Izvor: Politika, 31.Dec.2011, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ama, nema šta nemamo
Koliko god ministrima njihova vlada delovala impresivno, a nama depresivno, hvala im što su se 2011. redukovali, čime sam nešto dobio na prostoru, pa mogu pojedinačno da im se obratim nešto opširnije, sve po (zvaničnom) spisku.
No, uvažavajući tradiciju, funkciju i uticaj, prvo neka reč o predsedniku.
Boris Kluni Tadić. Izmučen brigom o radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji, iscrpljen željom da više pažnje obrati raznim pitanjima, zadovoljan što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je isporučio dvojicu preostalih haških begunaca, taman krenuo u pripreme za novogodišnje i božićno slavlje, kad ono zauška od frau Angele koja je, šuška se, narušila i monolit DS-a.
Nema Brisela, ali biće nešto od Kosovske Mitrovice. Nemaš Rajnu, imaš Ibar i onu četvoricu na obali. Nema kandidature, ali biće otpuštanja. Nema datuma početka pregovora, ali biće datuma izbora „kad ja odlučim”. Nema ništa od promene politike, ali zato nema šta nemamo.
Nebitno. Jači smo od sudbine. EU nije smisao života, mada može da ostane „i Kosovo i Evropa”. To je naučio kao mlađani vaterpolista: igrao je i za Partizan i za Zvezdu.
Mirko Nejaki Cvetković. Izbor Andrićevog venca detaširan na privremeni rad u Nemanjinu. Vođa tima kome samo indijanski tragači, speleolozi opremljeni baterijama, arheolozi sa lupama ili mikrobiolozi sa mikroskopima mogu da pronađu otiske uspeha. Mirjam liderske eksplozivnosti i političke agilnosti. Sponzor iz nehata srpskog Telekoma: obožavalac telefonskih sednica vlade.
Ivica Če Gevara Dačić. „Budimo realni, zahtevajmo nemoguće!” Policajac u civilu živi dvostrukim životom. Na večernjim partijskim tečajevima dijalektički reformiše SPS. Danju obožava da je portparol koji javnost obaveštava o svim uspesima narodne milicije: od zabrane gej okupljanja do privođenja Mice Trocevke. Od dijete odustao, od pevanja nikada.
Jovan Atom Mrav Krkobabić. Doajen srpske političke gerijatrije. Čovek koji pamti da je postojala Vinča, gde je valjda radio na projektima Marije Žolio Kiri. U svojstvu lidera Partije upornih penzionih saveznika (PUPS) punim kapacitetom se sa MMF-om bori da sačuva visok procenat penzija u odnosu na plate. Džaba. Selo gori, Srbija stari.
Verica Ekspertskaja Kalanović. Bivši tehnolog u fabrici za zaptivke uvarila se do izbora na mestu potpredsednice i ostaje joj da se nada da će iz godine popisa izneti kapital popisa regiona. Ima ih koji kažu da je bila bolja u pozorišnoj ulozi aktivistkinje za ljudska prava iz Nigerije nego na investicionoj pozornici Srbije. Ima jedinstveno objašnjenje: za ono što sam obećala nije bilo para.
Vuk Novak Jeremić. Ostavljajući druge da mu zavide, uspeo da stigne prvi reket sveta. Sem teniski, ostvario se i kao nuklearni fizičar jer pred njegovom azerbejdžanskom radijacijom Zapad beži u olovne sobe. Diplomatskim kritičarima uzvraća da partnere traži i na Zapadu – u Srpskoj. Gubitnik stranačkih izbora, poraz je protumačio kao pobedu.
Dragan Paton Šutanovac. Hidroenergetičar koji zakone fluida uspešno primenjuje kada glasno hvali reforme vojske i prećutno govori o NATO-u. Nevolja mu je što štrči. Nije Berluskoni jedini kome ministar vojni smeta u harmoniji grupnog partijskog portreta sa Damom. Neka uči od tasta: politika jeste estrada, ali nije muzika.
Snežana Justicija Malović. Proslavila 10. godišnjicu prestanka rada kao advokatski pripravnik. Zlobnici ne vide promenu. Dok predsednica Društva sudija Srbije traži da ministarka odgovara za pravni haos, u Briselu nezadovoljni reformom sudstva. Ona se hvali da građani više pravosuđe ne vide kao korumpiranu profesiju. Ne bih dalje. Da ne kršim pretpostavku nevinosti.
