Izvor: Politika, 22.Apr.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molimo se za povratak Srba na njihova vekovna ognjišta
Samo trećina pravoslavnih Srba vratila se na prostore Dalmatinske eparhije u odnosu na njihov broj iz 1995. godine
Verovatno se sećate kako su se ležerno sastajali predsednik Srbije, Boris Tadić i hrvatski predsednik Ivo Josipović, kako su pili kafu na platou kod Filozofskog fakulteta u Beogradu, šetali rivom u Opatiji, ćaskajući s prolaznicama. Koliko se njihov prijateljski odnos prenosi na narode koji žive u državama na čijem su čelu? Na trenutke nam se čini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da deluje – slušamo vesti kako je veliki broj srpskih turista letovao na hrvatskom primorju i pozive s hrvatske strane da dođemo ponovo. Sledećeg trenutka čitamo vest da su polupani prozori na crkvi u Zadru, ispisani uvredljivi grafiti, na ulici psovan pravoslavni sveštenik. Teško je jednostavno odgovoriti na pitanje da li se poboljšao život Srba u Hrvatskoj, kaže vladika dalmatinski Fotije, član Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, iz čije eparhije neretko stižu vesti o incidentima izazvanim nacionalnom i verskom netrpeljivošću.
– Neki pokazatelji govore da se položaj srpske Crkve i našeg naroda u Hrvatskoj popravlja. SPC ima potpisan ugovor sa hrvatskom državom, koji u osnovi reguliše njen pravni položaj i dozvoljava joj slobodu misije, kao vekovne tradicionalne Crkve na ovim prostorima. Pored toga, učinjen je i značajan pomak na povratku crkvene imovine, međutim, još ne u dovoljnoj meri. Pozitivno je i to da postoji verska nastava za pravoslavnu decu, koja je organizovana u hrvatskim osnovnim i srednjim školama i na svim mestima gde ima dovoljno srpske dece. Negativno su progon našeg naroda i njihove razrušene kuće i zauzeti stanovi. Uz to, mnogi ljudi iz raznih razloga ne mogu da se vrate i nastave svoj život kao punopravni građani Hrvatske – kaže vladika Fotije u intervjuu „Politici”.
Kako razumeti nepravilnost na popisu kada je Srbima sugerisano da ne mogu da se izjasne kao pravoslavci, već samo kao grkokatolici?
Već na početku ovog popisa uočene su nepravilnosti prema Srbima i to najviše u zadarskoj županiji. U selu Smilčiću kod Benkovca u više kuća pravoslavnih Srba ljudi su mimo svoje volje upisivani kao grkokatolici (unijati). Čak je jedan čovek na tu zloupotrebu popisa duhovito reagovao, rekavši: „Otkud kod Grka katolici?” Mi se iskreno nadamo da će ovaj slučaj ostati usamljen, ali treba sačekati konačne rezultate popisa. Naš patrijarh Irinej je, kao predsednik Svetoga sinoda, pozvao sve Srbe u regionu da se na ovom popisu slobodno izjasne kao Srbi pravoslavne vere. Popis stanovništva nije stvar politikantstva, već najširi demokratski čin, koji podrazumeva slobodu izjašnjavanja. Ukoliko ne bi bilo tako, popis stanovništva može se pretvoriti u svoju suprotnost i preći u sferu manipulacije, što je nezamislivo u ozbiljnim demokratskim državama.
Srbija i Hrvatska kroz brojne sastanke najviših državnih zvaničnika, rade ne unapređenju odnosa. Koliko se to oseća u životu srpske Crkve i srpskog naroda u Hrvatskoj?
Dijalog je uvek dobar put, jer ukida predrasude i otvara nove perspektive. To se može reći i za trenutne odnose između dve susedne države u regiji – Srbije i Hrvatske. To je svakako pozitivan kurs i dobar za naš narod, jer normalizacija odnosa između naših država doprinosi boljem životu ljudi. Apsurdno je da tako nešto pojedincima ne odgovara. Ima još ljudi na ovim prostorima, koji neprestano koriste retoriku rata, mržnje i isključivosti i na toj mračnoj filosofiji grade svoju političku budućnost.
Crkva je nasuprot tome uvek za politiku mira i podržava one političke programe koji su najsličniji učenju Jevanđelja.
