Izvor: Glas javnosti, 29.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mora da ćuti
BEOGRAD - Zaključak koji je Vlada Srbije donela početkom aprila najverovatnije je stavio tačku na zahtev general-majora Ace Tomića da se protiv Borisa Tadića, nekadašnjeg ministra odbrane SCG, Dušana Mihajlovića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije, i Vladimira Popovića Bebe, šefa vladinog Biroa za komunikacije u vreme „Sablje“, sprovede istraga zbog sumnje da su počinili niz krivičnih dela kojima su mu naneli štetu. Naime, kako je Glas saznao, vlada je na sednici >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koja je održana 9. aprila odlučila da Mihajlovića ne oslobodi obaveze čuvanja državne i službene tajne, zbog čega on ne može da se izjasni na navode iz Tomićevog zahteva, pa ni nadležni sud ne može da pokrene istragu.
Višegodišnja prepiska
Kako je Glas saznao, Tadić nije saslušavan, dok je istražni sudija Drugog opštinskog suda jedva „dozvao“ Mihajlovića. Bivši ministar je na saslušanju izjavio da ne može da se izjasni sve dok ne bude oslobođen čuvanja državne i službene tajne. Sud se zatim obraćao nadležnima za odlučivanje o tome, što je potrajalo narednih godinu i po dana. Tokom tog perioda istražni sudija je dvaput donosio rešenja o sprovođenju istrage, ali su ona oba puta ukidana po žalbi branioca. Ne bi li razrešio nastalo „vrzino kolo“, sud je ponovo pozvao i Mihajlovića, a zatim i Tomića, da bi se na kraju obratio Mirku Cvetkoviću sa zahtevom da se konačno zvanično izjasne o Mihajlovićevoj obavezi čuvanja tajne. Odgovor je stigao nedavno.
Otkaz
Aco Tomić je, preko advokata Svetozara Pavlovića, zahtev za sprovođenje istrage u svojstvu oštećenog kao tužioca podneo 31. januara 2005. Tomić se na ovo odlučio pošto je Drugo opštinsko tužilaštvo našlo da nema mesta gonjenju po službenoj dužnosti.
Tadić je zahtevom osumnjičen da je zloupotrebio službeni položaj ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora, a sve „u cilju nanošenja štete i povrede prava“ general-majoru Tomiću, tada pomoćniku načelnika Generalštaba Vojske SCG za bezbednost. Tadić je, prema zahtevu, nezakonito doneo naredbu od 25. marta 2003. godine o prestanku profesionalne službe Tomiću iako za to nisu bili ispunjeni uslovi. Pri tom, kako se još navodi u zahtevu, odlučivanje o prestanku vojne službe nije bilo u nadležnosti ministra, već Vrhovnog saveta odbrane.
Tadić je, smatra Tomić, nezakonito i neovlašćeno doneo i rešenja od 31. marta 2003. i 2. marta 2004. o razrešenju od profesionalne vojne službe, koji su zatim poništeni presudama Vrhovnog vojnog suda od 31. oktobra 2003. i 29. aprila 2004. godine.
Naređenje
Mihajloviću zahtev na teret stavlja zloupotrebu službenog položaja u sticaju sa protivpravnim lišenjem slobode, iznuđivanjem iskaza, zlostavom u službi i lažnim prijavljivanjem.
Prema zahtevu, Mihajlović je kao ministar naložio načelniku UBPOK, na čijem čelu je tada bio general-major policije Bora Banjac, da 8. aprila 2003. prinudno dovede, uhapsi i zadrži Tomića, profesionalnog pripadnika vojske, što je bilo suprotno pravilima službe. Posle te naredbe usledilo je, kaže se dalje, donošenje rešenja o zadržavanju Tomića od 8. i 22. aprila 2003. godine, iako, kako je ocenjeno u zahtevu, nije bilo razloga ni pravnog osnova za njih.
Takođe, umesto ministra Mihajlovića kao jedino nadležnog, o žalbi Tomića na ta rešenja odlučivalo je lice iz MUP koje za to nije bilo nadležno.
Medijski linč
Iz ovakvog postupanja usledilo je podnošenje krivične prijave protiv Tomića zbog krivičnog dela udruživanje radi neprijateljske delatnosti, zatim podizanje optužnice koja je povučena godinu dana kasnije - 7. aprila 2004. godine, posle čega je i krivični postupak obustavljen.
Popović je osumnjičen da je tokom aprila i maja 2003. godine, ali i kasnije te godine, „neovlašćeno i zlonamerno u javnosti iznosio podatke“ u vezi s postupkom protiv Tomića koji je bio u toku pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal iako je znao da ti podaci predstavljaju službenu tajnu. Sve to je proizvelo medijski linč i, kako se između ostalog navodi u zahtevu, dovelo do povrede integriteta i Tomića i njegove porodice.
Ne razumem zasto Glas zastupa interese Ace Tomica kada je potpuno jasna njegova sramotna uloga u dogadjajima 2002/2003
Kako bi bilo lepo kada bi Boris Tadić doneo naredbu o prestanku muka ovih mučenika što štrajkuju, te ih penzionisao kao generale, tu uslovi nisu bitni, valjda u ovoj zemlji postoji još jedan PIO, za privilegovane?
