Izvor: BKTV News, 23.Nov.2012, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapošljavanje bez kazne
Pod sirotinjom podrazumevam i onih stotinak hiljada ljudi koji se istinski bave „malim biznisom“ i koji sami sebe zapošljavaju. Niih je afirmisao Bogoljub Karić u prededničkoj kampanji 2004. godine, kada je pokušao da razbije mit koji je opstao u ondašnjoj Jugoslaviji čak i po raskidu sa Staljinom: industrijalizacija + elektrifikacija = socijalizam.
Nije sporno da Srbija ii danas grca zbog toga što su joj >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << vlastodršci „Petog oktobra“ uništili skoro kompletnu industriju. Tačno je i dobro - što smo se okrenuli u razvojnim programima elektrifikaciji, jer nas je rpiroda obdarila velikim potencijalima. Samim tim, niko, naravno, neće imati ništa protiv ako jednog dana doživimo i „skadinavski oblik socijlnog društva“!
Zasad, Karić je i onda, i danas, u pravu kada insistira na porodične farme i mali biznis. Ovog puta će biti reći samo o onom delu malog biznisa, koji se odnosi da male proizvodjače i male u oblasti prometa i usluga.
Pre svega, valja poći od neregulisane konkurencije. Kada je „Metro“ rodjen na zapadu – on je poslovao samo za gotovinu i samo tako da nije mogla da se kupi flaša ulja, već najmanje paket. Ličio je više na magacin, nego na privlačnu trgovinu. Dolazilo se samo sa karticama registrovanih firmi i svi porezi su se regulisali u tom odnosu – firma sa frimom. Dakle, ako vam je neko u to vreme dao svoju karticu da kupite nešto u Metrou, njegova firma je plaćala ono što danas zovemo PDV.
Na taj način je stvoren lanac velikih i malih u prometu, i tako su mali opstajali u konkurenciji veletrgovina i super ili hipermarketa.
Danas je verovatno najralnije ukinuti postojeći način poreza na mali biznis i uzdati se u nekoliko stavri koje su od interesa i za državu i za ljude koje se tome okrenu. U svim oblastima.
Hajde da uzmemo primer koji će sigurno mnoge da iritira. Danas je veliki broj sposobnih i školovanih pravnika koji su na ivici gladi i pred stečajem. Jer, svi oni duguju za Komoru, za svoje socijalno i zdravstveno osiguranje i ogromne kamate na stare dugove, koje ih opterećuju dotle da im se više isplati da odu na ulicu nego da im sutra država pleni stan. I rešava socijalne slučajeve ljudi sa pravnim fakultetom i pravosudnim ispitom. U zemlji siromaha nema ko da plati ni sudske takse, a ne i usluge advokata. Žive solidno samo oni koji brane kriminalce i bogate ljude. A ti retko i izlaze ped sud,zar ne?!
Isti primer je, ali u drugoj oblasti, ljudi koji danas drže kioske sa raznom robom. Nekad su to u selima bile bakalnice. I one ne mogu da se nose sa marketima, a pogotovo sa supet i hipo marketima!
U čemu je problem?
Pre svega, u tome što ti ljudi počinju da uvećavaju broj nezaposlenih. I prelaze na socijalu države. A moglo bi i drugačije.
Osloboditi ih starih dugovanja, jer je jeftinije oprost nego živeti u zabludei da će država od sirotinje ili nezaposlenih naplatiti dug koji uračunava u prihod budžeta.
I te ljude koji se sami zapošljavaju, kojima država ne daje stimulans kao što čini strancima,kojima plaća pet do deset hiljada evra po zaposlenom, jednostavno uvede poreski sitem po kome će oni morati da za sebe, svakog svog člana porodice ili familije AKO RADE U TOM BIZNISU, ali i svakog zaposlenog, uplaćuju osnovne doprinose, a kada se napravi godišnji bilans, onda ih oporezovati kao i svakog zapsolenog i državnom ili nekom drugom preduzeću.Dakle, kada predju prihodi preko granice koja se ne oprorezuje, a ona je postavaljena tako da se doprinosi ne računaju u prihod.
I opet će oni biit u nepovoljnijem položaju, jer su uložili svoj novac i u prostor, i u opremu, i sve što uz to ide, pa im je mogućnost čistog prihoda otežana.
Uostalom ono što se zove PDV država i onako uzima pa uzima i ona nije oštećena, ali se smanjuje nezaposlenost i „siva ekonomija“.
Mirko Stamenković
Tweet
