Izvor: B92, 07.Jun.2010, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je u Srbiji "nepristojno bogat"?
Beograd -- Posle izjave predsednika Srbije Borisa Tadića da u Srbiji ima nepristojno bogatih ljudi, u javnosti je ostalo mnogo više pitanja nego odgovora.
Na koga je tačno predsednik mislio? Kako se postaje tako bogat i da li je to moguće a da se ne prekrši zakon?
Predsednik Tadić je rekao da se bogatstvom koje nema pravo poreklo mora pozabaviti tužilaštvo, a oni koji su bogatstvo stekli pošteno moraju biti zaštićeni.
Važeći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poreski propisi u Srbiji, smatraju stručnjaci, pružaju mnogo mogućnosti da se sakrije i uzme veliki novac. Nova, bolja i pravednija, rešenja su u pripremi i do kraja godine trebalo bi da se nađu pred poslanicima.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ukazuje da je b jer za to u Srbiji ne postoji zakon. Dovoljno je, kaže ona, samo pustiti institucije da zaista rade svoj posao u skladu sa postojećim zakonima.
Ona smatra da ne bi bilo primereno da predsednik Srbije navodi imena ljudi za koje se u javnosti više od decenije priča da su se obogatili dok je narod siromašio. Imena su u nadležnosti tužilaštva i suda.
Barać veruje da je predsednik mislio na ljude koji su svoje pozicije stekli u Miloševićevo vreme, a prema kojima nije napravljen otklon ni posle 2000. Činjenica je, kaže Verica Barać, da su svoje pozicije i novac koji su tokom 90-tih izneli iz države iskoristili u privatizaciji.
„To su imena koja inače stalno vidimo i zaista su onako drastični primeri kršenja zakona, ali još drastičniji primeri kako državne institucije za njihove potrebe, za njihove privatni interes krše zakone i poništavaju opšti odnosno državni interes. Tu bi svakako mogao da misli na Miškovića, Beka, Danka Đunića, Vlahovića, Hamovića, Lazarevića, Kostića i verovatno ih ima još", kaže ona.
I ekonomski analitičar Aleksandar Denda takođe veruje da je reč o ljudima koji su bogatstvo stekli tokom 90-tih a zatim ga umnožili u procesu privatizacije.
"Tadić sada, deset godina od demokratskih promena, pominje nepristojno bogate, jer”, prema oceni našeg sagovornika, "porast siromaštva i te kako bode oči”. Posle Tadićeve izjave trebao bi konačno da usledi odgovor na pitanje kako su srpski biznismeni, postali bogati.
"Period sankcija je stvorio uslove za pojavu preduzetničke patologije. I to je bilo podsticano na razne načine i od države, jer je država morala da funkcioniše i u peridou sankcija. Značajan broj ljudi je dobio povoljne pozicije koje je iskoristio, dobio novac koji je kasnije upotrebljavao u raznim privatizacijama", kaže on.
Verica Barać, međutim, kaže da odgovor na pitanje kako su se obogatili oni koje narod bez pardona naziva srpskim tajkunima u ovom trenutku zakonski nije moguć. Ona ne veruje da postoji politička volja da se to utvrdi, a tome se ne bi trebalo ni nadati. Ipak, mogući su manji, a izuzetno važni koraci, kaže Barać.
U Srbiji, prema dostupnim podacima, onih ekstremno bogatih, ili da kažemo "nepristojno bogatih”, ima nekoliko stotina. Bogatstvo koje u razvijenom svetu stiču generacije kod nas su mnogi zaradili u vreme sankcija i tranzicije. Oporezivanjem milionera u Srbiji popuni se tek oko deset odsto budžeta, dok je zemljama Evropske unije taj prosek između 25 i 30 odsto.
