Izvor: Kolektiv.co.rs, 24.Apr.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rudnici bakra Bor solidni u aprilu
Kvarovi ih ometaju, al rudari se ne predaju I pored toga što više od pola meseca kriveljska flotacija radi sa dve mlinske sekcije, iz ovog rudnika do kraja aprila se očekuje 1.600 tona bakra u koncentratu, sa Cerova 400, a iz Jame 270 tona. – Na najvećem, kriveljskom kopu “otvorena” ruda za gotovo godinu dana, ali će se za mesec i po, sa flotom od dvadesetak teških kamiona, krenuti u još obimnije raskrivanje istočnog dela jer godišnji plan RBB-a je 14,77 miliona tona rude i 28 miliona tona jalovine! – Pripreme za ulazak u “Cerovo 2”. – Jama ima perspektivu, a njeni bolji dani vezuju se za početak eksploatacije tzv. kape “Borske reke” i rudnih tela “T3” i “D” naredne godine RBB. – Da nije bilo proboja u statoru motora jednog od mlinova druge sekcije u kriveljskoj flotaciji, RBB bi kraj aprila, kao i prethodnih meseci, čekao bez mnogo nedoumica oko isporuke planiranih količina bakra u koncentratu. I pored toga što će do kraja meseca raditi sa dve (od tri) mlinske sekcije, zahvaljujući boljem sadržaju bakra u rudi i tome što je povoljnija za flotiranje, samo iz “Velikog Krivelja” može se očekivati – kako nam je rekao Vidoje Adamović, tehnički direktor RBB-a za proizvodnju – oko 1.600 tona bakra u koncentratu (za 21 dan date su 1.034 tone). Zahvaljujući tome što su u flotaciji neki parametri poboljšani, a to se vidi i po kvalitetu koncentrata u kome je sadržaj bakra preko 20 odsto (što traži nova topionica), iskorišćenje bakra iz rude već ide preko 80 procenata. Za isto vreme sva tri rudnika zajedno (Cerovo, Krivelj i Jama) dala su 1.524 tone bakra u koncentratu. – “Cerovo” dobro radi ovog meseca i za preostalih devet dana daće preko 100 tona bakra u koncentratu, pa je ukupnih 400 tona iz ovog rudnika “dobra priča”– kaže Adamović. – Za razliku od prethodnog meseca, Jama aprila radi malo slabije. Početkom meseca bilo je partija rude sa manjim sadržajem bakra (zbog specifičnih metoda otkopavanja pojedinih rudnih tela), ali se sada ulazi u bolju rudu i pokušaće se nadoknada podbačenog. Iz Jame se u aprilu može očekivati oko 270 tona bakra u koncentratu i preko sto tona iz stare šljake koja se takođe prerađuje u borskoj flotaciji. I u toj flotaciji je, međutim, bilo dosta zastoja zbog prevezivanja dve sekcije i ugradnje vertikalnog mlina. Ali, „B“ sekcija je sada spremna za šljaku iz nove topionice, a sanirane su i posledice požara u trafo-stanici tako da radi punim kapacitetom. Jalovina najbolnija tačka Prema planovima za ovu godinu Rudnici bakra Bor iz 14,77 miliona tona rude treba da daju 32.220 tona bakra u koncentratu i uklone 28,3 miliona tona raskrivke. Tromesečna proizvodnja bakra u koncentratu je 94 procenta planirane i može se smatrati zadovoljavajućom. Proizvedeno je 6.760 tona, što znači da je minus oko 400 tona. Adamović je uveren da se narednih meseci on može nadoknaditi, kao i sedmoprocentni podbačaj na rudi. Međutim, jalovina je najbolnija tačka, pošto su dometi polovični. Zbog toga je prioritetan zadatak da se u narednom periodu u “Krivelju” uklanja preko dva miliona tona mesečno. – Za 21 dan aprila otkopano je blizu 900.000 tona jalovine, što je 89 procenata plana. Računam da ćemo do kraja meseca ukloniti oko 1,3 miliona tona, što je pomak u odnosu na prethodne mesece – kaže on. – Glavni problem su kamioni, jer zimski period redovno donosi teškoće u održavanju puteva i veće zastoje zbog zamene guma i popravki. Međutim, već smo obezbedili dosta delova tako da kraj meseca očekujem sa 18 ispravnih kamiona u “Krivelju” i četiri na “Cerovu”. Sa tom flotom u maju ćemo sigurno dati preko dva miliona tona jalovine, što nam je cilj, jer sav zaostatak tokom prethodna tri meseca, a i aprilski, moramo da nadoknadimo. Pripreme za “Cerovo 2” Završnicu rudarenja u “Cerovu 1” prate male količine jalovine jer će se u ovom ležištu bakar kopati najviše još godinu dana. Za to vreme mora da se pripremi “Cerovo 2”. Prema rečima našeg sagovornika, projektna dokumentacija je urađena i predstoji izmeštanje dalekovoda, otkup zemljišta i početak raskrivanja. Pošto se na Cerovu ruda ne samo kopa, već drobi i melje a onda hidrotransportom doprema na flotiranje u “Krivelj”, Adamović