Izvor: B92, 12.Jan.2011, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija tera strane investitore
Beograd -- Vrednost stranih direktnih investicija u Srbiji u 2011. biće oko tri milijarde evra, ocenio je srpski ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.
On je rekao i da bi ta količina svežeg novca trebalo stimulativno da deluje na smirivanje dinara i na predvidivost ukupnog ambijenta za poslovno privređivanje u Srbiji.
Istovremeno, Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije dostavio je predsedniku Borisu Tadiću pismo s konkretnim primerima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << korupcije s kojom su se suočili strani investitori.
Savet je takođe zatražio i sastanak s Tadićem povodom mnogobrojnih problema stranih investitora u zemlji
Ćulibrk kaže da su Savet za borbu protiv korupcije, brojni nezavisni ekonomisti i analitičari, regulatorna tela, pa i sama Evropska komisija, upozorili da je Srbija po svim istraživanjima na vrhu korumpiranih zemalja. „Problem je ovde što se isti slučajevi provlače već desetak godina i nikada ni jedan državni organ nije sve do kraja ispitao", kaže on i dodaje da je nerealno govoriti da će strani investitori doći i uložiti u Srbiju, sve dok se takvi problemi ne reše.
Ekonomski novinar Milan Ćulibrk, komentarišući za B92 procenu ministra Milosavljevića o tri milijarde evra od investicija u 2011, podseća da su se slične procene čule i početkom prošle godine, ali se ispostavilo da je umesto tri ili pet milijardi, u Srbiju ušlo svega oko milijardu evra.
„To je neznatno, kap u moru potreba, da bi Srbija imala bilo kakav održiv ekonomski razvoj. Nama su u narednom periodu potrebne bar dve, tri milijarde evra godišnje. Problem je u tome što gospodin Milosavljević u te tri milijarde verovatno računa i milijardu i 400 miliona od prodaje Telekoma, jer to se prodaje jednom, a ne nekoliko puta", ističe Ćulibrk.
On procenjuje da će Srbija imati najviše oko milijardu i po evra od stranih investicija, ali i dodaje da je problem što rezultat prodaje Telekoma Srbija neće biti otvaranje novih radnih mesta, već njihovo gašenje.
„Novi vlasnici će, verovatno, kao i svi ostali, posle privatizacije, racionalizovati proizvodnju i smanjiti broj zaposlenih. Tako da, male su šanse da toliko novca uđe u Srbiju, a i ako uđe biće to zbog prodaje ’porodičnog srebra’", kaže Ćulibrk.
Srbija nije oaza bez korupcije
Srbija svakako nije neka oaza u kojoj nema političke korupcije, već visoka politička korupcija jednostavno nije procesuriana, jer je politička nomenklatura još uvek dovoljno snažna da spreči delovanje antikorupcijskih tela, kaže predsednik "Transparentnosti Srbije" Vladimir Goati.
Goati smatra da se na primeru odnosa vlasti prema Agenciji za borbu protiv korupcije vidi i odnos prema borbi protiv korupcije. Pokušaj te Agencije da se izbori s time da se na mala vrata omogući da političari imaju duple funkcije neslavno je završen, rekao je on. Kasnije je promenjen i zakon, pa je agencija oterana na sporedni kolosek, i stiče se utisak da je obeshrabrena da ozbiljnije reaguje na slučajeve korupcije.
On kaže da se, umesto istinske borbe protiv kriminala i korupcije, vlast odlučila za duh solidarnosti izmedju političkih aktera, koji je nadvladao opšti interes i upravo zbog toga se i u medijima i javnosti stalno govori o takozvanoj sitnoj korupciji.
Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj je za Dojče vele rekao da je Srbija u nekom proseku regiona kada je reč o korupciji.
"Jedino čega smo na neki način bili pošteđeni na unutrašnjem planu, jesu spektakularne afere poput one u Hrvatskoj sa hapšenjem bivšeg premijera Sanadera, ali to svakako ne znači da se Srbija rešila političke korupcije", ocenio je Gredelj.
"Naravno da u Srbiji postoji korupcija. Postoji li država u kojoj je vlast ovako loša, postoji li država u kojoj neke stvari još uvek nisu razotkrivene, pa da možemo reći da tu nema korupcije? Korupcije ima svuda. Korupcija uglavnom znači prljavštinu države i državne uprave. Prema tome, možemo li reći da u Srbiji nema prljavštine u državnoj upravi? Ne možemo", izjavio je Gredelj.
