Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratska stranka: levo, levlje...
Polovina građana ne zna da li pripada levici ili desnici. – Partije u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji imaju sindikate kao najbliže partnere
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić je na sednici Glavnog odbora najavio da će na narednoj skupštini demokrata insistirati da struktura stranke bude osnažena pomeranjem njenog političkog težišta na demokratsku levicu i strukturnu vezu sa sindikatima, jer se bez njih ne mogu rešiti siromaštvo i ekonomsko zaostajanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zašto najveća stranka na vlasti kreće ulevo i kako će sarađivati sa sindikatima objašnjava predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović.„Demokratska stranka je član Internacionale socijalista i u programu socijaldemokratske orijentacije. Ali, jedno je program a drugo stvarni život, pogotovo kada stranka dođe na vlast. Tu uvek ima kompromisa. U šali sam povodom približavanja raznih tajkunskih struktura i povodom neoliberalne priče o vođenju ekonomije rekao da je opasno voziti desno a davati levi žmigavac. Mislio sam da naš socijalni program i ciljne biračke grupe treba da budu socijaldemokratski orijentisani – što u prevodu znači da se oslanja na siromašne slojeve i srednju klasu koja takođe sve više osiromašuje – a da sačuva distancu prema krupnom kapitalu kad god pokaže ambiciju da utiče na našu politiku i ekonomsko zakonodavstvo”.
Mićunović kaže da sve velike socijaldemokratske partije u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji imaju sindikate kao najbliže partnere i da zato Tadićev predlog samo kod nas izgleda kao novost. „Kod nas je nažalost sindikalni pokret nedovoljno razvijen a previše razbijen i zbog toga nije bio za mnoge političke faktore atraktivan. Mislim da se to mora promeniti. DS razume društvo ne samo kao ekonomsku zajednicu u kojoj su profitni motivi pojedinaca i grupa značajni činilac ekonomskog razvoja već smatra da je i država politička zajednica ravnopravnih građana koja je dužna da razvija solidarnost sa svakim pojedincem. Nadam se da će na našoj predstojećoj skupštini ove ideje koje je i predsednik Tadić na Glavnom odboru afirmisao naći mesta u zvaničnim programskim dokumentima”, kaže Mićunović.
Da li će građani „razumeti” skretanje ulevo i saradnju sa sindikatima? Da li je moguće da sindikati donesu glasove?
Sociolog Srećko Mihajlović kaže da oko polovine građana nije u stanju da za sebe kaže da li pripada levici ili desnici. „To je ključni nalaz u svim postkomunističkim zemljama jer je promena sistema donela puno zbrke. Ali, prema istraživanjima dominira pripadnost centru a desnica ima blagu većinu.” Mihajlović kaže da kod nas nije bilo istraživanja šta se podrazumeva pod levicom i desnicom i da li građani uspevaju tu da se snađu. „To se kod nas nije istraživalo, izbegavalo se. Ja sam pokušavao i nisam bogzna šta uradio. Ljudima je u glavi zbrka a pojačavaju je stranke koje sebi lepe etikete koje imaju prođu.”
Srđan Bogosavljević, direktor agencije Ipsos Strateški marketing, potvrđuje da su kod nas zbrkani pojmovi šta je levo a šta desno. „JUL je stvorio odijum prema levici. Ali, možda je vreme da se učimo socijaldemokratiji. Naše stranke nisu naručivale istraživanja o levici i desnici, ali smo takva istraživanja radili za strane naručioce. DS je na centru levo ali sada možda hoće da ide na jasno profilisanje zbog saradnje sa drugim strankama, i saradnje sa svetom, a desnicu da pusti da se među sobom nadmeće i svađa.”
Marko Blagojević, operativni direktor CESID-a, kaže da su razne partije mnogo puta do sada pokušavale da se pozicioniraju na tom mestu. „Samo deklarisanje za levicu ili desnicu ne vredi. Neke partije to kombinuju i one su hibridne. DS i SNS zbunjuju birače, jer imaju elemente i levice i desnice.” Blagojević kaže i da država u vreme krize ne može da dozvoli preveliko naginjanje ka levici jer to znači veću budžetsku potrošnju i veći porez.
Đorđe Vuković iz CESID-a kaže da se najveći broj ljudi izjašnjava za centar.„Ali, pošto naši ljudi očekuju od države da im rešava probleme i vole više da rade u državnim nego u privatnim firmama – po tom vrednosnom okviru smo levica. Normalno je da ljudi ne razlikuju levicu od desnice jer su turbulencije stalne. Ako DS ode još ulevo bićemo jedina zemlja u kojoj bogatiji glasaju za levicu a siromašniji za desnicu odnosno SNS. Jer, prema istraživanjima bogatiji glasaju za DS a siromašniji za SNS.”
O saradnji sa sindikatima, koji nisu zadovoljni dosadašnjim partnerstvom sa strankama, pa ni sa demokratama iako su im, kako tvrdi jedan od sindikata (Ranka Savić, predsednica ASNS), doneli 115.000 glasova, Blagojević kaže: „Ed Miliband,šef laburista,pobedio je zahvaljujući podršci sindikata. Možda je Tadić ponesen time. Ali, sada privatne korporacije nemaju sindikate, oni su u državnim institucijama. Sindikati mogu samo da znaju broj svojih članova, ali ne i sa koliko glasova su pomogli, osim ako glasanje nije bilo prinudno. DS bi po prirodi trebalo da ima podršku radničkih organizacija. Ovo što je Tadić najavio dobar je početak, ali broj članstva ne garantuje snagu sindikata. U Velikoj Britaniji ili Francuskoj cela zemlja može da stane iza nekog predloga zahvaljujući sindikatima. U Poljskoj je Sindikat ’Nezavisnost‘ promenio vlast. Kod nas sindikati nemaju tu snagu.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 11/10/2010
