Izvor: N1 televizija, 09.Nov.2017, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donošenje medijskih zakona
U Srbiji je "uređivanje" medijske scene počelo 2009. godine, pod vlašću Borisa Tadića, donošenjem Zakona o javnom informisanju koji je možda i na najbolji način opisao demokratske domete vlastodržja Borisa Tadića, Demokratske stranke i njenih tadašnjih "satelita".
Izmene ovog zakona usvojene su bez javne rasprave, što je naišlo >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << na ozbiljne kritike udruženja novinara i medijskih stručnjaka.
Koliko je ta rasprava bila neophodna i koliko su rešenja iz zakona bila sporna najbolje pokazuje činjenica da je Ustavni sud oko godinu dana kasnije poništio brojne odredbe ovog zakona.
Posle toga počinje epopeja donošenja medijske strategije i novog seta medijskih zakona. Strategija je usvojena 2011, a medijski zakoni su, nakon godina čekanja na njihovo usvajanje, izglasani po hitnoj proceduri 2014. godine.
Kako je tekao proces donošenja strategije, kao i izrada nacrta medijskih zakona zgodan je vodič ne samo kroz priču o smanjenju medijskih sloboda, već i kroz planove vlasti DS i SNS da medije ostave pod političkom kontrolom. Ujedno, to je i priča o ideološkom kontinuitetu vlasti DS i SNS u ovoj važnoj oblasti.
Na koji način su gotovo istrebljeni lokalni mediji u Srbiji, kako su i šta obećavali ministri i premijeri i kako su stvoreni sistemski preduslovi za politički uticaj na medije samo su neke od tema kojima se istinomer bavi ove nedelje, dok čekamo novu medijsku strategiju.
Više o projektu Istinomer Amnezije u okviru kojeg objavljujemo ovu priču možete pogledati ovde.
