Izvor: RTS, 02.Maj.2009, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do decentralizacije
Izjavu predsednika Tadića da ne vidi razlog da Srbija ima 250 poslanika jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150, tzv. male partije shvatile kao pretnju sopstvenom opstanku. Predsednikove inicijative o decentralizaciji i regionalizaciji, za koje sagovornici RTS-a smatraju da su dosta značajne, za sada su ostale bez komentara.
Provomajski intervju predsednika Srbije Borisa Tadića u "Večernjim novostima" izazvao je burne reakcije stranaka, uglavnom u delu koji se odnosi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na eventualnu promenu Ustava i smanjenje broja poslanika u Parlamentu. Bilo je međutim i onih koji su ga optužili da bi se manjim brojem poslanika odrekao birača sa Kosova i Metohije.
Iz Cesid-a poručuju da je smanjenje broja predstavnika u skupštini popularna i kozmetička a ne suštinksa promena, i smatraju da je daleko bitnije koliko je Parlament funkcionalan.
Suštinska bi bila promena izbornog sistema koji bi zaštitio i male partije, a koji bi bio mešavina parlamentarnog i većinskog.
Marko Blagojević kaže da su partije reagovale samo na deo predsednikove izjave koji se odnosi na njegovo viđenje političke scene u Srbiji, a koju on smatra kompleksnom. "Na takvoj političkoj sceni je teško formirati vlast i praviti balans među partijama različitog opredeljenja", kaže Blagojević.
"To je prosto realnost Srbije. U našoj zemlji postoji razuđenost političkih opredeljenja birača i izborni sistem ni na koji način ne sme da siluje ukrupnjavanje političke scene", ocenjuje Marko Blagojević.
Decentralizacija daleko važnije pitanje
Iako se slaže sa ocenom da je 250 narodnih predstavnika previše za Srbiju, i da ta odredba nikada nije trebalo da bude uneta u Ustav, analitičar Đorđe Vukadinović smatra da je predsednik u intervjuu pokrenuo daleko važniju inicijativu, a to je decentralizacija Srbije.
"Srbija je jedna loše uređena država. Jedino joj je potrebna pametna i mudra decentralizacija i regionalizacija. Ovako imamo Beograd i Novi Sad, koji se međusobno stalno sumnjiče, i ostatak zemlje koji je nezadovoljan i ljut i na jedne i na druge", smatra Vukadinović i kaže da se decentralizacija mora uraditi oprezno da bi se izbegla ishitrena rešenja od kojih Srbija boluje.
Istoričar Predrag Marković kaže da je predsednik Tadić u intervjuu istakao dve važne stvari.
"Jedna je da je novi statut Vojvodine deo regionalizacije Srbije, a ne neki poseban politički aranžman za Vojvodinu. Druga stvar je potreba da se postigne održivo rešenje na Kosovu, a po kome neće jedna strana da dobije sve kao sada Albanci, već će kompromisom da se postigne rešenje koje će trajno da reši spor Srba i Albanaca", kaže Marković.
U kome god pravcu u narednim nedeljama da krenu rasprave o predsednikovim inicijativama, verovatno se neće svesti na prve ljutite reakcije stranaka bazirane isključivo na kalkulaciji o broju poslanika.
Pojedini analitičari, poput Vukadinovića, smatraju da promena Ustava nije "sveta krava", odnosno nešto u šta se ne sme dirati, kao i da je za to potrebno minimum godinu dana i jasan cilj.
