Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2012, 03:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan sećanja na žrtve holokausta

BEOGRAD -

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je danas da je Srbija otvoreno, odgovorno i demokratsko društvo, u kojem nema mesta onima koji ugrožavaju bilo koga samo zato što je druge verske, nacionalne, etničke ili bilo koje druge pripadnosti. "Neprihvatljiva nam je netrpeljivost, isključivost i omraza kojima smetaju ove razlike. Nikakave predrasude koje pretenduju da ih opravdaju neće ugroziti naše uverenje da je naš zajednički ljudski identitet iznad svega toga", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poručio je Tadić danas na Starom sajmištu gde je obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta.

"Mi nikada nećemo, niti bi ikada iko smeo da prihvati da se drugi ugrožavaju i poništavaju samo zato što su različiti od nas", rekao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, Srbija je otvoreno i demokratsko društvo koje stremi da se pridruži evropskoj zajednici naroda i u takvom društvu nema mesta ni za one koji su počinili zločine protiv čovečnosti.

Tadić je rekao da se uvek zalagao da se jevrejska zajednica u Srbiji oseća kao ravnopravan i gradivni deo našeg društva i uvek će biti na strani onih čiji je etnički , kulturni i ljudski identitet na bilo koji način ugrožen.

"Svedoci smo nastojanja i pokušaja da se ovakve stvari zaborave, da se revidira istorija nacističkih zločina, da se obnove ideologije netrpeljivosti, šovinizma, rasizma, etničkog, verskog i drugog fanatizma. To u Srbiji ne sme i ne može da se desi", istakao je Tadić.

Predsednik je takođe rekao da će Srbija učiniti sve da sačuva i obnovi spomenike žrtvama holokausta i da se u Beogradu i širom Srbije obeleže sva mesta njihovog stradanja.

Zahvalivši se što mu je ukazana čast da i ove godine prisustvuje obeležavanju dana koji svedoči o jednom od najtragičinijh događaja novije istorije u Evropi, on je podsetio da su u periodu od 1939. do 1945. godine nemački nacisti, u "zverskom pohodu protiv onih koji su bili na strani slobode i ljudskog dostojanstva", ubili širom Evrope preko šest miliona Jevreja.

"Samo na ovom prostoru i u Jajincima nemački nacisti i domaći kolaboracionisti su, u periodu od 1941. do 1942. godine gasom ugušili preko 7.000 Jevreja, najviše dece i žena , i već 1942. godine obavestili svet da je Beograd 'oslobođen' od Jevreja", podsetio je Tadić.

"Pozivam vas da ponovo računate na svoje sugrađane i komšije, koji su tu sa vama i čije pamćenje ostaje živo, a koji nastoje da iz prošlosti sačuvaju iskustva raščovečenja kako bi u sadašnjosti mogli da prepoznaju ono što će ih učiniti ljudskijim i njihovu budućnost spokojnijom", zaključio je Tadić.

Zurof: Setiti se žrtava, ali ne zaboraviti počinioce

Direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof poručio je da je 27. januara, kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, potrebno setiti se ne samo žrtava, već i počinilaca zločina i pozvao na brzo okončanje slučajeva koji su u toku.

U Srbiji i svetu danas će biti obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta koji je ustanovljen rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2005. godine.

Na taj dan je 1945. godine oslobođen Aušvic, najozloglašeniji logor smrti u Drugom svetskom ratu.

"Važno je da se na ovaj dan setimo ne samo žrtava već i onih koji su počinili zločine. Takođe, veoma je važno razumeti da se neki od tih ljudi još uvek mogu izvesti pred lice pravde. Zato pozivamo sve vlade i zemlje gde ti ljudi žive i gde se to moze učiniti, da se slučajevi ubrzaju kako bi pravda bila zadovoljena," rekao je Zurof u telefonskoj izjavi Tanjugu.

U Srbiji trenutno nema aktivnih slučajeva, podsetio je Zurof, budući da su svi osumnjičeni koje je naša zemlja pokušavala u proteklom periodu da izvede pred lice pravde, poput Petera Egnera, Milivoja Ašnera i Šandora Kepira, umrli prošle godine.

Vlasti sada treba da se usredsrede na uspostavljanje Memorijalnog centra na mestu logora na Starom sajmištu, ocenio je Zurof, napominjući da taj proces u zastoju zbog "niza birokratskih i drugih razloga."

"Pozivamo vlasti u Srbiji i posebno gradonačelnika Beograda da preduzme neophodne korake kako bi se ovo mesto masovnih ubistava pretvorilo u memorijalni i obrazovni centar," rekao je on.

To bi bio važan doprinos naporima ne samo da se održi sećanje na žrtve već i da se nove generacije obrazuju, smatra Zurof.

Nacisti i njihovi saveznici pobili su u Drugom svetskom ratu između 11 miliona ljudi, od toga oko 5,8 miliona Jevreja.

U logorima smrti i drugim stratištima bivše Jugoslavije pobijeno oko 600.000 Srba, 80.000 Roma i 63.000 Jevreja.

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje, zasnovane na predrasudama.

Izložba "Holokaust u Srbiji 1941-1944"

U Muzeju istorije Jugoslavije izložbu "Holokaust u Srbiji 1941-1944" otvoriće ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Izložba je priređena pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i UNESKO, a po temi, obimu i interesovanju koje je izazvala u Srbiji i inostranstvu predstavlja jedan od najznačajnijih projekata koji će ovim povodom biti realizovan u širim međunarodnim okvirima.

Predviđeno je da se tokom ceremonije otvaranja izložbe gostima obrate preživeli Holokausta Aleksandar Lebl, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsedavajući međudržavne Radne grupe Karel de Ber.

Izložba predstavlja jedinstven projekat takve vrste u našoj zemlji od završetka Drugog svetskog rata i na njoj su predstavljeni najvažniji aspekti Holokausta koji se odigrao na teritoriji naše države između 1941. i 1944. godine.

Posetioci će moći da na jednom mestu sagledaju fenomen Holokausta u Srbiji i da vide mnogo vrednih eksponata, video zapisa, ali i svedočanstva preživelih koja će biti predstavljena zahvaljujući razumevanju Šoa fondacije (Shoah Foundation) čiji je osnivač reditelj Stiven Spilberg.

Poseban segment izložbe čini memorijalni prostor osmišljen tako da predstavlja odavanje počasti svim nevino postaradalima tokom Holokausta.

Izložbu su organizovali Institut za noviju istoriju Srbije i Muzej istorije Jugoslavije u saradnji sa više od pedeset ustanova kulture iz Srbije, kao i vodećih institucija iz inostranstva (SAD, Izrael, Francuska, Holandija, Poljska i dr.), a biće otvorena do 1. aprila.

Juče su u svim osnovnim i srednjim školama održani tradicionalni obrazovni programi (časovi, izložbe, radionice i dr.) posvećeni Holokaustu.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.

Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama.

Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.

Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...