najavljuje dobru vest: Rekonstrukcija Krečane U Krečani Zagrađe rekonstruišu se stare peći kako bi ubuduće, zbog manjih troškova, umesto na tečno gorivo, radile na ugalj. Sada radi samo jedna, a očekuje se da narednog meseca prorade i druge dve i tako prestane kupovina nedostajućeg komadnog kreča za basenske flotacije. –Ovih dana u kriveljskoj flotaciji pustićemo novu liniju za flotiranje rude sa Cerova, što podrazumeva njenu bolju preradu. Sa starom i tom novom linijom, RBB će imati kapacitet za preradu 5,5 miliona tona cerovske rude, ali povećanje kapaciteta sa sadašnjih 2,5 na tih 5,5 mora da isprate još neki investicioni zahvati. Ali, o tom – potom. “Cerovu 2”, a posebno “Cerovu primarnom”, pridaje se posebna pažnja jer se povećanje količina koncentrata, odnosno bakra prvenstveno vezuje za ova ležišta, s obzirom na to da je “Krivelj” gotovo zaokružen na 10,6 miliona tona. “Krivelj” ka 900.000 tona rude mesečno “Krivelj” daje očekivane količine rude, prosek od početka godine je oko 850.000 tona mesečno, sa težnjom da narednih meseci bude i 900.000 tona, što je već dostizao. Po Adamoviću, nema prepreka da se to ostvari tako da će se u ovom rudniku koji nosi basensku proizvodnju bakra sigurno i brzo stići do pomenutih 10,6 miliona tona rude godišnje a i pripadajućih količina bakra. –“Otvorena” je ruda za gotovo celu godinu – kaže on. – Ali, u još obimnije raskrivanje krenućemo za mesec dana na istočnom delu kopa. Bager će se preseliti na kotu 530, a jalovina odlagati na istočnom planiru koji je bliži zahvatu, pa će se sa manje kamiona prevoziti više iskopina. Povećavamo i njihov broj sa ciljem da plan na jalovini ostvarimo preko 90 odsto. Za ovu godinu u “Krivelju” je planirano 24 miliona tona, a verujem da ćemo ukloniti bar 20 miliona tona. Pritom posebno računam na dalji dobar rad transportnog sistema kao “žile kucavice” kriveljskog rudnika s obzirom na to da preko 80 odsto jalovine njime “putuje” u borski kop. Pomeranjem odlagača na ivicu kopa direktno se odlaže mnogo više jalovine, uz velike uštede goriva, pošto je time eliminisan rad buldozera. Proširenje kriveljskog jalovišta Kako smo saznali od Adamovića, ove godine je počela priprema projektne dokumentacije za izgradnju „nulte“ brane, ili „nultog“ polja kriveljskog jalovišta, pošto je njegov kapacitet na izmaku. Nova, “nulta” brana gradila bi se ispred sadašnje prve, pa ovo proširenje podrazumeva i izgradnju dvokilometarskog kolektora uz Kriveljsku reku i bočne pritoke: Borsku reku i Saraka potok. Osim na kopu, Adamović uskoro očekuje stabilnu proizvodnju i u tamošnjoj flotaciji kad se okonča njena rekonstrukcija. – Uz pomenutu liniju za rudu sa “Cerova”, ovog meseca završavamo i automatizaciju kompletnog procesa flotiranja – kaže naš sagovornik. – Onda sledi dokazivanje ugovorenih parametara i veoma izvesno povećanje iskorišćenja bakra, a i zlata i srebra. Svakog trenutka znaćemo šta se nalazi u ulaznoj sirovini i na osnovu toga podešavati proces. Perspektive Jame U Jami su aktivna četiri radilišta: “Brezanik”, “Tilva roš”, “P2a” i rudno telo “T1”. Ta rudna tela su na različitim horizontima, što zahteva dosta opreme i radne snage na svakoj poziciji, pa je u takvim uslovima teško održati efikasnu proizvodnju. Zato sada i radimo projekat otkopavanja tzv. kape “Borske reke” iznad 19. horizonta. Reč je o 50-ak miliona tona rude sa 0,7 odsto bakra. Projektuje se otkopavanje metodom zasipavanja otkopanih prostora flotacijskom jalovinom kojoj bi se dodavali aditivi i tako stvarao čvrst zasip zadovoljavajuće nosivosti. –Pošto imamo izvozni sistem za 2,5 miliona tona rude godišnje iz Jame, odnosno transportni sistem do 19. horizonta, nastojaćemo da već naredne godine imamo stabilnu proizvodnju iz “Borske reke” – najavljuje tehnički direktor RBB-a za proizvodnju. – U 2016. računamo i na dobre sadržaje bakra i zlata iz rudnog tela “T3” između 17. i 15. horizonta, a u toku je izrada pristupnog hodnika ka rudnom telu “D” i njegovo doistraživanje. Dakle, Jama ima perspektivu i nastojaćemo da povećamo količine rude, a time i bakra iz nje. Pošto će se povećati učinak Jame, borska flotacija se sprema da i to proprati. Njena “C” sekcija prerađivaće jamsku rudu i još neko vreme staru šljaku čije su rezere već pri kraju.
