Izvor: RTS, 28.Nov.2010, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Efikasnija državna uprava
Racionalizacija državne uprave zavisi od važećeg političkog sistema, ocenio predsednik Boris Tadić i dodao da je Srbiji potrebno deset do 15 ministarstava i najviše 150 poslanika. Ne treba imati iluziju da bi manji broj ministarstava smanjio broj činovnika, kaže Tadić.
Predsednik Srbije Borist Tadić izjavio je da bi Srbija, po veličini i ekonomskoj snazi, trebalo da ima 100 do 150 poslanika i deset do petnaest ministara i dodao da racionalizacija državne uprave >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zavisi od važećeg političkog sistema.
Tadić je, odgovarajući na pitanja učesnika svečane sednice Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), napomenuo sadašnji sistem u Srbiji znači veliki broj stranaka u parlamentu, što povećava verovatnoću koalicione vlade.
"Smatram da bi politički sistem trebalo da bude takav da smanjuje broj stranka u parlamentu, ne sa namerom da nestanu političke ideje, nego da se one objedine u nekoliko političkih stranaka", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, ne bi trebalo imati iluziju da bi manji broj ministarstava, sam po sebi, smanjio broj zaposlenih u državnoj upravi.
Suština je, smatra Tadić, u redukciji čitave državne uprave, kako bi bila što racionalnija i efikasnija.
Na konferenciji SKONUS-a u domu Narodne skupštine prisustvovali su i patrijarh srpski Irinej, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, univerzitetski profesori, i predstavnici studentskih parlamenata zemalja bivše SFRJ.
Govoreći o saradnji sa mladima, Tadić je, odgovarajući na pitanje studenta iz Zagreba, rekao da je u "čitav svoj tim uključio veoma veliki broj mladih ljudi".
"Možda je to moj problem, jer najstariji čovek u mom timu sam verovatno ja, što nije dobro", naglasio je Tadić, koji smatra da je u politici "iskustvo nezamenljiva stvar".
Reforme zahtevaju dinamiku
Prema njegovim rečima, iskustvo može biti ubrzano stečeno, ali su ipak godine neprikosnoveni faktor za valjano i temeljito sticanje iskustva.
Sa druge strane, rekao je Tadić, politika zemalja kao što su naše, bivše Jugoslavije, zahteva novu dinamiku, koja često nije u skladu sa iskustvom koje ide sa godinama.
Energija koja je potrebna da biste rešavali stvari na prostoru Zapadnog Balkana je enormna, rekao je Tadić i, misleći na Vuka Jeremića, podsetio da je on imao 32 godine kada je postao ministar spoljnih poslova.
"Moj generalni sekretar je imao isto toliko godina, šef kabineta isto toliko godina. To su ljudi koji su neposredno pre toga završili fakultete", rekao je Tadić.
Danas imaju nešto više godina, dodao je predsednik, ali "imaju enormno iskustvo, imajući u vidu njihov uzrast".
"Ni danas ne znam da li sam pogrešio ili ne zbog toga što sam dao veliku šansu mladim ljudima", rekao je Tadić.
Neophodno aktivno učešće studenata
Ministar prosvete Žarko Obradović poručio je, otvarajući svečanu sednicu SKONUS-a, da je nezadovoljan time što je samo 6,5 odsto stanovništa Srbije visoko obrazovano i istakao značaj učešća studenata u definisanju visokog obrazovanja.
Ministar je naveo da su prosveti neophodni više novca i jača veza visokoškolskih ustanova i tržišta rada.
"Povećanje broja visokoobrazovanih ljudi u Srbiji je apsolutni državni prioritet. Pošto smo rešili zakonska pitanja u oblasti visokog školstva, moramo uspostaviti partnerski odnos studenata i države u procesu visokog obrazovanja", rekao je Obradović.
Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević zadovoljan je aktivnim učešćem SKONUS-a u definisanju visokog obrazovanja i naveo da je definisanjem tog tela "konačno formirana infrastruktura visokog obrazovanja u Srbiji".
"Naša želja je da država svojim sredstvima finansira studiranje što više studenata, međutim trenutno je iscrpljen maksimum iz republičkog budžeta", rekao je Kovačević i istakao da će studenti prvi put biti u situaciji da postanu partneri države u kreiranju visokog obrazovanja.
Na sednici SKONUS-a, Vladimir Antonijević - predsednik Skupštine tog tela za školsku godinu 2009/10. godinu, predstavio je Izveštaj o radu prošlogodišnjeg saziva i predao dužnost novom predsedniku, Miši Živiću.
Stupajući na dužnost, Živić je poručio da petogodišnja reforma visokog obrazovanja mora biti konstantno aktuelna i da proces studiranja mora biti prilagođen krajnjem korisniku - privredi.
