Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moral nije iznad zakona
Kompanije imaju odgovornost i prema akcionarima da ostvare što veći profit i smanje troškove, ali i odgovornost prema društvu u kome posluju. – Korupcija je veliki moralni izazov za sva društva
Svaki poreski obveznik, bilo da je reč o građaninu ili preduzeću, ako ima izbor, pokušava da smanji troškove koje će platiti na ime poreza. Naravno, ukoliko je to u skladu sa zakonom.
Ovako Geri Edvards, stručnjak za korporativnu etiku, za „Politiku” komentariše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poziv srpskog predsednika Borisa Tadića upućen krupnim kapitalistima da bi bilo bolje da poreze plaćaju u svojoj zemlji. Međutim, velike korporacije imaju odgovornost i prema svojim akcionarima da ostvare što veći profit, ali i odgovornost prema društvu u kome posluju, kaže naš sagovornik, koji je u Beograd došao kao gost Američke privredne komore, uz podršku Američke ambasade, povodom „Nedelje etike”.
– Zato je komplikovano odgovoriti na to pitanje. Razumem predsednika koji je želeo privrednicima da pošalje poruku da budu više društveno odgovorni. Ali, sa druge strane, zakon je osnova svega. Etički i moralni standardi su podjednako važni, ali nisu iznad zakona. Vlade, naročito u tranzicionim ekonomijama, ali i u razvijenim zemljama moraju da se trude da unaprede ambijent za investiranje, a to se postiže i poreskom politikom, odnosno smanjenjem nekih dažbina da korporacije ne bi plaćale porez u nekoj drugoj zemlji, gde im je to povoljnije. Jer, ako su porezi previsoki, to obeshrabruje strane investitore da ulažu.
Hoćete da kažete da je bolji način da se poreska opterećenja smanje?
Možda. To je bila i filozofija mnogih razvijenih država.
Ako je predsednik od biznismena tražio da budu više društveno odgovorni, šta bi mogao da bude dobar odgovor?
Postoji mnogo načina da kompanije pokažu svoju odgovornost prema društvu. Svako ko želi da bude uspešan mora to da ima na umu.
Nobelovac Džozef Štiglic smatra da je svetsku krizu uzrokovala kriza morala. Slažete li se s njim?
Ne bih da polemišem sa nobelovcem, ali je činjenica da je finansijska nestabilnost ogolila mnoge probleme iz oblasti korporativne etike. Tržište kapitala je postalo precenjeno, pregrejalo se, naduvalo i na kraju – puklo. I tako nam se kriza desila svima.
Ali šta su to nemoralno činili biznismeni sa Volstrita?
Kratkoročni interesi bili su iznad dugoročnih. Iako je činjenica da jedno bez drugog ne može, nije moralno ići samo na postizanje što većeg profita prikazivanjem boljih rezultata. Ušli su i u previše rizične poslove, a da nisu dovoljno razumeli u kakav se rizik upuštaju. Takvo ponašanje može da dovede do gubitka.
U finansijskoj krizi milioni ljudi širom sveta dobili su otkaze. Kako poslodavci mogu na moralan način da otpuste ljude, postoji li uopšte moralan otkaz?
Bilo da je reč o velikom privredniku ili vlasniku malog i srednjeg preduzeća on prvi mora da prizna grešku i kaže svojim radnicima: „izvinite, nisam bio u pravu”. Da prizna da nije dobar menadžer, da ne procenjuje dobro, da su neke investicije bile loše.
Šta je najveći moralni izazov za male zemlje u tranziciji, kao što je Srbija?
Mislim da je to korupcija. To je podjednako veliki izazov i za male i za velike i snažne ekonomije. Zato rešenje tog problema mora zajednički da se traži. Unapređenje etičkog sistema počinje tako što kompanije prvo sebe unapređuju, odnosno brendiraju se. Izgrađuju poverenje kod potrošača i u društvu u kome posluju. Važno je i zbijanje redova, zajedničko nastupanje… Problemi se lakše rešavaju ako se, na primer, kompanije iz jedne industrijske grane okupe u nekom udruženju ili privrednoj komori i zajednički se dogovore oko etičkih standarda koje će poštovati. U kompanijama na Zapadu postoje kancelarije u kojima sede samo ljudi koji se bave poslovnom etikom i unapređenjem moralnih standarda.
A. Nikolić
objavljeno: 19/06/2010