Kakvi su Vaši odnosi sa lokalnom Rimokatoličkom crkvom?
Trudimo se da ti odnosi budu hrišćanski i jevanđelski, bez obzira na razlike koje postoje u dogmatskom učenju i u predanju pravoslavlja i rimokatolicizma. Lično sam u novije vreme imao susrete sa nadbiskupom Barišićem u Splitu i nedavno sa novim nadbiskupom Puljićem u Zadru. Svi dobronamerni ljudi, bez obzira na veru, gladni su i žedni da čuju istinsku jevanđelsku reč, a danas im se antivrednosti pokušavaju nametnuti kao kriterijum i merilo života. Ta činjenica povećava odgovornost nas koji vodimo, kako Pravoslavnu, tako i Rimokatoličku crkvu, jer upravo ovo vreme iziskuje istinske svedoke Hristove.
Brojni hramovi SPC pretrpeli su velika oštećenja tokom ratova devedesetih godina prošlog veka. Koliko je njih obnovljeno?
Nedavni tragični rat je ostavio mnogobrojne rane. Porušene crkve i manastiri su jedna od njih i dodatno potvrđuju bezumlje ovoga rata. Kod nas u Eparhiji dalmatinskoj, hvala Bogu, veliki broj crkava i manastira je obnovljen. Ta činjenica doprinosi okupljanju našeg naroda oko svoje Crkve, posebno u toku leta. Leti se širom naše eparhije održavaju dalmatinski sabori, od kojih je najpoznatiji sabor za Preobraženje u manastiru Krki. Na tome saboru se već nekoliko godina unazad okupi više od deset hiljada ljudi, i to ne samo Srba iz Hrvatske, nego i iz Republike Srpske, Srbije, pa i iz zemalja Evropske unije. Ti sabori ulivaju nadu na opstanak, ali i povratak pravoslavnih Srba na svoja vekovna ognjišta u Dalmaciju. Mi se nadamo i Bogu molimo da tako i bude.
Ima li nekih vrednosti, poput ikona ili knjiga, na primer, koje su nestale tokom ratova devedesetih, a kojima se i dalje ne može ući u trag?
Uz crkve i manastire, stradalo je nažalost i mnogobrojno crkveno blago, ikone i bogoslužbene knjige. Nešto je zauvek uništeno, ali dosta toga je spaseno, na primer riznica manastira Krke, koja ima više od dve hiljade eksponata, a trenutno se nalazi u Muzeju SPC u Beogradu. Poslednjih godina u manastiru Krki, uz pomoć Ministarstva kulture Hrvatske i Ministarstva kulture Srbije, tj. Zavoda za zaštitu spomenika iz Novog Sada, obnavljaju se prostorije gde bi ta riznica trebalo da se vrati. Pored toga, mi već sada imamo otvorenih crkvenih riznica, recimo u manastiru Krupa, koje su dostupna posetiocima. U Šibeniku pripremamo prostorije za riznicu Eparhije dalmatinske, u kojoj će biti izložene ikone i drugi eksponati iz najvećeg broja crkava i manastira Dalmatinske eparhije.
Postoji li potreba za gradnjom novih hramova i koliko je to moguće u ovom trenutku?
U Dalmatinskoj eparhiji postoji dovoljan broj crkava i manastira, ali mnoge traže obnovu. Kod nas je veći problem nedostatak naroda, jer se do sada samo trećina pravoslavnih Srba vratila na prostore Dalmatinske eparhije, u odnosu na onaj broj od 1995. godine. Mi se nadamo da će se ovo stanje izmeniti i da će hrvatska država ulaskom u Evropsku uniju omogućiti povratak prognanim Srbima i garantovati im sva ljudska i građanska prava. U ovom procesu povratka očekujemo takođe pomoć i podršku matične države Srbije.
Kako biste opisali život vernika vaše eparhije u Hrvatskoj? S kojim se problemima najčešće susreću, mogu li slobodno da ispovedaju svoju veru?
