa Rusijom i Francuskom odnose podići na nivo strateškog partnerstva. – Šta je interes Srbije, a šta njenih strateških partnera
Posle Kine i Italije Srbija bi trebalo da dobije još jednog strateškog partnera – Rusiju. Dogovor o tome postigli su pre tri dana u Moskvi ministri spoljnih poslova Rusije i Srbije Sergej Lavrov i Vuk Jeremić. Oni su najavili da će sporazum u prvoj polovini naredne godine potpisati predsednici Boris Tadić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Dmitrij Medvedev. Još jedan strateški sporazum i to sa Francuskom je u najavi. Dogovor je postignut još sredinom 2009. godine prilikom Tadićevog boravka u Parizu. Tada je predsednik Nikola Sarkozi predložio da se sporazum potpiše u Beogradu. Međutim, od toga do sada nije bilo ništa jer francuski predsednik u međuvremenu nije dolazio u Srbiju iako se takva poseta očekivala.
Šta je interes Srbije, a šta zemalja koje potpisuju strateške sporazume sa Beogradom? Pošto je reč o državama koje su u ekonomskom, vojnom, političkom pogledu moćnije od Srbije, nama, kako kaže izvor „Politike” blizak vladi, samo po sebi mnogo znači da imamo sporazume sa najuticajnijim zemljama u svetu. To, takođe, pokazuje koliko je visok nivo političkih odnosa. Vrlo su značajne i ekonomske implikacije koje, po pravilu, prate takve sporazume.
Kada je reč o Kini, kaže naš sagovornik, za ovu državu je sporazum sa Srbijom značajan jer na taj način ima pristup zemlji koja je kandidat za ulazak u Evropsku uniju pa samim tim i sama lakše može da dođe do evropskog tržišta. Sa druge strane, i oni kroz sporazum na neki način potvrđuju visok nivo političkih odnosa koje imaju sa Srbijom. Ima tu malo i starih zasluga Beograda u Pokretu nesvrstanih po čemu ga mnogi u svetu još pamte.
Prema rečima predsednika Tadića, strateška partnerstva ne znače da je Srbija globalni strateški partner, već strateški partner u regionu. Potpisivanjem tih sporazuma podignut je, kako kaže, međunarodni kredibilitet i legitimitet Srbije u međunarodnoj zajednici.
Dogovor o strateškom partnerstvu između Srbije i Kine u avgustu 2009. godine, iznenadio je mnoge u svetu. Uz Srbiju takvu vrstu ugovora Kina ima još samo sa Rusijom, Amerikom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom. Na Zapadu su kao jedno od objašnjenja naveli i da je Kina zainteresovana da deo svojih velikih deviznih rezervi uloži u Evropu, a budući da sa ulaganjima u EU ima dosta problema, Peking traži male partnere. Ideja Kineje, prema tim tumačenjima, da se ulaganjem u takve zemlje pokaže kao pouzdan partner koji će kasnije moći da ulaže i u EU te da je zbog toga Srbija dragocena za Kinu.
Kada je reč o najavljenom partnerstvu sa Rusijom, direktor istraživanja ISAK fonda Žarko Petrović kaže da je „ruski stub” srpske spoljne politike sve jači. Iako se on po značaju još ne može uporediti sa stubom koji se zove Evropska unija, sobzirom na to da, prema podacima Republičkog statističkog zavoda Srbije, više od polovineukupne spoljnotrgovinske robne razmene Srbije otpada na EU, ipak „ruski stub” sve više dobija i na snazi i naznačaju.
„Najvidljiviji aspekt bilateralnih odnosa, pored gradnje Južnog toka, odnosno celokupne saradnje u energetici, jeste zajednički pogled napitanje statusa Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Ovo pitanje je pokrenulo i drugapitanja značajna sa aspekta međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Na primer, odkrize u Gruziji 2008. godine, Srbija se nijednom nije pridružila Evropskoj unijiu njenoj poziciji na sednicama Stalnog saveta OEBS-a. Isto tako, Srbija je glasala protivrezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o pravu izbeglica (interno raseljenih lica)na povratak u Abhaziju”, podseća Petrović.
Srbija se takođe sa „simpatijama”, odnosno „razumevanjem”,odnosi prema inicijativi ruskog predsednika Medvedeva o zaključenju novog Ugovora obezbednosti u Evropi. Ove usklađene pozicije, smatra Petrović, govore o tome da postoji jasna koordinacija,razumevanje, pa čak i strategija zajedničkih nastupa na međunarodnom nivou, između vlasti Srbije i Ruske Federacije, kako po pitanju statusa Kosova, tako i po drugimmeđunarodnim pitanjima. Petrović upozorava da bi Srbija trebalo da vodi računa do koje mere ta saradnja koristi njenim interesima.
„UIzveštaju onapretku za 2008. godinu, Evropska komisija je jasno rekla da u sprovođenju naftno-gasnogaranžmana sa Rusijom Srbija mora da pazi da se poštuju odredbe Ugovora o energetskojzajednici, na šta je Srbija obavezna kao zemlja koja je na putu ka EU. Ovo je jasan signal da Evropaod Srbije očekuje ponašanje u skladu sa pravilima ’kluba’ u koji želi da uđe, odnosnoda ona nije protiv saradnje sa Rusijom sve dok je ta saradnja u okviru evropskih pravila”, objašnjava Petrović.
On smatra da bi prava mera saradnje između Srbije i Rusije bila „praktična – dvostrana saradnja”, koja ne bi smela da ugrozi evropsku perspektivu Srbije. Odgovornost je, kako kaže, na srpskom rukovodstvu da ruske inicijative, one kojeoslikavaju ruske interese, treba prihvatati samo ukoliko one ne štete evropskim integracijamaSrbije.
J. Cerovina
objavljeno: 18/12/2010
