Izvor: Blic, 24.Nov.2012, 15:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đilas protiv Kuzmanovića

Delegati izborne skupštine Demokratske stranke sutra će na vanrednoj Izbornoj skupštini izabrati novog stranačkog lidera, a naslednik Borisa Tadića na čelu demokrata biće Dragan Đilas ili Branimir Kuzmanović.

Dosadašnji predsednik stranke Boris Tadić, koji se povukao iz izborne trke, sutra će podneti poslednji izveštaj o radu stranke u prethodnom periodu, a po završetku izbora novi lider stranke verovatno će ga predložiti za počasnog predsednika demokrata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na funkciju koja će biti uvedena statutarnim izmenama.

Snage će sutra ogledati dva Beograđanina - kandidat koji je član DS od osnivanja, ali koji nikad nije zauzimao neku od najviših funkcija u stranci, i relativni novajlija u redovima demokrata koji je za manje od deset godina uspeo da se probije do funkcije zamenika predsednika stranke.

Dragan Đilas

Sadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je član DS postao 2004. kada je izabran za člana Izvršnog i Glavnog odbora, a na Skupštini DS 18. februara 2006. je izabran za člana Predsedništva DS za region Beograda.

U junu 2006. izabran je za predsednika Gradskog odbora DS, dok je za zamenika predsednika partije izabran 18. decembra 2010. godine. Za gradonačelnika Grada Beograda prvi put je izabran 19. avgusta 2008. godine, a drugi put nakon ovogodišnjih majskih izbora. Đilas je rođen 22. februara 1967. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju i diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.

Radio je kao novinar na Radio Indeksu i jedan je od osnivača Radija B92, gde je kasnije bio urednik Informativnog programa, a u to vreme ta radio stanica je dobila nekoliko nagrada.

Kao student-prorektor je učestvovao u opozicionom radu, predvodeći studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića 1991. i 1992. godine, a aktivno je učestvovao i u demonstracijama protiv režima 1996. i 2000. godine.

Od 2004. do formiranja Vlade Srbije 2007. godine obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. bio je ministar u Vladi Srbije zadužen za sprovodenje Nacionalnog investicionog plana.

Kako piše na sajtu Gradske uprave, suvlasnik je Kompanije "Multikom", vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ.

Osnivač je i potpredsednik Humanitarne organizacije "Naša Srbija" koja se brine o deci koja su u ratovima na prostoru bivše SFRJ ostala bez jednog ili oba roditelja.

Branimir Kuzmanović

Drugi predsednički kandidat Branimir Kuzmanović (1968), koji trenutno obavlja funkciju predsednika beogradske opštine Vračar, član je Demokratske stranke od njenog ponovnog osnivanja 1990.

Od 1996. godine je bio odbornik te stranke u opštini Vračar, a četiri godine potom član i zatim predsednik Izvršnog odbora opštine i član Opštinskog veća.

Za predsednika opštine Vračar prvi put je izabran 2006., ponovo 2008. i 2012. godine.

Pre početka političkog angažmana bavio se programiranjem i novinarstvom, a po zanimanju je inženjer elektrotehnike.

Kuzmanović je, takođe, bio viši instruktor za političke veštine Nacionalnog demokratskog instituta i u tom svojstvu držao je obuku političkim aktivistima u Azerbejdžanu, Rumuniji, Belorusiji, Poljskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

Demokratska stranka

DS je od osnivanja prošla kroz niz unutrašnjih izbornih ciklusa i promenila tri predsednika, a na predstojećoj izbornoj skupštini delegati će se četvrti put u istoriji stranke opredeljivati između dva kandidata.

Demokratska stranka je, za razliku od ostalih na srpskoj političkoj sceni koje su svoje lidere po osnivanju uglavnom birale aklamacijom, praktično rođena unutrašnjom demokratskom utakmicom - odmeravanjem snaga Dragoljuba Mićunovića i Koste Čavoškog na prvoj izbornoj skupštini u septembru 1990. godine.

Mićunović je ubedljivo pobedio Čavoškog i stranku vodio naredne četiri godine, ali od svog naslednika Zorana Đinđića nije izgubio glasanjem u demokratskoj proceduri, već je na vanrednoj skupštini stranke 25. januara 1994. godine podneo ostavku da bi očuvao jedinstvo stranke i tako omogućio Đinđiću da bude izabran kao jedini kandidat.

Prvi i do danas jedini pokušaj osporavanja nečije liderske funkcije u DS u regularnoj stranačkoj izbornoj proceduri dogodio se 27. februara 2000. godine, kada je Slobodan Vuksanović pokušao da svrgne Đinđića sa mesta prvog čoveka stranke. Đinđić je tada Vuksanovića pobedio sa 605 delegatskih glasova, naspram 485 koje je dobio njegov protivkandidat.

Nakon ubistva Đinđića u martu 2003. godine, odlukom Glavnog odbora stranke, ulogu vršioca dužnosti predsednika stranke preuzima Zoran Živković, koga je, međutim, na prvoj sledećoj izbornoj skupštini stranke, 27. juna 2004. godine, ubedljivo pobedio Boris Tadić, sa 1.538 prema 296 glasova delegata.

Najduži mandat na čelu DS imao je Zoran Đinđić koji demokrate vodio devet godina i nepuna dva meseca.

Nastavak na Blic...

Mondo: Demokrate danas biraju novog predsednika