Blog: Bašta Balkana, 01.Jun.2011, 01:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra sponzoruša i kako se uspeva u životu zbog nje
Miroslav Janković * * * Rešio sam da uspem u životu. U potpunosti. Bez dvoumljenja. U dosadašnjem životu sam uglavnom čekao da mi se uspeh desi. Medjutim, čekanje se odužilo, pa da ne bih postao „onaj koji čeka ono što nikada neće doći“ rešio sam da preuzmem stvari u svoje ruke. Shvatio sam da je uspeh mera rizika i cene koju je čovek spreman da plati. I ta cena, ona je mera i granica koju obično ne plaćamo, i zato ne prelazimo preko, na sunčanu stranu ulice. Priznajem, trebalo mi je dosta vremena da dodjem do današnje odluke da ću uspeti u životu, jer nije bilo lako. Bio sam jako vredan i marljiv, vredno sam učio i završio fakultete i postdiplomske studije. Zaposlio sam se na osnovu kvaliteta u jednom javnom preduzeću i mislio sam da će mi kvalitet pomoći da napredujem u karijeri. Radio sam još više i bio još vredniji, nikada ne zaboravljajući da učim i dalje, kako bih ostao u korak sa vremenom. Posle par godina rada u firmi, počeo sam da shvatam da od tapšanja po ramenu mojih kolega za moj trud, u smislu prosperiteta na poslu nema ništa. Samo su mi rasle magareće uši i mentalitet gubitnika, jer dok sam ja radio drugi su napredovali u hijerarhiji firme i imali uzlaznu karijeru. Čekaj malo, rekoh sebi. To nekako nije izgledalo pošteno, imao sam utisak, jer selekcija tih rukovodećih kadrova nije bila po kvalitetu rada, stručnosti i znanja, već po svemu drugom. To drugo su bili članstvo u ekipi, kumstvo, lojalnost i poslušnost, spremnost na sve, manipulacije, političke i bezbednosne pripadnosti, rodjački i porodični uticaji. Zainteresovao sam se za taj problem napredovanja, jer je mene direktno pogadjao. I kako sam uvek bio dobar djak koji gradivo i domaće zadatke savlada kako treba, rešio sam da i
Dalje