Dušan Agro Petrović. Bivši advokat koji čivijaškim talentom upravlja partijskom kasom pa tako dosegao do titule lorda čuvara žutog pečata. Kao poznavalac šabačkog mlekarstva, sada radi na tome da 2012. ne poskupi hrana. Sizifovski posao u zemlji u kojoj pojeftinjuje samo – život.
Nebojša alter ego Ćirić, diplomac čuvene London School of Economics, dete poznate revizorske kovnice ekonomista neoliberalne orijentacije, Dinkićev pitomac. Kako je u fotelji 21 mesec, njegov spisak neispunjenih obećanja je kraći od kolega: od uredbe o ograničenju roka za plaćanje dobavljačima do prvog „fijata” sa kragujevačke trake Posla veka. Navikli smo.
Milutin Teflon Mrkonjić. Gorostasni graditelj, napadač na nove deonice, kome sklapanje nove vlade preti da pomrači životnu ambiciju da jednog dana ipak otvori Koridor 10. Oprostio nam je zimske gume, ali nije održao reč i izgradio put deci sa Golije. Mrka je hodajući dokaz koliko traje vreme poluraspada funkcija u srpskoj politici.
Milan Nečujni Marković. Palilulac koji povremeno, a obavezno na Međunarodni dan ljudskih prava, izađe iz hibernacije da bi nam saopštio da je u Srbiji sve zadovoljavajuće. Propustio čovek da se konsultuje sa Romima, azilantima, gej populacijom. Ne čita izveštaje Amnesti internešenela.
Žarko Dositej Obradović. Prosvetitelj koalicionog kapaciteta uspeva na dva investiciona fronta: da sebe sačuva na položaju i da Srbiju sačuva od njene talentovane dece. Ekspeduje ih u beli svet. Pa da tamo nauče da cene šta su sve ostavili: štrajkove, porniće, drogu i nasilje po školama, proteste studenata.
Snežana Ceremonijalna Samardžić-Marković. Filolog kojoj su u opisu radnog mesta isključivo kokteli, prijemi, ispraćaji i dočeci sportista. Idilu su, nažalost, nedavno pokvarili Beograđani koji su je javno izviždali. Na sreću, na norveškom, njenom omiljenom stranom jeziku.
Zoran Imuni Stanković. Kao patolog stekao naviku da ga pacijenti ništa ne pitaju i da ne protestuju. Pozivajući se na iskustvo predavača na Višoj kriminalističkoj školi, očekuje se da konstatuje smrt zdravstva i da nad istim izvrši obdukciju. I da skalpelom prođe kroz legat vakcina prethodnika.
Rasim Robespjer Ljajić. Nepodmitljivi Sandžaklija u poziciji najprivlačnije političke udavače. On, lekar po struci, zna da bi mu svi nešto gurnuli u koalicioni gepek. Kao bivši novinar koji je odrastao u mudrog političara, zna koliko rizikuje ako se prikloni nekome ko će potamniti sjaj njegovog imidža.
Oliver tri-u-jedan Dulić. Lekar, biznismen i čovek na najunosnijem privremenom radu u Srbiji, ministarskom. Mada ortopedski zanat ne asocira na prostorno planiranje, još manje na zdravu životnu sredinu ili prodaju kompjutera u javnim nabavkama, pokazuje dar za preživljavanje u okruženju sa mnogo izazova.
Predrag Karl Mark(s)ović. Kako je izdavaštvo u krizi, nosilac Kraljevskog (?) ordena Belog orla u Prvom stepenu može samo da se nada da će njegov stranački šef uspeti u poduhvatu na kome su se mnogi pre toga ugruvali: ujedinjavanju Srbije, ako ne čitave, ono barem regiona.
Srđan Raseljeni Srećković. Posle mandata provedenog u ilegali, sada je postao prava ličnost za ministra dijaspore: izbačen iz stranke, sačuvan u vladi. U paralelnoj funkciji ministra vera dosledno traži da zapušimo uši i odolimo pesmi EU-sirena.
Sulejman Osmanoglu Ugljanin. Neoosmanskim hatišerifom mu direktno iz Stambola garantovan položaj bez resora. A i šta će mu portfelj. ’Vako mu ljepše.
Goran Mitrovačko-studenički Bogdanović. Opčinjen željom da jednom ribom nahrani sve kosovske Srbe. Ako mu drugovi došapnu, poneće krst neuspešne kosovske politike i biće razapet na balvanu koji je nosao Vija Dolorosom, a potom ga, o našem trošku, uzdigao na Golgoti srpskog Jerusalima.
Srećna Nova godina!
P. S. Ministarskom umirovljeniku Božidaru Đeliću čestitam na održanoj reči
Boško Jakšić
objavljeno: 01.01.2012.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
