Izvor: BKTV News, 05.Maj.2012, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Martin Šlaf – Priča o prodaji mobtela
Jučerašnji napis o mogućnosti da deonice srpskog Telekoma, čija je vrednost po vlasniku „besplatnih akcija“ Mlađana Dinkića trenutno samo 70 evra umesto obećanih HILJADU – izazvao je interesovanje. Zato i ne čudi da je najveći broj reakcija na jučerašnji napis bio – a ko je, zapravo, Martin Šlaf?
Ono što je opšte poznato je - Telekom Austrija je postao velika regionalna kompanija kupovinom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << u zemljama Istočne Evrope tek „rođene“ mobilne telefonije uz učešće Martina Šlafa.
Ko je Martin Šlaf?
Rođen je u Beču 6. avgusta 1953. Dobio je dobro obrazovanje, magistrirao je ekonomiju u Londonu. Govori šest jezika: nemački, engleski, francuski, italijanski, ruski i jidiš. Ženio se tri puta. Sa prvom ženom Suzi ima troje dece. Sa drugom ženom Andreom ima dvoje dece. Treća žena Barbara, dvadeset godina mlađa, pravnica je sa izgledom holivudske dive. Ona je iz svog prvog braka dovela jedno dete, a drugo dete je rodila sa Šlafom.
Uvek prisutan kada se prodaje mobilna telefonija
Mediji Šlafa često nazivaju najbogatijim Austrijancem i oligarhom. Šlaf je i mecena. Novčano podržava čitav niz kulturnih institucija. Posebno voli operu. Voli raskalašne zabave. Voli konje i ima skupe štale. Voli lov. Voli luksuz i novac - do koga je došao, velikim delom, preprodajući istočnoevropske telekomunikacione operatore Telekomu Austrija.
Zato je priča o Martinu Šlafu i u ozbiljnim novinama, a ne samo u „žutoj štampi“, uvek priča o svetskoj poslovnoj politici koja razara države i stvara novu, bogatu, globalnu oligarhiju.
Prema onom što je istraživao IFIMES, i čije podatke i analize najviše koristimo u ovom tekstu, govori se da se najčeš na nezakonite tendere javilja jedna firma. Veruje se i da je Telekom Austrija postao velika regionalna telekomunikaciona kompanija, uglavnom kupovinom mobilnih operatora zemalja istočne Evrope uz učešće Martina Šlafa (Martin Schlaff).
O Martinu Šlafu pisali su mnogi svetski mediji: izraelski Haarec je objavio seriju članaka o ovom liku i delu, kao i magazini Format i Profil, Štern, Standard, Vinercajtung, Vol strit žurnal, Tajms.
Martinov otac, rođen je u Poljskoj, uspeo je da preživi holokaust, posle rata doselio se u Beč i postao uspešan privrednik i partner u preduzeću 'Robert Placzek AG' koje je trgovalo drvetom i papirom, uglavnom sa zemljama iza gvozdene zavese. Kako je 'Robert Placzek AG' trgovao sa zemljama istočnog bloka, za Martina Šlafa nije predstavljalo problem da ostvari kontakt sa tajnom službom Istočne Nemačke – „Štazijem“.
Prvi kontakt je ostvaren početkom osamdesetih godina prošlog veka, a intenzivna saradnja odvijala se od 1982. do pada Berlinskog zida. Ostalo je zabeleženo u arhivama Štazija o čestim sastancima Šlafa sa privrednicima Istočne Nemačke, ustvari visokim oficirima tajne službe, u Beču i Zagrebu. Prema istraživanjima istoričarke Kristi Makrakis (Kristie Macrakis), Šlaf je imao tajno ime 'Landgraf' i bio zaveden pod brojem 3886-86. Zvanično, Šlafov zadatak je bio da prokrijumčari u Istočnu Nemačku robu koja je bila pod embargom za uvoz u istočni blok, pre svega računarsku opremu. Zapadne obaveštajne službe su ga sumnjičile da je krijumčario i hemijsko oružje. Šlaf je uvek negirao da je radio za Štazi, tvrdio je da je imao samo regularne poslove sa Istočnom Nemačkom.
Krajem devedesetih godina nemačka država podnela je tužbu švajcarskom sudu protiv Šlafa u kojoj se tvrdilo da je vodio fiktivne poslove u Istočnoj Nemačkoj, koji su oštetili državu za milione maraka. Šlaf je osobođen optužbe, a Nemačka je morala da plati sudske troškove od 1,9 miliona švajcarskih franaka.
