Blog: Bašta Balkana, 28.Nov.2011, 01:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planine i priroda na dar
Dragana Rajblović * * * - Put do 8850 metara nadmorske visine i krova sveta počinje iz srca i duše - Život je toliko lep i divan da ne mogu da se pomirim sa činjenicom što je tako kratak. Kada bi trajao bar 100.000 godina, pa da na miru mogu da se naživim! Neki se na ovu moju žalbu namršte i kažu da bi im dosadilo, da im je puno i ovoliko koliko se živi. Pa dobro, neka onda oni žive 60, 70, 80... a ja ću da maštam o mojih 100 hiljada godina. Kad sam bila mala stalno su me vodili na more. More, more, more... a kada sam odrasla i mogla sama da biram, opet sam išla na more, valjda iz navike. Ipak, na putu do mora kad prolazimo planinske predele ja sam stalno lepila nos na prozor automobila i stalno nešto maštala kao da sam u potrazi za nekim skrivenim blagom. Verovatno je to bila posledica bajki kojima sam bila opčinjena kao i igračke, lutke, i sve ono čime su stariji deci omogućili divan svet mašte i detinjstva. Ali na žalost dođe dan kada moramo da se odvojimo od toga, krenemo u školu i čitamo lektiru. Nisam znala kako da se rasporedim, jedno sam morala, drugo sam želela. Onda mi je u trećem razredu osnovne škole dojadilo i saopštila sam mami i tati da sam odlučila da neću više ići u školu! Šta su oni tada sve pretrpeli uz mene samo oni znaju. Od mukotrpnog ubeđivanja pa do odlazaka kod dečijeg psihologa. Ali meni je psiholog bio divan doktor, jer ne daje inekcije i ne moram da zinem da mi vidi krajnike, već mi da bojice da crtam i mnogo lepo i zabavno priča. Išla sam rado kod tog "doktora", a mama očajavala, hoće li me već
Dalje
