Izvor: BKTV News, 09.Mar.2012, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OLJA NA SUDU
Olja Bećković je nesporno urednica jedne od emisija, koja pokušava da se, u sadašnjem sivilu i političko – mentalnom zarobljeništvu nekad izvanrednog i u svetu cenjenog srpskog novinarstva, izdvaja „ličnim pećatom“. I predstavljaju arheološki ostatak već zaboravljenog, ne samo istraživačkog, već i autorskog novinarstva. Danas ima listova koji maltene i ne potpisuju svoje novinare.
Otuda i tužbu Bogoljuba Karića protiv Olje Bečković doživljavam ne kao pokušaj da se dokaže istinitost nevinosti čoveka koji je, samo zato što se drznuo da se umeše u „elitu srpske politike“, već 2249 – eti dan u političkom progonstvu, bez prava da se brani sa slobode, pa čak i pred sudom koji i evropski zvaničnici još ne prihvatju kao „nepristrasne“ i „oslobodjene državnog uticaja“. Njegova krivica je što je, došavši ni od kuda, 2004. godine na predsedničkim izborima osvojio treće mesto i 630.000 glasova, potukavši čak i zvaničnog kandidata tada vladajuće stranke!
Naravno, bio je to šok za sve koji su sebe smatrali „istinskim feudalnim vlasnicima Srbije“. I što je još poraznije – neprikosnoveno trošili milijarde para dok je nezaposlenost rasla da bi danas bila u samo evropskom vrhu. Bar u nečemu da smo prvi! U vreme tranzicione demokratizacije Srbije , od Dvehiljadite do danas.
u ovu zemlju ušlo - po nekim 87, a po drugima i svih 105 milijardi evra koje su nestale netragom!
A narod ostao gladan. A Srbija ostala bez industrije, u kojoj je sada najveći industrijski „kapital“ Smederevska železara sa dugom od preko pola miliona evra. A javnost zatvara oči pred činjenicom da su radnici opet na državni jaslama, jer im američke pobegulje nisu isplatitli ni onu minalnu otpremninu. A Srbija ostala bez dela teritorije, jer američka ambasadorka u Beogradu, bez ikakvog ustručavanja i diplomatskih manira,usred Beograda, kaže – „Ne pristajemo na izbore na severu Kosova“!
Ali, šta ja zameram Olji Bećković? Ako bih rekao ono što je ona rekla, potpao bih pod udar kao i ona, zakonske formulacije:„Ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donošenja pravosnažne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisanja, kazniće se zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom“.
Mogu, međutim, da joj predložim da jednu svoju emisiju posveti temi kako je moguće da akcionar Bogoljub Karić bude stalno na meti optužbi, a ne oni koji su Srbiju zavili u crno. Recimo – kako to da nisu krivi Dinkić, Djelić i Radović, koji su naveli Skupštinu da izglasa Zakon o ekstraprofitu sa obećanjem da će Srbija dobiti 8,3 milijarde nemačkih maraka „svežeg novca“, a na kraju je prikupljeno samo 140 miliona maraka?! Zar to nije obmana sa predumišljajem i zloupotreba službenog položaja? Ili, ako to nije sudski kažnjivo, kako onda takvi mogu da sede u vlasti.
Ili, zašto niko u Oljinoj emisiji ne sme da pita Dinkić otkud Srbiji uopšte 8,6 milijardi nemačkih maraka u vreme konverzije marke u evro, a da pri tome u zemlji ostane samo 1,9 milijardi i da nam se svet smeje da smo najveći „evropski vešeraj za državno pranje novca“!
Mnogo je znakova pitanja, kao i u celokupnoj privatizaciji, čiji akteri sada sa Kopaonika drže lekcije gladnom narodu. Ono što je raritet u svemu tome je da su čak i Dinkić i Radović javno priznali, u ime države, da Bogolju Karića nikada nije koristio kredite iz državnih fondova, da nikada nije učestvovao ni u jednom sankcijskom ili klasičnom švercu, da nije privatizovao nijednu šećeranu za tri evra, da se nikada nije kupao na bazanu u Šilerovoj, da je zapošljavao desetine hiljade ljudu u svojim , a ne državnim kompanijama. Da je ...
Zato i pitanje – kako je uopšte moguće da ime tog čoveka ne silazi sa naslova u štampi ili Oljinih emisija, a da nikad nije organizovan nijedan okrugli sto sa kvalifikovanim ljudima koji bi spasli ne Bogoljuba Karića, već sve ljude koji žele ovoj Srbiji dobro, da sutra, ako poraze nekog političara sa vrha vlasti, ne budu proglašeni „leproznim“ za klasu folk- multimilijardera, koji održavaju postojeći politički vrh, ne bi li njime upravljali kao u lutkarskom pozorištu!
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
