Izvor: Studio B, 26.Jun.2011, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika sećanja umesto sukoba
Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao je obeležavanju 70. godišnjice od stradanja Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u mestu Jadovno u Hrvatskoj .
Komemoracija u velebitskom selu Jadovno, gde su 1941. godine ustaše ubile nekoliko desetina hiljada ljudi, održava se kod Šaranove jame, a organizator je Srpsko narodno vijeće (SNV).
Predsednik Tadić je podsetio na stravične ustaške zločine u Jadovnu, gde je, kako je rekao ubijeno na desetine >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << hiljada ljudi, samo zato što su imali svoj identitet, ime, uverenje, veru. "To nikada niko ne sme da zaboravi. Nedužne žrtve zaslužuju naše sećanje, kako danas tako i svake sledeće godine, kako ovde tako i na Pagu i u Jasenovcu", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije podsetio je i na ono što se dešavalo početkom devedesetih godina prošlog veka, naglasivši da je važno da se jednom za svagda stradanjima stane na put.
Tadić je poručio je da je u Jadovno došao da podeli osećanja sa onima čiji su preci tu stradali, ali i sa svojom majkom Nevenkom, čiji su otac i stric tu ubijeni. "Došao sam da bih doprineo stvaranju politike sećanja, koja nas neće deliti, koja će omogućiti da živimo jedni s drugima i jedni pored drugih", rekao je Tadić.
Tadić je posebno insistirao na obrazovanju mladih i upozorio na nedopustivu mržnju na sportskim događajima širom bivše Jugoslavije. "To su moji neprijatelji i ja sam zbog toga ponosan. Oni su, rekao bih, neprijatelji ljudske vrste", istakao je predsednik Srbije.
Dušan Bastašić iz Udruženja „Jadovno 1941" kritikovao je hrvatsku državu koja, kako je rekao, ne čini dovoljno da se utvrdi tačan broj žrtava ustaških zločina i da se obeleže mesta njihovog stradanja. Bastašić je upitao i "da li je današnja Hrvatska naslednica NDH". Odgovorila mu je Vesna Pusić, izaslanica hrvatskog predsednika Ive Josipovića. Pusićeva je negirala tu izjavu, poručivši da se današnja Hrvatska temelji na antifašizmu i da se uzdiže iznad dnevne politike.
Predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac je istakao da "politiku utvrđivanja tačnog broja žrtava treba da zameni politika sećanja".
SNV je poziv da prisustvuje komemoraciji uputio i hrvatskom predsedniku Ivu Josipoviću, ali on nije došao već je komemoraciji, kao njegova izaslanica, prisustvovala Vesna Pusić, predsednica Nacionalnog odbora Sabora zadužena za evrointegracije i predsednica Hrvatske narodne stranke.
Poštu žrtvama odali su i hrvatski ministar kulture Jasen Mesić, koji je došao u ime premijerke Kosor, predstavnici udruženja Jevreja, Antifašističkog saveza Hrvatske, Udruženje „Jadovno 1941", gosti iz Izraela i Italije. Liturgiju je služio episkop gornjokarlovački Gerasim, a otkriveno je i obnovljeno spomen obeležje u Jadovnu podno Velbita.
Josipović je prošle godine u Jadovnu odao poštu žrtvama i izrazio saosećanje sa svima koji su na tom strašnom mestu izgubili svoje najmilije.
U Jadovnu je od maja do avgusta 1941. godine, za 132 dana postojanja, ubijeno više od 40.000 ljudi, od kojih 38.000 Srba. Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane žrtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu, gde su leševi žena i dece bacani u more.
Komemoraciju u Jadovnu organizuje SNV u saradnji sa SABA, Gornjokarlovačkom eparhijom SPC, Udruženjem "Jadovno 1941" i Koordinacijom jevrejskih opština Hrvatske. Logor Jadovno osnovale su vlasti Nezavisne države Hrvatske na planini Velebit, u Lici, ubrzo po osnivanju NDH 1941. godine. Jadovno je, uz Jasenovac, bilo najveće ustaško gubilište u Drugom svetskom ratu.
Istoričar dr Đuro Zatezalo iz Karlovca precizno je evidentirao, po imenu i prezimenu, više od 10.000 ubijenih. Logor je, krajem avgusta 1941. zatvorila italijanska vojska.
Memorijalni centar, podignut desetak godina posle Drugog svetskog rata na mestu logora Jadovno, devastiran je početkom devedesetih. U Jadovnu se nalazio i spomenik, rad vajara Ratka Petrića, uništen 90-ih godina, koji je u međuvremenu obnovljen i biće otkriven danas.
Od prošle godine potomci žrtava s područja cele bivše SFRJ, okupljeni u udruženju "Jadovno 1941", čije je središte u Banjaluci, sastaju se na području Memorijalnog centra Jadovno. Pomen žrtvama Jadovna služi se od prošle godine u Sabornom hramu u Banjaluci i u crkvi Svetog Save u Beogradu.