Zaključak analitičara je da je Šlaf bio jedan od onih koji su uspeli da održe u životu obaveštajnu mrežu Štazija, i da, izvlačeći novac iz Istočne Nemačke, materijalno obezbedi njegove bivše visoke zvaničnike..
Toliko o Šlafu. Podaci i konstatacije su preuzete od IFIMES-a. U nekoj drugoj prilici o vezama Šlafa sa Izraelom i arapskim svetom, o njegovoj trgovini po istočnoj Evropi i posebno o preuzimanju mobilnih telefonija.
Za nas je u ovom trenutku zanimljivije nešto drugo.
EU, Martin Šlaf i Srbija
Više nije tajna, iako se dugo izbegavalo da to dopre do srpske javnosti, da je Evropska unija svojom rezolucijom od 29. 03.2012. godine zatražila od srpske Vlade da se preispitaju privatizacije 24 kompanija. Među njima je i Mobtel. On nije privatizovan, već nacionalizovan, ili otet, kako vam drago, Privatna kompanija nikako nije mogla da bude ponovo privatizovana!
Rezolucija EU daje nade da će Mobtel najzad isplivati na prvršinu i otvortiti „Pandorinu kutiju“ pljačkaške privatizacije u Srbiji. Pre svega, ovo je šansa da se našoj javnosti objasni zašto su oterane takve gromade u svetskoj mobilnoj telefoniji kao Vodafon iz Velike Britanije, sa kojim su Karići medju prvima pregovarali da udju u strateško partnerstvo sa Mobtelom. Zatim, ko je iz srpske Vlade sprečio ili odgovorio izuzetno jaku rusku grupu ALFA, da ne kupi ili potpiše strateško partnerstvo sa Mobtelom.
U oba slučaja normalno je da su Karići o svemu razgovarali sa srpskim vlastima. Oni su imali 51 odsto, ali i država 49 odsto vlasništva u Mobtelu. Ko je to u Vladi kočio razgovore ili ometao posao sa ovako velim svetskim kompanijama? To mora da kaže istraga. O tome i Karić može meritorno da svedoči. Otuda i strah da se sa slobode pojavi pred sud i kaže istinu.
Iz naše štampe, iz javnih izjava, nikada demantovanih – poznato je da je Mlađan Dinkić prvo ubeđivao javnost da je Šlaf „svetski mešetar“, kontraverzni biznismen i da je tvrdio da su Karići Mobtel upropastili da i on u tom trenutku ne vredi više od 200 miliona evra. Naivno je poverovati da se dogodila slučajnost i da se iza ovih Dinkićevih tvrdnji nije krilo nešto veliko.
Ubrzo su skinute sve maske. Dinkić ne samo da više nije krio da mu je Šlaf mio partner, već se sa njim brzo udružio i samo uz njegovu pomoć mogao je da izdejstvuje da se prekine arbitraža u Cirihu, koju su Karići bili poveli, da se Mobtelu, koji je izvanredno poslovao, oduzme licenca za rad, kao što je to učinjeno i sa Astra bankom i BK TV, pa da od najelitnije i najproifitabilnije firme sa najsavremenijom tehnologijom i vrsnim kadrovima - Mobtel postane „olupina“ u stečaju, kojoj je Dinkić budio posao da „peru haustore na Novom Beogradu“, a na tekovinama, opremi i ljudskom potencijalu Dinkić i Šlaf formiraju Mobi 063 koji je prodat za 1,513 milijaerdi evra. Evropska unija traži da se otkrije kako, koliko je kome pripalo i ko je uzeo proviziju?!
Sve to više neće biti pod velom državne tajne. I više neće biti poznato samo da je nekadašnji „kriminalac“, a sada „bliski saradnik“ Martin Šlaf lično voditi Mlađana Dinkića kod čelnika Evropske unije u Brisel, već da li ima istine da se Šlaf sastajao sa još nekim uključujući i same čelnike srpske vlasti!
Istraga povodom zahteva Evrospke unije, moraće da obuhvati i sve ostalo što je Šlaf ostvario u Srbiji. Recimo, koje je povlastice dobio u Srbiji (koliko je istina da je izuzetno povoljno kupio državni hotel Jugoslavija na ekskluzivnoj lokaciji pored Dunava na Novom Beogradu). Ime Martina Šlafa povezuje se i sa dobijanjem ekskluzivnog prava na organizovanje igara na sreću za Kazino Austrija, gde je glavni investitor Martin Šlaf .
Naravno, prethodni preduslov za sve ovo je da se realizuje zahtev Evropske unije da se sa svih dogadjanja oko Mobtela skine pečat „državna tajna“!
St. Dušanović
Tweet
.jpg)