Naš narod se u praksi najčešće susreće sa povratničkim problemima – obnovom kuća i stvaranjem optimalnih uslova za život. Mi se nadamo da će ulazak Hrvatske u Evropsku uniju doprineti ekonomskom razvoju i boljim uslovima života za Srbe. Dalmacija ima blagoslovenu klimu i veoma je atraktivna u turističkom smislu. Pored toga, ovde uspevaju masline i vinogradi, a u nekim oblastima postoje idealni uslovi za stočarstvo. Sve to govori da je ovde moguće živeti, samo treba truda i volje. Mi se kao Crkva trudimo da naš narod ostane veran svojoj pravoslavnoj veri, kao što je to bio kroz vekove. Pravoslavlje nas uči da budemo istinski božji ljudi i da ne gajimo zlobu i mržnju prema drugima, ali i da se ne odričemo svoje vere. To ponekad nije lako, ali je časno i dostojanstveno.
Kakav je život srpske Crkve?
Crkva je oduvek živela životom svoga naroda, noseći s njim zajednički krst svedočenja. To se s punim pravom može reći i za srpsku Crkvu u Hrvatskoj. Najveći skupovi našeg naroda, pored svih muka i povratničkih nevolja, i danas su upravo oko Crkve i bogosluženja. Pomenuo sam već Preobraženje u manastiru Krka. Takvih i sličnih okupljanja ima širom Hrvatske. Ta duhovna sabranja, koja nisu opterećena politikom, ulivaju nadu našem narodu. Ta sabranja ne izazivaju sukobe i podele, već upravo obrnuto – jačaju jedinstvo naroda i upućuju ga na život u ljubavi prema Bogu i bližnjem. Što se tiče pojave takozvane HPC, nju trenutno zagovara mali broj ljudi. Ti ljudi govore jezikom prošlosti iz najmračnijeg perioda Pavelićeve NDH. Mislim da Hrvatska, okrenuta ka Evropskoj uniji, neće dozvoliti rad ovakvog udruženja i da ono nema nikakve budućnosti, ali je naša dužnost bila da upozorimo na opasnost od njegove pojave u naše vreme.
Jelena Čalija
-----------------------------
Crkva živi od Vaskrsenja
„Najjednostavnije rečeno, Vaskrs daje smisao postojanju sveta, jer bez Vaskrsenja ovaj svet bi bio obična radionica smrti. Vaskrs je kao cvet u polju; ili kao planinski potok, koji daje život svemu što ga okružuje i što ga se dotiče. Tako i Crkva živi od Vakrsenja i u realnosti Vaskrsenja, a ispunjenje vaskršnje nade očekujemo prilikom drugog dolaska Hristovog i sveopšteg vaskrsenja mrtvih. Tu eshatološku sliku moramo neprestano imati pred sobom, jer nam ona daje istinsku radost i smisao ovoga života”, kaže vladika Fotije upućujući radosni hrišćanski pozdrav: „Hristos voskrese – vaistinu voskrese!”
------------------------------
Susret pape sa mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim Jovanom
Papa Benedikt Šesnaesti trebalo bi u junu da poseti Hrvatsku. Vladika Fotije kaže da se može pretpostaviti da će se poglavar Rimokatoličke crkve u nekom trenutku susresti s našim mitropolitom u Zagrebu, ali da se to sada ne može sa sigurnošću tvrditi.
– Bogoslovski dijalog koji se već duži niz godina vodi s Rimokatoličkom crkvom veoma je značajan za pravoslavnu Crkvu, jer nas dijalog upućuje na zajedničku tradiciju iz prvog milenijuma hrišćanstva. Mnogi danas zaboravljaju da su Istočna i Zapadna crkva do XI veka bili jedna Crkva. Bogoslovski dijalog pravoslavnih s rimokatolicima, a to znači prvenstveno sa rimskim papom, ima za cilj da se ta bolna i tragična podela prevaziđe i, ako bi Bog dao, ponovo vaspostavi puno jedinstvo Crkve, kako je to bilo u prvom milenijumu. Mnogi neupućeni ljudi, današnji dijalog pravoslavlja s rimokatolicizmom pogrešno i zlonamerno tumače i unapred osuđuju kao izdaju pravoslavlja, što je potpuno netačno. Pravoslavlje je po svojoj širini vaseljensko i mora biti u dijalogu sa svima, jer smo mi kao pravoslavna Crkva odgovorni ne samo za svoje spasenje, nego i za spasenje svih ljudi, kao i celokupne tvorevine Božije – kaže episkop dalmatinski.
objavljeno: 23.04.2011.
.jpg)
